Maja Sever: To kako se političari ponašaju prema novinarima u Srbiji nigde nije viđeno u Evropi

0
35

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever izjavila je da novinari u Hrvatskoj period pre no što je ta zemlja ušla u EU zovu “zlatnim dobom medijskih sloboda”. “Činjenica je da u onom periodu prije samog ulaska u EU, kada je Hrvatska trebala ispuniti sve uslove da bi ušla, mi zovemo zlatno doba za medijske slobode, za novinare i novinarke” ali da I sada “borba ne prestaje”, rekla je Sedlar u razgovoru sa u razgovoru sa srpskim novinarima koji su u Zagrebu boravili u okviru projekta “Puls Evrope – medijske posete EU”.

Šta je bilo u vašem novinarstvu bolje, pre ili posle članstva u EU?

MS: Borba ne prestaje, ali činjenica je da u onom periodu prije samog ulaska u EU, kada je Hrvatska trebala ispuniti sve uvjete da uđe u EU mi zovemo zlatno doba za medijske slobode, za novinare i novinarke. Zbog toga što u tim pristupnim pregovorima naši politički autoriteti pokušavali ispuniti sve ono što se od njih zahteva, a zahtevi su zaista bili veliki, čini mi se i veći nego što su danas pred vama. Tako da je u to vreme nekako su jačale i institucije, zakonodavstvo na Hrvatskoj radio televiziji se osećao nekakav entuzijazam. Nažalost, ulaskom u EU nekako u jednom trenutku sve staje. Očekuje se od Hrvatsle da sad smo tu, sad je sve u redu, međutim, nije. Sastav zaštite slobodnog profesionalnog novinarstva nije dovoljno čvrst, čini mi se da smo na silaznoj putanji, malo bržoj,malo sporijoj, ve od onda… Putem smo se naučili, zapravo, i mi koristiti ono što nam je iz Brisela, ajmo tako reći, na raspolaganju kao nekakvi mehanizmi poput RULOFFLO (TAKO NEŠTO) izveštaja, povezujemo se sa evropskim organizacijama, Evropska federacija novinara je jedna od takvih, deo smo projekta (NEŠTO NA ENGLESKOM) koji uveliko koristimo kada se napadaju naši novinari i novinarke, ali sve u svemu danas, deset godina kasnije mislim da je situcija u medijima i po pitanju slobodnog profesionalnog novinarstva i zaštite takvog zapravo sve slabija i slabija iz ove perspektive. Nadamo se i nekakvom jačem evropskom aktu o jačim medijskim slobodama koji bi možda ojačao poziciju sobodnih i profesionalnih novinar.

Da Vas podsetimo:  REM sa dva meseca zakašnjenja doneo odluku o izdavanju dozvola televizijama i radio stanicama

Znači, u suštini Vi mislite da EU ne kontroliše dovoljno vlasti, odnosno ne udaraju ih po prstima kada vrše pritisak na medije?

MS: Pre je ovo drugo. Mislim da smo došli do trenutka u našim društvima nekakve društvene odluke, što zapravo želimo, da li naši građani i građanke pristaju na to da se informišu od nečega čime upravljaju algoritmi Elona Maska i Marka Cukenberga, društvenih mreža, ili zaista žele da informacije koje do njih dolaze dolaze od ljudi koji su školovani, koji su edukovani i koji se profesionalno bave novinarstvom. Naglašavam ovo profesionalno, i to novinari koji poštuju kodeks i pravila po kojem moraju da rade. Novinarstvo nije slobodni protok informacija, a pritom ne mislilm da se time ograničava nečija sloboda, novinarstvo već ima svoja pravila. Svi koji su iza kamere ili drže mikrofone moraju, jer su za to školovani, raditi po nekim pravilima, po kodeksu novinarstva, profesionalno, pošteno, istinito, poštujući pravilo dve strane. Dakle, takva informacija treba da dođe do građana, bez cenzure, ali profesionalna i istinita informacije. I pitanje je svakog pojedinca, a pogotovo političara i onih koji donose odluke na evropskom i nacionalnom nivou ko će informisati naše građane, vi koji imate kodekse, novinarsku čast i profesionalne norme ili neka bujica koja se vrti po društvenim mrežama. Mislim da je to ključno pitanje i za evropske političare, ali i one na nacionalnom nivou.

Kakva ja po Vašem mišljenju situacija u Srbiji kada su u pitanju medijski standardi ?

