Džon Malkom Torp Fleming Čerčil, poznatiji kao „Ludi Džek Čerčil“, bio je jedan od retkih ljudi kojima je rat bio prirodno okruženje.
Džek je bio čovek slobodnog, razuzdanog duha i sve u njegovom životu je za njega bio izazov. Završio je Kraljevsku Vojnu Akademiju 1926. godine i služio u vojsci, ali period mira između dva rata nije prijao čoveku kao njemu, pa je pored mnogih aktivnosti, naučio da svira gajde bolje od mnogih Škotlanđana, i postao olimpijski takmičar u streličarstvu.
Sa početkom II svetskog rata, Džek se vratio u vojsku, a početkom 1940. godine, već se našao u Francuskoj, agresivno se boreći sa Nemcima, često u gerilskim napadima sa malom odabranom grupom vojnika.
Predstavljao je čudnu, skoro srednjevekovnu figuru na čelu svoje jedinice, noseći ne samo gajde, luk i strele, već i njegov mač. Međutim, to oružije nije bilo samo za predstavu, već ga je aktivno koristio u vojnim kampanjama. Džek je jedini vojnik koji ima potvrđeno ubistvo lukom i strelom u II svetskom ratu.
Svirao je u gajde pred svaki juriš, a u jednom napadu, koristeći samo revolver i mač, uspeo je da zarobi 42 nemačka vojnika.
View this post on Instagram
Borio se i u Jugoslaviji sa partizanima, gde je zarobljen i poslat u koncentracioni logor. Naravno, to nije bila nikakva prepreka za Džeka, i uspeo je da pobegne ne iz jednog, već dva logora, pešačeći 150km do Verone sa povređenom nogom.
Ubrzo nakon toga, rat u Evropi je bio gotov, a Džek je bio nezadovoljan izjavivši: „Da nije bilo prokletih Amerikanaca, mogli smo da ratujemo još barem 10 godina“.
Doduše, ubrzo je našao novi konflikt gde je mogao da pruži svoj doprinos, pa je u Paliestini služio kao drugo-komandujući oficir.
1959. godine se konačno penzionisao i otišao da se bavi drugim manje opasnim aktivnostima.
Ludi Džek Čerčil je imao 89 godina kada 1996. zauvek sklopio oči. Ostaće upamćen kao čovek koji nije voleo patnju koju proizvodi rat ali je uživao ratujući, jer je bio ratnik u srcu. Njegove reči bi to možda najbolje opisale:
„Nijedan princ ili lord nema grob tako veličanstven kao onaj kome zastava postane pokrov“.
