Moj FB prijatelj Predtrag Popović postavio je na fejsbuku objavu godine: “Nemoj da me zoveš, idem s društvom da se igram – poručio mi je poslovni partner, zadužen da mi napravi sajt, moja 10-godišnja rođaka.”
Predraže, molim te – zajebi sajt i pusti dete da se igra!
* * *
Sedim kod “Aleksandra” u Košutnjaku, pijem kafu, preko puta, za susednim stolom, sedi simpatična porodica – mlađi bračni par, sa ćerkicom ne starijom od dve godine. Malecka u rukama drži mobilni telefon i neprekidno lupa po njemu – očito, zabavljaju je slike koje izlaze. Pored nje na stolu lopta, lutka, neke figurice – mala se na to ne obazire, lupa i dalje po telefonu. Gospodo, uzmite od male telefon, dajte joj lutku da se malo sa njom igra.
* * *
“Svaki treći građanin Srbije ima tek osnovnu školu, veliki broj mladih prekine školovanje od 18-24 godine” reče Božidar Đelić, 14. novembra 2011 godine, tadašnji potpredsednik Vlade, na otvarajući konferencije “Obrazvanje za novo vreme“.
Par godina kasnije, 2016. godine, Ana Brnabić, članica Vlade, sledeće godine i premijerka, odluči da reši problem i pronađe čarobnu reč “eureka” – Digitalizacija!
“Počeli smo da trčimo u korak sa svetom s obzirom na to da digitalizacija kao tema nije još uvek toliko prisutna i u nekim mnogo naprednijim zemljama. Čini mi se da se i Srbija u tom smislu dosta menja. Sećam se kada sam pre dve godine predstavljala svoj ekspoze u Skupštini Republike Srbije rekla da će moj prioritet biti digitalizacija obrazovanja. Mislim da tada mnogo ljudi nije razumelo, ali danas živimo u jednoj potpuno drugačijoj Srbiji”, kaže ponosno Ana.
Ne reče i da li je propitivala bar glavne poslaničke asove – na primer šefa poslaničke grupe SNS- čuvenog Alekdsandra Martinovića (još bolje njegovog prethodnika na toj funkciji; Zorana Babića, koji je najpre leteo vazduhoplohovom, a onda se teleportovao na koridore Srbije, pa sad digitalno proleće kolima kroz naplatnu rampu na autoputu), da ne pominjem još čuvenijeg Marijana Rističevića koji je navikao da, takođe digitalno, proleće traktorom direktno u Skupštinu, ili im je jednostavno poverovala na reč da je njima o digitalizaciji sve jasno.
* * *
Nastavnici i učenici Prve beogradske gimnazije, koja ove godine slavi jubilej – 180 godina od osnivanja, jedna od najprestižnijih beogradskih gimnazija za učenike koji žele da se bave humanističkim naukama – prošle godine za upis na tu gimnaziju ttražio se kao uslov 91 bod, što je, kako kažu, bio i najviši upisni prag, su izašli na protest. Ministarstvo obrazovanja je odlučilo da im ukine jedno od tri odeljenja društveno-jezičkog smera i da pored već postojećeg IT – računarskog odeljenja, uvede još jedno odeljenje tog smera, što je u skladu sa najavljenim programom digitalizacije koji je kako Premijerka kaže, prvi prioritet u oblasti obrazovanja.
Nastavnici i učenici se bune, kažu da se time njihova gimnazija, na koju su ponosni, pretvara u stručnu školu, da oni nemaju ništa protiv digitalizacije, ali da ne vide zašto pored toliko specijalizovanih gimnazija – matematička, filološka, sportska, toliko specijalizovanih srednjih škola – kao što su srednja ekonomska, srednja tehnička i brojnih drugih srednjih škola sa računarskim smerovima, urušavati i tradicionalnu gimnaziju, kao jedini preostali bastion društvenih nauka, a jedan od učenika kaže – Hajde da se svi digitalizujemo, jer ćemo kad odemo iz ove zemlje u Nemačku, tamo lakše dobiti posao na sklapanju klima uređaja.
Iz Ministarstva obrazovanja odgovaraju da je to bila njihova želja i da neće dozvoliti da nezadovoljna grupa profesora to menja. A ispostavilo se da je u pitanju poznata uhodana praksa – postaviš za direktora čoveka koji sluša ono što se traži iz vlasti i on ignorišući zahteve 90% nastavnog osoblja protumači da je to opšta tendencija, pa to tako i ptrezentira ministarstvu.
Digitalizacija se nastavlja, protesti takođe, nastavnici za 18. Juni najavljuju štrajk.
* * *
Deco draga, ne dozvolite da od vas naprave robote. Kompjuteri su divna stvar, mnogo olakšavaju svaki posao. Niko nije protiv promena koje se dešavaju u društvu, ali sve ima svoj logički razvoj i svaka zloupotreba toga je štetna. Šta znači ono što premijerka gore reče: “Počeli smo da trčimo u korak sa svetom s obzirom na to da digitalizacija kao tema nije još uvek toliko prisutna i u nekim mnogo naprednijim zemljama…”. Mi, u zemlji u kojoj trećina stanovništva nema ni završenu osnovnu školu. Ne sumnjam, i mnogi od njih će naučiti da barataju kompjuterima. Kad može dete od par godina, zašto ne bi mogli i oni. Već danas su kompjuterske igrice postale jedine dečije igre – i ne samo dečije, mnogi od njihovih zavisnika će ostati deca čitavog života. A šta je sa ostalim sferama života – literaturom, poezijom, muzikom, zaljubljivanjem …Hoćemo li da postanemo zemlja zombija iz naučno fantastičnih filmova. Premijerka vam je prototip toga – lepa, pametna, sama sebi dovoljna … u svemu. Selfsatisfied, što bi neki rekli.
* * *
A možda i nije samo to u pitanju. Dolazak Ane Brnabić u Vladu Srbije, poklapa se sa dolaskom njenog rođenog brata za direktora firme „Asseco SEE“, čija je delatnost računarsko programiranje. Od tada, firma je procvetala. U godini pre toga imala je povećanje prihoda od 900.000 Eura, što je povećanje od nekih 3% u odnosu na prethodnu godinu, da bi nakon toga u narednoj godini ostvarila povećanje prihoda od 6,2 miliona eura, što je povećanje za preko 18%. Nije tajna da je to povećanje rezultat znatno povećanog učešća u poslovima koje finansira Vlada Republike Srbije, na čijem se čelu nalazi njegova Sestra Ana. O tome je štampa svojevremeno naširoko pisala.
Ana kaže da je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila taj rodbinski odnos, kao mogući sukob interesa. Agencija na to nije reagovala, Ana smatra da joj je time savest ćista i svom snagom nastavlja projekat digitalizacije Srbije, kao projekat svih projekata.
* * *
Posmatram sa terase svog stana na Novom Beogradu decu koja prolaze. Tu su obdanište i dve škole – retko koje dete nema u rukama mobilni telefon i slušalice na ušima. Da li je već kasno?
Dragiša Čolić
