U predizborni obilazak Donjeg Zapećka došao je gospodin Maksa, kandidat opozicione partije za narodnog poslanika.
– Vidim, sadašnja vlast je zaboravila na vas!
– Načisto! – zagrajaše seljani.
– Ako mi pobedimo, od vašeg sela napravićemo raj na zemlji.
– O kakvom raju govoriš?! – upitaše prisutni. – Mi živimo kao u paklu.
– Naša partija planira da ovde bude zimski turistički centar. Kod vas će se održavati smučarski skokovi! Kao prvo, preuredićemo vašu zapuštenu skakaonicu.
– Ali, mi nemamo skakaonicu!
– Nemate skakaonicu?! Ništa, napravićemo novu. Planinu, hvala bogu, imate.
– Mi smo u ravnici! Nemamo planinu!!!
– Nikakav problem, podićićemo vam planinu! – potom je uzeo mobilni telefon i pozvao nekoga. – Alo, šefe, koliko nam treba da u Donjem Zapećku podignemo planinu?!… Pa, nemaju… Da, da, dobro, razumeo sam… Evo ovako, braćo i sestre: planina u ovom trenutku otpada jer je investicija velika. Na vašu lokaciju premestićemo ono palanačko brdo!
– Zašto?! – unezveriše se meštani.
– Želimo da u Palanci niko ne zna šta se iza brda valja.
– Pošto će brdo biti naše, možemo li i mi nešto da valjamo iza njega?! – upita najpromućurniji među prisutnima.
– Glasajte za nas, a onda valjajte koliko vam drago! Ali, samo pošteno, molim vas!
– A šta da radimo mi koji nismo rođeni za valjanje i uvaljivanje?!
– Vi čuvajte ovce, to je danas najrentabilnije. Brdo koristite za ispašu.
– Propali govedari, svinjari i kozari, a ti nama nudiš ovce! – zagalamiše.
– Braćo, ja vama nudim specijalne ovce…
– Je l’ one koje glasaju, a vi ih posle šišate ceo mandat! – javi se neki šeret.
Gospodin Maksa je objasnio da ove ovce daju staklenu vunu, a umesto brabonjaka izbacuju najkvalitetniji tvrdi sir. Zarada je ogromna, jer su to gotovi proizvodi, spremni za naše i inostrano tržište.
– Čije su to ovce, i kako mi da dođemo do njih?! – interesovali su se seljaci.
– Ovce su proizvedene u našoj partijskoj kuh… pardon, u našoj genetskoh laboratoriji. Vi samo treba da se učlanite u našu partiju, glasate za nas, i kad osvojimo vlast daćemo svakome po deset brava.
Prolomi se aplauz oduševljenja i poče masovno potpisivanje partijskih pristupnica.
Gospodin Maksa ponovo uze mobilni telefon: „Šefe, uterao sam stado u naš izborni tor!“…
Autor: Ljubomir Ilić
