Do pobune protiv Rija Tinta dovelo je prenamena zemljišta bez znanja lokalnog stanovništva, piše CINS

0
263

Rio Tinto je prošle jeseni platio takse za prenamenu zemljišta koje tada nije bilo u vlasništvu kompanije, otkriva istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Aktivisti su izjavili CINS-u da je prenamena zemljišta dovela do pobune protiv projekta rudarenja jadarita.

 

Protest protiv otvaranja rudnika u Brezjaku; Izvor: pakt.org.rs

Poljoprivredno i šumsko zemljište na području na kojem kompanija Rio Tinto planira da izgradi rudnik jadarita promenjeno je u zemljište u građevinskom području. Prenamena je izvršena na zahtev Grada Loznice, dok je taksu za prenamenu platila kompanija Rio Tinto, iako u tom trenutku nije bila vlasnik zemljišta, utvrdile su novinarke CINS-a.

Posledice su osetili lokalni vlasnici zemlje na dotičnom području. Prenamena je više nego duplirala porez koji će vlasnici zemlje plaćati, i dovela je u pitanje mogućnost korišćenja tog zemljišta u poljoprivredne svrhe, objasnio je za CINS Miroslav Mijatović iz Podrinjskog Anti-Korupcijskog Tima (PAKT).

Rio Tinto će, takođe, moći da izgradi deponiju za odlaganje otpada iz rudnika na plodnom zemljištu koje se nalazi u blizini planiranog rudnika, što će kompaniji smanjiti troškove odlaganja otpada po cenu uništenja poljoprivrednog dobra. Izgradnja deponije na tom mestu omogućena je izmenom Prostornog plana područja posebne namene koji na inicijativu Rio Tinta izrađuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Israživanje je takođe pokazalo da je Rio Tinto godinama ulagao u „odobrovoljavanje lokalne zajednice“ po pitanju izgradnje rudnika jadarita u okolini Loznice.

Pozivajući se na podatke Uprave za trezor CINS piše da je Rio Tinto školama, mesnim zajednicama, Domu zdravlja i Centru za kulturu u Loznici dao preko 11,6 miliona dinara u periodu od 2011. do marta 2020.

Nadalje, autorke istraživanja utvrdile su da je Rio Tinto izdvojio 19,2 miliona dinara za Centar za kulturu Vuk Karadžić iz Loznice.

Prema podacima do kojih su došle novinarke CINS-a, Rio Tinto otkupljuje nekretninu vlasnika na teritoriji gde se planira rudnik po ceni koja je značajno bolja od trenutne tržišne, te da je od 250 hektara zemlje, koliko je planirano za rudnik, u vlasništvu kompanije je oko 40%.

Litijum u Srbiji

Blizu deset odsto dosad istraženih rezervi litijuma leži uz desnu obalu Drine, prateći tok reke Jadar, po kojoj je mineral Jadarit dobio ime. Jadarit (po sastavu litijum-natrijski borosilikat) sadrži u sebi litijum, element koji se smatra ključnim za uspešnu zelenu energetsku tranziciju. Predviđa se da će do 2030. potražnja za Litijumom porasti pet puta.

Kako smo ranije pisali, briga lokalnih aktivista i ekoloških organizacija jeste potencijalni obim zagađenja.

Reke u ovom delu Srbije često plave, a planirano je da jalovište bude u blizini Jadra, tako da bi svaka poplava predstavljala potencijalnu ekološku katastrofu. Uz to, znajući prljavu istoriju „Rio Tinta”, lokalno stanovništvo sumnja da će biti korišćene najbolje dostupne tehnologije i brine se da će ostati bez svoje zemlje od koje su dosad živeli.

Kompanija Rio Tinto je više puta uhvaćena kako krši ljudska i radnička prava i svojim aktivnostima uzrokuje ozbiljna oštećenja životne sredine, o čemu je izveštavala London Mining Network, mreža koja prati aktivnosti rudarskih kompanija.

Uza sve brige oko ekološke degradacije do koje bi mogla da dovede rudarenje jadarita, postoji sumnja u ekonomske dobiti od projekta.

Srbija trenutno ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi, i prema proračunu Podrinjskog antikorupcijskog tima, „Rio Tinto” bi prema važećim cenama litijuma za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneo oko četiri milijarde evra, a Srbiji bi uslovno moglo da ostane trista miliona evra.

Naše vesti i analize u vezi sa aktivnostima Rija Tinta možete pratiti ovde.

A.J.

izvor:http://masina.rs

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime