Borba protiv kovid-totalitarizma i prisilne vakcinacije kao metapolitičko pitanje

0
246

1. Mlevenje narativa kovid-paničara o tome da moramo da žrtvujemo našu slobodu zbog imaginarne opasnosti od apokalipse pred korona virusom i da je vakcinacija jedini spas za živote svih nas – uslov je svih uslova da bismo politički promišljali bilo koju drugu temu i sprovodili je u delo. Ukoliko ne ukinemo obavezno nošenje maski bilo gde (osim možda u bolničkom krugu), ukoliko zauvek ne zdrobimo bilo kakvu ideju o karantinima, policijskom času i zatvaranjima bilo kog dela privrede, ukoliko ne odbranimo naše pravo na slobodan izbor da li ćemo se vakcinisati ili ne (a da nevakcinisani ostanu jednaki u pravima sa vakcinisanima) – mi ne možemo postići ništa pozitivno za Srbiju. Nikakav opšti ekonomski napredak, nikakvo očuvanje naših pozicija na KiM, nikakva borba protiv korupcije ili za očuvanje naših kulturnih vrednosti i verskih prava nisu mogući. Maskirani zombiji koji slušaju diktate SZO, vakcinalnih lobija ili lažnih lekara nemaju nikakvu nadu, nikakvu perspektivu. Bilo da su lično ubeđeni u potrebu da se sluša „struka“, bilo da se sa tim ludilom ne slažu, ali zbog inercije ili kukavičluka ne žele da izminiraju taj satanizam koji nam se nameće preko korona-narativa. U tom smislu, borba za našu slobodu od korona-mera je METAPOLITIČKA kategorija.

2. Svi oni koji shvataju ovu prvu tačku, treba svaki put da imaju pred svojim očima sledeću sliku. Sa naše leve strane, na krajnjem polu (totalitarizam) stoje Kon, Tiodorović, Rade Panić, Zoran Radovanović, Srđa Janković i slični. Oni su suva eminencija satanističkog zla, lokalna podružnica globalističke kovid-mafije koja ima pipke svuda po svetu. Negde sa njima u erotskoj tenziji jeste i sam Vučić koji čas šuruje sa njima, čas se ljuti kao uvređena mlada. On je negde takoreći na pola puta između nas i njih (diktatura). A mi smo na desnoj strani, na totalno suprotnom polu (srpsko slobodarstvo). Vučić kao megaprelesnik egomanije ne može da se svrsta ni tamo sa njima ni vamo sa nama, on oscilira kako bi sačuvao vlastitu predstavu o sebi i svoju vlast u zavisnosti od toga kako ga biju dva klatna sa ta dva suprotna pola.

3. Korona-mere po sebi nisu Vučićeva zamisao. To je globalni projekat. Sreća u nesreći je što je on toliko egocentričan da korona-mere ne vidi kao nešto po sebi neophodno ili dobro kako to radi kovidaška banda sa krajnjeg levog pola. Ako oceni da one ne mogu da mu sačuvaju vlast, neće tvrdoglavo na njima insistirati do kraja. Zato i čita svaki dan istraživanja javnog mnjenja, prati ko šta piše na fejsu i tviteru, ima presek reakcija naroda na ovo ili ono. Kako u vidu telefonskih i terenskih anketa, tako i u vidu kompjuterskih programa koji mu crtaju dijagrame o tome kako mreže reaguju. U martu prošle godine je solidna većina preplašenih ljudi tražila zatvaranje, zato nas je tako lako strpao u karantin. No, u julu prošle godine je napravio grešku, jer nije pustio „probni balon“ u narod, već je rekao da odmah od sutra idemo na totalno zaključavanje, ali kada je video narodni bes na ulici, reterirao je. U tom smislu je Boris Tadić sasvim u pravu kada kaže za „Danas“ da AV ne vodi korona politiku kako to traži „svetska struka“, već kako mu nalaže „kalkulus koji on gradi preko stavova javnog mnjenja“ (https://www.danas.rs/politika/kako-. vrh-sns-kontrolise-pandemiju/).

Zato svaki naš razgovor protiv ovog ludila sa bližom i daljom okolinom lice u lice, piskaranje po mrežama i netu, protesti, igranje kola imaju smisla. Sve što kaže ili napiše svako od nas – ali svako od nas – ulazi u taj finalni presek koji se Vučiću isporuči na stolu svako jutro. Takođe, bitno je i da uvek sa naše strane postoji odlučnost i rešenost da ponovo jurnemo na ulicu ili u blokade saobraćajnica ako se Vučić ili bilo ko od onih sa krajnjeg levog pola korona-mafije drzne da nas strpa u karantine ili produži u nedogled sadašnju blokadu pojedinih grana privrede, na primer. Realna pretnja ulicom mora biti tu i bez nje nikada ništa ne bi imalo smisla. Dakle, sve je bitno..

