Jedva da su prošle 4 godine od poslednje reorgaizacije niške Gradske uprave, a već se za neki naredni period najavljuju nove izmene.
Drugim rečima, nova garnitura Srpske napredne stranke koja vodi grad, pljunuće na izmene koje je uvela, takođe većina okupljena oko SNS.
Prema šturim najavama, ništa novo neće biti uvedeno, već će se vratiti na staro. Baš kako je bilo od 2008. do 2016. godine – nekoliko uprava i svaka ima svog načelnika.
Suštinski “već viđeno” u vreme DS-a, ali će tako otići u zaborav aktuelni “sovjetski” sistem koji su kao tandem uveli prekaljeni socijalista i doktor lokalne samouprave Mile Ilić i naprednjak Zoran Perišić.
U početku je njihova ideja bila da postoji načelnik, 11 sekretarijata i komunalna milicija. Nakon 4 godine, brojnim reorganizacijama došlo se do čak 17 sekretarijata, kojima upravlja 17 sekretara.
U tom sistemu postoji, u kontekstu borbe protiv korupcije, samostalnosti i transparentnosti u radu, samo jedna “slaba” tačka. To je načelnik Uprave. Ukoliko neko odluči da na bilo koji način utiče na njega, lako je ostvariti svaki cilj, jer samo jedan čovek kontroliše sve sekretarijate, pa i komunalnu miliciju.
Koliko je takva Uprava bila centralizovana prethodnih godina pokazuje i odnos sa medijima, gde niko od 17 sekretara nije smeo da komunicira sa novinarima, već je sve išlo preko načelnika Ljubiše Janića. On se, sa druge strane, svojim neodgovaranjem na pitanja profilisao kao prvi ćutolog među funkcionerima.
Konačan rezultat – građani su ostali uskraćeni za informacije o radu uprave koju oni plaćaju i čiji je prvi cilj da bude na usluzi njima.
Iako ideja još nije prezentovana, prema onome što izjavljuje gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, u narednom periodu Uprava bi trebalo da se vrati na staro. Sekretarijati bi postali pojedinačne uprave, a svaka bi imala svog načelnika.
Tako bi se izgubila ta “slaba” tačka, ali ne valja što se već čulo da će načelnici uprava odgovarati direktno gradonačelnici. Prvo, to je protivzakonito, jer nijednim aktuelnim zakonskim aktom nije predviđeno da načelnici “odgovaraju” gradonačelniku. Drugo, obaveze gradonačelnika, propisane postojećim Statutom, su brojne tako da je pitanje koliko će biti vremena za bavljenje pojedinačnim radom svake uprave.
Ali da bi rekonstruisali Upravu mora da se menja i Statut Grada, tako da ne bi trebalo da čudi ako se u nekom od članova nađe i najavljena vrsta kontrole.
Što je Ustav za državu, to je Statut Grada za grad. Najviši pravni akt koji ne bi smeo da se menja kao čarape tj. sa svakom promenom vlasti. I to, ali i najavljena rekonstrukcija Uprave pokazuju koliko je za naprednjačku garnituru, koja zajedno sa socijalistima već 8 godina upravlja Nišom, sve to samo igrarija.
Nepostojanje sistema, vizije i jasnog plana razvoja grada unutar Gradskog odbora SNS-a najbolje se vidi na ovim primerima. To dovodi do situacije da se prema aktima i institucijama Grada ponašaju kao deca u vrtiću – svako donosi svoju igračku.
A osnov postojanja Statuta i raznoraznih poslovnika, a posebno Gradske uprave jeste da građanima olakšaju život i nadasve obezbede jednaka prava. Sigurnost i mir u njihovim životima. Manje-više suština civilizovanog sveta.
Ako oni moraju na svake 4 godine da se navikavaju na nova pravila i nove promene u organu koji je njihov servis, onda bolje da promenimo i ime grada. Može u Džibuti. Što da ne? Eto prilike kad se već menja i Statut.
Paradoks je veći ako se zna, pokazuju izborni rezultati, da većina građana uvek glasa istu stranku, a u svakom četvorogodišnjem ciklusu dobija različit sistem. Jedino što se ne menja jeste vrednost partijske knjižice i njena “moć” prilagodljivosti promenama sistema.
Aleksandar Stankov
Izvor: Južne vesti
