BBC (Bi-Bi-Si) – koji se i dalje predstavlja kao sušto oličenje “nepristrasnosti“ (impartialitu) poziva potencijalne sagovornike unapred, kako bi napravio izbor gostiju koji treba da se uklope u zadate okvire kojima Novi svetski poredak racionalizuje svoju monstruoznu praksu. Nakon ove provere – BBC odlučuje koga će pozvati u emisiju a koga neće. To se veoma dobro videlo na mom primeru: pozvana sam telefonom u utorak, 15. septembra 2015.) oko 21 sat, kako bih novinaru/producentu izložila svoje uvide o „migrantskoj krizi“ u Srbiji i EU.
Pitanje novinara BBC bilo je: Izložite nam, molim vas, svoj pogled na situaciju u Srbiji i EU nastalu usled „migrantske krize“.
——
Evo transkripta mog odgovora (urađenog prema sećanju):
Takozvana „migrantska kriza“ predstavlja operaciju Novog svetskog poretka koju možemo nazvati: „velika seoba naroda“. Ova operacija se odvija u skladu sa bazičnom metodologijom uspostavljanja Novog svetskog poretka – hegelijanskom dijalektikom: akcija – reakcija – rešenje, kao i formulom Vrhovnog Saveta škotskog reda masonerije: „red iz haosa“ (ordo ab chao).
„Migranti“ sa Bliskog Istoka i Severne Afrike, regrutovani su, vođeni, usmeravani i finansirani od strane centara moći Novog svetskog poretka, u skladu sa planovima stvaranja Novog Bliskog Istoka i prelaska na sledeću geostratešku fazu uspostavljanja Novog svetskog poretka.
Jedan od centralnih strateških dokumenata po kojima se odvija proces destabilizacije i prekomponovanja Bliskog Istoka je „Jinon plan“ iz 1982. godine. Ratovi u Iraku, Libanu (2006), Libiji (2011), tekući rat u Siriji, Jemenu kao i situacija u Egiptu, moraju se sagledati u kontekstu cionističkog „Jinon plana“ za Bliski Istok. „Jinon plan“ predstavlja izraelski strateški plan koji treba da obezbedi izraelsku regionalnu superiornost. Plan je zasnovan na rekonfiguraciji izraelskog geopolitičkog okruženja putem balkanizacije susednih zemalja u manje i slabe države.
U svojim veoma značajnim istraživanjima Mahdi Dariusa Nazemoraje je pokazao da „Jinon plan“ predstavlja modifikovanu ekstenziju britanskih kolonijalnih strategija usvojenih od Izraela, i da je njegov vodeći strateški cilj podela Bliskog Istoka i Severne Afrike.
Realizacija „Jinon plana“, ukomponovana je u spoljnu politiku SAD.
„Rat svih protiv svih“ sadržan je u konceptu Pentagonovog „Luka nestabilnosti“ koji se proteže od Balkana, Severne Afrike i Ukrajine do južne Rusije, centralne Azije, Bliskog Istoka i kineske autonomne regije Ksinjang Ujgur.
Nema nikakve sumnje da su strategije balkanizacije i konstruktivnog haosa na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, primenili neokonzervativaci za stvaranje „Novog Bliskog Istoka“ sa ciljem da Sjedinjene Države, Britanija i Izrael prekroje mapu Bliskog istoka u skladu sa svojim geostrateškim potrebama i ciljevima.
Podsetimo se: termin Novi Bliski Istok uveden je u javni diskurs u Tel Avivu, juna 2006., kada je američki državni sekretar Kondoliza Rajs upotrebila ovaj termin kako bi ukazala na nepovratnu stratešku dekompoziciju ovog dela sveta. Kondoliza Rajs je na konferenciji za štampu, organizovanoj u Tel Avivu u jeku izraelskih napada na Liban (2006.) istakla da se radi o „porođajnim trudovima rađanja Novog Bliskog Istoka“, te da će SAD gurati ovaj proces napred i da povratka na staro neće biti. Tom prilikom je državna sekretarka SAD, pokazala isto saosećanje prema patnjama jednog celog naroda, neselektivno bombardovanog od strane izraelske avijacije, koliko i njena prethodnica Madlen Olbrajt koja je u intervju američkoj nacionalnoj televiziji CBS (1996.) izjavila da je pola miliona mrtve iračke dece, vredno postignutog cilja.
Mape za Novi Bliski Istok objavljivane su u Listu američke vojske Armed Forces Journal, 2006., Atlantiku (2008.), i Njujork Tajmsu (2013.). Pored podele Iraka, za šta se zalaže i Bajdenov plan, „Jinon plan“ se zalaže za podelu Libana, Egipta i Sirije. Podela Irana, Turske, Somalije i Pakistana kao i niza zemalja Severne Afrike (Egipat, Sudan, Libija i ostatak regiona).
„Jinon plan“ operiše sa dve esencijalne premise. Kako bi opstao, Izrael mora: 1. da postane imperijalna regionalna sila, i 2. mora uticati na podelu čitavog regiona i raspad svih postojećih arapskih zemalja. Podele se odvijaju po etničkim i verskim linijama razdvajanja u svakoj pojedinačnoj državi. Ideja je da će ovakva podela (balkanizacija) voditi ove države na put njihovog uspostavljanja kao satelitskih državica koje gravitiraju oko Izraela. Ratovi u Siriji i Iraku, smatra Mišel Čosudovski, glavni urednik „Globalnih istraživanja“, eklatantan su primer procesa izraelskog ekspanzionizma: „izraelski obaveštajci rade ruku pod ruku sa SAD, Turskom i NATO i jasno je da je njihov navodni krstaški pohod na ISIS usmeren na uništenje Sirije i Iraka kao nacionalnih država“.
Planovi Novog svetskog poretka za Balkan dalekosežno su se ustremili na uništenje srpske države i srpskog naroda kako bi Srbiju pretvorili u teritoriju i prostor za naseljavanje stanovništva sa Bliskog Istoka i Severne Afrike. Od ratova devedestih – mašinerija Novog svetskog (institucije, poretka (institucije, mediji, NATO, Haški tribunal, armija NVO sektora), sprovodi plansku i sistematsku demontažu Srbije i Srba koje je trebalo najpre moralno poništiti kako bi se sprovela NATO agresija a žrtva proglasila zločincem.
Nakon petog oktobra 2000, Srbija je planski i sistematski uništena i pretvorena u teritoriju pod kontrolom centara moći koji deluju sve više direktno, iako se i dalje igra nevesela predstava u kojoj Veliki vođa vuče poteze.
Medijska lobotomija, svojevrsna kontrola uma koja se sprovodi nad srpskim narodom je vodeći fenomen demontaže Srba. Srbija je jedina zemlja u kojoj su pogašeni lokalni mediji, pod parolom dalje demokratizacije. Mediji su najvećim delom (preko 60% u rukama Dejvida Petreusa /David Howell Petraeus/, bivšeg direktora CIA-e i njegove medijske grupe KKR Global Institute). Brojni mediji i medijski projekti, nevladin sektor, grupe za pritisak i flek na platnom su spisku mahom američkih fondacija koje ih finansiraju u cilju demontaže srpskog naroda i države. Sve institucije u Srbiji su stavljene u službu Novog svetskog poretka i razume se sprovođenja demografskog inžinjeringa koji u Srbiji ulazi u turbulentnu fazu.
Zakonska i infrastrukturna osnova za demografski inžinjering, uspostavljena je u „civilizovanoj EU“ nakon 1990, kada je Dablinskom konvencijom usvojen neverovatan koncept „sigurne treće zemlje“ – pravni model koji je kao nadležnu za davanje azila proglasio zemlju preko koje su tražioci azila ušli u jedinstveni prostor EU.
To je razlog zbog koga svi putevi migranata ka EU (i autorizacija njihovog statusa) vode kroz Srbiju i njenu teritoriju i jasan pokazatelj da se demografski inženjering u Srbiji planski i sistematski sprovodi. Srbija je, iako nije, niti će ikada biti deo EU, 2007. donela i Zakon o azilu (koji je stupio na snagu 1. aprila 2008), i potpisala značajan broj bileteralnih ugovora o readmisiji, kojim se obavezala da „na zahtev države članice EU prihvati državljane trećih zemalja bez posebnih formalnosti, osim onih koje predviđa ovaj Sporazum“. Sporazumi o readmisiji predstavljali su i predstavljaju značajan instrument politike deportovanja svih grupa stanovništva kojih se „civilizovana EU“ oslobađa.
U isto vreme, mladi i obrazovani Srbi se nizom mera nametnutih od strane globalističkih struktura, planski i sistematski stimulišu za odlazak iz Srbije.
Sve ove operacije Novog svetskog poretka vodile su pripremi Srbije za realizaciju planova za Novi Bliski Istok i nema nikakve sumnje da su u tom smislu Srbiji naloženi strateški sporazumi sa UAE (Ujedinjenim arapskim emiratima) i Turskom. Srbija predstavlja to ostrvo o kojem je govorio egipatski milijarder – kao centru za preseljenje „migranata“. To više, uostalom i nije tajna. Danas je u Evropskom parlamentu u Briselu, Antonio Gutereš, visoki komesar UN za izbeglice, rekao da je potrebno „ u Srbiji brzo ustanoviti kapacitete za sistematski prijem „migranata“. „Srbija će biti mesto na koje ćemo se koncentrisati, to je neizbežno“, obelodanio je javno Gutereš pred članovima Odbora za spoljne poslove EP.
Pogledajmo sada ovu orvelijansku situaciju na steroidima: premijer vaše zemlje, Britanije, Dejvid Kameron je pred 11.juli ove godine, dramatično mahao britanskom rezolucijom kojom su Srbi i Srbija proglašeni „genocidnim nad muslumanima“ – zahtevajući od UN i Evropskog parlamenta da ove rezolucije usvoje, što je EP i učinio. Sada je Srbija proglašena jedinom sigurnom zemljom na Balkanu.
Sve se ovo odigrava u vreme kada nam predstoji usvajanje Agende 30 na samitu o održivom razvoju u UN, kojim će otpočeti dalja realizacija Novog svetskog poretka u kojoj će ljudi biti potpuno kontrolisani i u kojoj će izgubiti prava na raspolaganje prirodnim resursima. EU će do kraja realizovati planove usvojene tokom tzv. „Barselonskog procesa“ koji je otpočeo 1995, i staviće u pun pogon infrastrukturu za pretvaranje u svojevrsnu elektronski kontrolisanu tvrđavu za šta je uspostavljen Evropski sistem za granični nadzor i kontrolu (EUROSUR), podešen da prati sve granične prelaze EU koristeći satelite visoke rezolucije i bespilotne letelice za sprečavanje ulaska i kretanja migranata.
Novinar i producent BBC 4, je tokom mog obrazlaganja često ponavljao kako je analiza veoma zanimljiva. Na kraju mi je rekao da će me obavestiti ukoliko odluče da me uključe u program.
Poziv nije usledio.
Biljana Đorović
Fejsbuk Reporter
To je sistem dvolicne demokratije,olicenje zapadne civilizacije.