Da Vas podsetimo:  Jedan čovek i dva miliona glasača

4. Potrebno je što više razdvojiti poklapanje totalitarističkih tendencija svetske korona-mafije i diktatorskih interesa samog Vučića. Što su njihova poklapanja jača, to smo mi u većoj opasnosti po bilo kom pitanju koje sam naveo. Za slobodu Srbije je mnogo manje opasna ogoljena diktatura jednog narcisa i klauna Vučića od iste takve diktature spojene sa kovid-totalitarizmom Kona i Zorana Radovanovića. To moramo uvek imati u vidu. Vučić + kovidomanija kao „večna i nova normalnost“ znače i njegovu večnu vlast nad nama i gubitak svih sloboda, dok samo Vučić bez kovidomanije znači svakako nagriženost naših sloboda, prava i dužnosti, ali i jak potencijal da se te slobode, prava i dužnosti odbrane i stvari vrate na fabrička podešavanja pre Vučića i drugih izdajnika.

Vučić + kovidomanija kao „večna i nova normalnost“ znače kraj Srbije zauvek, a ovo drugo znači da je ranjena, ponižena i slaba Srbija poklekla, ali da nije sasvim nestala. Nemojmo od drveta ne videti šumu, jer u tu zamku upadaju svi oni koji kritikuju Vučića kao diktatora, a traže od njega da uvede jače i brojnije korona-mere! Tek ako vidimo da korona-mere stagniraju ili se tope, ništa nas ne košta da paralelno vodimo političku borbu i protiv ogoljenog Vučića kakav je da je. Ali, da nikad ne izgubimo iz vida šta je po sebi veće zlo – a to je potpuna simbioza Vučića sa kovid-satanistima.

5. Znajući ovakvu konstelaciju snaga, svaki put kada smo u nekoj zajedničkoj borbi ili akciji protiv korona-mera, treba da znamo da je onaj naš sapatnik i saborac u toj priči, ma kakav god da je lično (glup, odbojan, težak čovek, iritantan) – opet manje zlo od korona-mafijaša i zatim Vučića. U tom smislu, treba trpeti ono što inače nikada nismo trpeli da se nije desila korona-manija. Zato molim sve da se manu sitnica i sujeta, jer ako se to kod nekoga prepozna kao trajna osobina, takvog ćemo šutnuti na smetlište istorije kao veću štetočinu pa nas od samog Vučića, Kona ili Zorana Radovanovića. Neka se niko ne uzda u to da će vremenom moći da svoju lidersku megalomaniju ili sujetu nama podmetne kao nešto dobro po sebi. Na kraju krajeva, meni su priče o ravnoj zemlji i kosmičkim zracima mnogo manji idiotizam od suludih mera koje nam je propisivao Krizni štab – te ovo radi do 5 sati a ono od 7, te možete kerove da šetate od 8 do 10 sati, te ne možete da pevate dve nedelje, te ne smete da bacite đubre, te deca moraju maske u škole, a odrasli u prljavom gradskom prevozu u slično. Imajte te paralele u vidu uvek, molim vas.

I još jedno je potrebno podvući. Imajmo u vidu da se od marta 2020. mi nalazimo u otvorenom i direktnom ratu sa kovid-satanistima koji bi da nas bukvalno uvedu u koncetracioni logor poput logora u NDH, u kom će raznorazni kapoi i prašinari nama određivati kada ćemo da se krećemo, kada ćemo sedeti kući, šta ćemo smeti da govorimo, a šta da kritikujemo, kako ćemo se (i da li!) moliti Bogu, kakve ćemo odnose imati (ili nemati!) sa članovima naše bliže ili dalje familije. Ko ne bude slušao takvu monstruoznu logorsku „politiku“ prvo mu preti novčana kazna, zatim zatvor, a nije retkost od ne malog broja kovid-manijaka na mrežama i u medijima čuti da sve nas koji želimo da živimo normalno kao i pre marta 2020. treba likvidirati! To je put u neku novu NDH, još monstruozniju, začinjenu savremenim tehnološkim kapacitetima i uvijenu u navodnu brigu za našu dobrobit  i društvenu empatiju (samim tim i opasniju). Nema druge do da shvatimo da sada više ne važe stari računi i manevri klasične političke borbe koja je bila legitimna ranije u smislu „ja neću sa njim, jer pamtim kakav je bio prema meni, briga me što isto mislimo o kovid-tiraniji!“. Ovo je rat, a ne prosto redovna politička utakmica.