MS: Meni se čini da vaše političko vođstvo uveliko može raditi šta hoće po pitanju medija. Iskreno rečeno, neke stvari koje su viđene u Srbiji teško se mogu videti, iako su novinari i novinarke na udaru svuda u Evropi. Nemojte misliti da je u Švedskoj super, ali, da negde premijer sedne pred kameru ili da na Tiktoku objavi targetiranje određenih medija i određenih novinara… Oni su ti koji trebaju namentnuti, biti primer i deo njihovog posla je i da ponekad otrpe neke stvari, ali i da pokažu nakakav obrazac ponašanja, a ne da podupiru daljnja targetiranja, napade koji nekada zaista mogu biti opasni i dovesti do opasnih rezultata.

Da Vas podsetimo:  A sad sve iz početka: REM i po godinu dana odlaže izjašnjavanje o emisijama nacionalnih TV, najviše Pinka i Hepija

Da li su u EU svesni toga?

MS: Ja to ne znam. Pogotovo sad ne mogu komentarisati vašu zemlju, ali mogu reći da sam nedavno bila u misiji u Bosni i Hercegovini, gde smo pokušavali upozoriti na svojevolju Milorada Dodika, po gotovu po pitanju medija, ali i drugih političkih moćnika i autoriteta i zapravo sam osetila nemoć. Bojim se takva nemoć se može proširiti i kad govorimo o Srbiji i da se tu u trenutnoj globalnoj političkoj situaciji će pitanje zaštite slobode medija padati sve niže pred nekim drugim prioritetima koje evropski poliutičari postavljaju, pregovorima ili u razovoru i odnosima prema srbijanskim političarima.

Da li bi oni smeli da se tako ponašaju kada bi evropski političari rekli odlučno no-no, to ne može tako?

MS: Pitanje je koji je njihov interes. Mislim da je njihov interes nešto drugo. Mi sada imamo situaciju gde se glasa, zaprvo imamo jedan proces donošenja zakonodavstva koje se odnosi na medije i kod evropskih političara najnormalnij eprolazi mogućnost špijuniranja novinara ukoliko je u pitanju nacionalni interes, bez da se definiše ko će odrediti taj nacionalni interes, itd., itd… Dakle, ne nadajte se previše, ali sigurno da postoje nekakvi jači mehanizmi na koje se možemo pozivati i nadam se da će fo kraja mandata ove evropske komisije i parlamenta ipak neka regulativa, poput Evropskog pakta o medijskim slobodama i direktrive za suzbijanje slep tužbi biti donesena, pa da to bar bude početna pozicija za sledeći mandat u kojem ko zna ko će vladati Evropom.

Novinarka ste HRT-a. Kakva je pozicija javnog servisa i kakvo je mišljenje javnosti o javnom servisu u Hrvatskoj?

MS: Sve slabije i slabije, što se reflektuje i na sve slabije plaćanje pretplate. Ja sam osoba koja iskreno veruje u važnost javnog medijskog servisa i to je još uvek razlog zašto tamo još uvek radim. Ja smatram da u svakom medijskom okruženju javni medijski servis treba biti stub koji će pritom pomoći i ostalim medijima, da se razvijaju i da jednostavno jačaju svoj slobodni rad. Na žalost, u Hrvastkoj HRT je i u zakonodavnom okviru pod kontrolom političke većine i to jednostavne političke većine. Da bi se izabrao glavni ravnatelj, da bi se izabrala većina u Nadzornom odboru i Programskom veću HRT-a dovoljno je imati samo jednostavnu političku većinu u Hrvatskom saboru. Naravno, da su onda ti ljudi uglavnom izabrani, ne mogu reći da slušaju politiku, ali njihova pozicija je krhka. Njihova pozicija i nezavisnost nije zaštićena. Ono što se recimo predlaže u članu pet Evropskog akta o medijskim slobodama, da nacionalen članice moraju osigurati nezavisnost izbora rukovodstva javnih medijskih servisa od politike. To mi trenutno u zakonodavstvu nemamo. HRT još uvek im sjajnih programa, emisija, kao i novinara i novinarki. Fali nam jačanje neovisnosti njz programa i to je ono za šta se borimo i za šta se ja nadam da možda, u nekom procesu, kada dođe to primene evropskog zakonodavstva, možda napravimo korak napred.(kraj) LJ/SA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime