Bila jednom jedna zemlja, bila, postojala, živela, životarila, kopnila, poboljevala i na kraju u mukama izdahnula. I sve što na kraju, iza prethodno upokojene ostaje, jesu sećanja na davno prošla vremena i uzaludne nade u bolje sutra, koje nam tobože jemče oni u čijem interesu je proces mučene naše „OTADŽBINE“ izvršen.
Kreatori cele ove tužne bajke su naši veliki prijatelji, naši „MILOSRDNI ANĐELI „, koji su kao sveopšti spasitelji naši pobednički sleteli na zemlju i stavili nas pod svoja zaštitnička anđeoska krila, omogućivši nam sveobuhvatne demokratske promene, koje su nas polako ali sigurno uvele u „DEMOKRATSKU OKUPACIONU DIKTATURU „, koja traje od tada pa evo do dana današnjeg.
Za svе ovo vreme nama su rukovodile raznorazne hunte, i svaka je imala svog velikog „APSOLUTNOG GOSPODARA“ i svoju zаcementiranu od strane velikih spasitelja kreiranu politiku, uobličenu u za sve njih jedinstvenu parolu koja glasi: „ŽIVOT DAMO, EVROPSKU UNIJU NE DAMO“.
Pod tom parolom vršen je sveobuhvatni proces upokojenja prethodno spomenute drage nam pokojnice, koji će 18. marta 2023-ćeg leta gospodnjeg doživeti svoj završni čin. Tog tužnog, i tmurnog dana će „APSOLUTNI GOSPODAR“ sadašnje hunte povući svoju zakletvu, sa već ionako zaboravljenog Ustava upokojene nam države, i položiće novu zakletvu ovoga puta zakleće se sa rukom na nemačkom planu, umesto na državnom ustavu, i time će toga dana održati opelo upokojenoj državi, koja će od tog trenutka biti zvanično sahranjena.
Nakon toga apsolutni gospodar će pregovarati o statusu svesrpskog naroda u briselskom izgnanstvu, sa velikom nadom za skoro učlanjenje u zajednicu blagostanja sa sedištem u Briselu, i zaključiće sporazum kojim se garantuje siguran status svesrpskog naroda u briselskom izgnanstvu po američkom modelu.
Nakon povratka sa pregovora apsolutni gospodar će se obratiti narodu preko svoje omiljene televizije sa republičkom frekvencijom i to sledećim rečima: „SLUŠAJ NARODE, POBEDILI SMO SA 5:0“, a oko njega aplauzi publike.
Posle aplauza gospodar će se ponovo oglasiti rečima: „dužnost mi je da vas obavestim da sam uspešno zaključio dva sporazuma sa našim evropskim partnerima i to : 1. Nemački plan o priznavanju nezavisnosti naše bivše pokrajine i 2. Sveobuhvatni sporazum o statusu naroda svesrpskog u briselskom izgnanstvu po američkom modelu“.
Pošto sadržaj prvog sporazume svi već dobro znate, odmah ću preći na drugi sporazum, i želeo bi da vam detaljno objasnim šta podrazumeva američki model a to je: „Kupovina velikog broja šatora sa amblemima evropske unije, i to donacijom te iste evropske unije i njihovo postavljanje po trotoarima širom Brisela i to po mogućstvu što bliže zgradi Evropske Unije, u kojima ćete vi dragi građani provoditi svoje dane u izgnanstvu i u kojima vas čeka sigurna budućnost u srcu evropske unije.
Svi ti šatori će biti isti, samo jedan će biti drugačiji i veći od svih drugih a na njemu će se nalaziti zastava i grb pokojne Republike Srbije i u njemu će pogađate biti sedište Vlade i Predsedništva u kome ću ja gospodar vašeg plemena na koje sam vas sveo vladati u tim teškim danima izgnanstva, i taj će šator biti najbliži zgradi Evropske Unije.
Postavljanje tog šatora koštaće nas najviše zbog lokacije na kojoj će se nalaziti, ali ćemo od njega vlada i ja najbrže stizati do zgrade Evropske Unije koja će postati naš „ZID PLAČA „, na kom ćemo svakog dana plakati, dok sve suze ne isplačemo, a ko zna možda se i oni u neko vreme sažale pa naše pleme konačno prime u svoje članstvo, kao punopravnog člana. A vama niko ne može da zabrani, da se ponekad setite svoje lepe zemlje i da kroz suze, tiho ali molim vas tiho, da briselski birokrate slučajno ne čuju izustite:
BILO NEKAD DAVNO
AJD ZDRAVO ŽIVELO SRPSKO PLEME U BRISELSKOM IZGNANSTVU!
UZ BLAGOSLOV „HIPERIONA“
S POŠTOVANJEM JUNAK IZ FEKALGRADA.
Autor: Srđan Simonović