Da Vas podsetimo:  Ana Brnabić i duh preduzetništva

6. No, to što ima toliko toga što nas spaja, ne znači da treba da imamo savršeno strpljenje prema svemu i svačemu iz naših redova. Neke linije moraju da se znaju.

Prvo, što se tiče protesta. Kao što ja ne volim i ne verujem u priče o trovanju sarinom, ravnoj zemlji, kemtrejlsima i kosmičkim zracima, ali tolerišem čak i takve ljude ako su protiv korona-mera, molio bih da se za jedan solidan broj boraca protiv korona-mera i na rečima i na delu takođe otvori jedan prostor, barem kada su protesti u pitanju. Tu pre svega mislim na dužnost da na budućim protestima organizatori konačno daju reč dr Jovani Stojković da nešto kaže iz medicinskog i naučnog ugla koji meni i mnogima najviše prija i smatramo da najviše užasava korona-paničare. Dakle, da oni nju pozovu da se obrati skupu, ne sama, već rame uz rame sa drugim govornicima. Do sada sam pozivao na sve skupove, ali od sada neću (neću svakako pozivati ljude da ne idu), osim ako ne čujem od nje lično da će govoriti i da su je organizatori zvali. Dolaziću svakako na kolo pred sam kraj, pošto je i to sasvim dovoljno da iznervira korona-manijake, ali na Trg da slušam ovo i ono i da špartam sve predviđene trase neću. Doktorki Jovani i njenom Pokretu ću kao simpatizer pomoći na svaki mogući način, a razmišljam i da se učlanim u Pokret u dogledno vreme.

Stoga, kao što niko nema pravo da monopolizuje narodne proteste protiv korone (može i trovanje i migranti i ravna zemlja, ali onda mora i naučno-medicinska kritika mejnstrim podacima i radovima dr Stojković), tako nema niko pravo da monopolizuje buduću političku borbu ako bi se išlo na izbore. Lično, mislim da bi najbolje bilo da se formira predizborna koalicija, jedna ili više, ako različite organizacije i pokreti koji su protiv korona-mera i vakcina ne mogu da pređu cenzus, to se sve može ispitati istraživanjima uoči izbora kolika kvota mesta na koalicionoj listi bi išla kome. A onda kad uđu u parlament, neka svako kritikuje vlast i korona-mere kako mu dune. Da li kao dr Stojković, da li kao ovi što pričaju o trovanju, da li ravna zemlja, svejedno. I konkurencija među antikoronašima bi bila zdrava i teže bi vlast mogla da manipuliše sa većim brojem lidera iz naše priče. Kada bi nas vodio samo jedan, lakše bi mogli da ga kupe ili ucene, a ovako ima konkureciju koja ga drži na oku. Samo da se galami u skupštini i da narod vidi da nas ima. I to bez maski u skupštini, baš kao što je Radulović svojevremeno jedini tamo ulazio bez maske. I voleo bih da u novom parlamentu vidim bar dr Jovanu, Radulovića i Milana Lukića kao predstavnika zdravorazumskih preduzetnika iz naše priče, a lično mislim da bih glasao za dr Jovanu ili koaliciju čija bi ona bila deo. Ali, svakako da ne bih imao ništa protiv da tamo vidim i Damnjana Kneževića, monaha Antonija, Ivicu Božića, Mariju Mihajlović, o. Nikodima Bogosavljevića, Biljanu Đorović koga god.

Za predizborni program je sasvim dovoljno da sadrži jednu jedinu tačku, a ona glasi: „Želimo ukidanje svih korona-mera! I da se više nikada ne vrate na snagu!“. To je u stvari naše metapolitičko načelo od čega sve ostalo zavisi. A jedna poslanička grupa ili više njih koje izrastu iz te koalicije sutra mogu i druga politička pitanja usput pokretati, onako kako lideri koalicije svaki za sebe misli – ako svi imaju oko svega potpuno jednomislije ostaće jedna poslanička grupa, ako ne, biće više poslaničkih grupa i slično.

Takođe, ovakvom galamom i talasanjem mi zapravo trasiramo jedan kolosek i za neku narednu vlast koja ne bi bila Vučić. Što više galamimo i smanjujemo korona-mere sada, svakoj narednoj vlasti će sutra biti mnogo teže da pojačava te mere. Podižemo ulog sada i unapred, za slučaj da na vlast dođe neki doktrinarni korona-manijak poput Radeta Panića ili Zorana Radovanovića.

Da Vas podsetimo:  Mrtvi konji

7. Ja sam bio protivnik prošlih izbora, jer sam smatrao da Vučić suštinski neće davati reč opoziciji, poučen prethodnom praksom iz prošlog saziva koja je bila skandalozna. Sada imam drugačije mišljenje. Mislim da je Vučiću donekle u interesu da ima više opozicije u parlamentu nego sada, a i da mu je bolje da deo gnevnog naroda predstavlja bar neko u parlamentu ko mrzi korona-mere od toga da mu stalno i jedino preti gnevna narodna ulica. Zato mislim da bi sada ulazak u parlament imao nekog smisla. Ali, samo pod uslovom da svi mi pa i ti koji bi ušli u takav parlament nikada i ni po koju cenu ne napustimo ideju da uvek moramo da izađemo na ulice da odbranimo svoju bazičnu slobodu, onda kada procenimo da nemamo drugu opciju. I da se ta pretnja ulicom uvek i svuda ponavlja kako na rečima, tako povremeno i na delu.

Ne zaboravite da je sam Blic priznao da mi slobodari protiv korona-mera imamo rezervoar od čak 20% glasova, što je čini mi se samo duplo manje od SNS, a prevedeno bi to bila možda i trećina parlamenta. Zamislite da tamo sedi trećina poslanika bez maski koji mitraljiraju idiotizme Kona i bande! Narod bi na televiziji video da ima jako mnogo poslanika koji ne nose maske, a ostaju živi, zdravi, čili i veseli. Automatski bi opao broj ljudi koji nosi sulude maske po Srbiji!

8. Za kraj o tvrdnjama da je dr Stojković Vučićev pijun. Sve i da je tačno da je ona nekada bila u nekom posrednom dilu sa njim oko skupljanja potpisa za prošle izbore, ja u tome ne vidim problem. U to doba, pre jula prošle godine, mi smo tek izašli iz monstruoznog karantina i opasnost od skroz levog pola korona mafije je bila mnogo veća nego sada. Ako je ona u tom trenutku mislila (i ako je to mislila mislim da joj je računica bila pogrešna, ali dobro svi greše) da treba samo ući u parlament kako bi se galamilo protiv korona-ludila Kriznog štaba, to je možda bilo pogrešno tada u smislu neostvarivosti, jer i da je ušla u parlament, Vučićeva većina bi je takoreći lišila prava da normalno govori u parlamentu, kao što su i opoziciju u prethodnom sazivu. Tek nakon junskih izbora kada je ušlo u skupštinu manje „opozicije“ nego što je to hteo i sam Vučić, kao i nakon julske pobune kada je Vučić shvatio da mu je bolje da bar donekle poštuje skupštinsku opoziciju od toga da mu stalno preti narod na ulici – ima smisla ući u novi parlament.

No, ako je i tada bila sa njim u nekoj tehničkoj saradnji, mislim da to sada nije tako. Žena je doživela pretres i privođenje. Video sam je u subotu na protestu sa mužem. Upoznao. I još i Tamaru Bradić. Ono nije bilo fingirano, vidi se na njima da su traumatizovani. Ono ne može da se glumi. Ono je stvarno do koske. Ali, hvala Bogu primećujem odlučnost da nastave borbu. Da li globalisti upravljaju delom našeg sudstva i policije pa su oni naredili hapšenje, ili je sam Vučić to uradio pod njihovim pritiskom – potpuno nebitno. Od tog momenta svaka optužba da je u bilo kakvom dilu sa Vučićem pada u vodu.


Ovo nije nešto dogmatski, ovo su samo moja razmišljanja. Mogu da se adaptiraju. Ono što znam, to je da moramo imati crvene linije, da znamo gde su te linije i šta nam je veći, a šta manji neprijatelj. Kao i to da moramo pokazati mnogo veću toleranciju jedni prema drugima u odnosu na period pre marta 2020. Kada i ako se ovo ludilo u Srbiji – u većem delu sveta sigurno neće – završi, onda ćemo se vratiti našim starim političkim sujetama i obračunima. I tada neće biti tragedija ako opet svako krene skroz svojim putem ili izađe skroz iz politike.

Autor: prof. dr Marko Pejković

Izvor: Borba za istinu

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime