Don MILO

Istorija odnosa srpskih država na prostorima današnje Srbije i Crne Gore, bremenita je međusobicama i sukobima.

Istoričari tvrde da je sukob između Zete i Raške (doba Nemanjića), dve tadašnje srpske države, bio prvi srpsko-srpski građanski rat, u vreme kada njima upravljaju rođena braća.

Uz pomoć rimskog pape i Mađara, Vukan gospodar Zete napao je na Rašku, državu koju vodi njegov mlađi brat Stefan, počinjući tako najduži međusrpski građanski rat. Od tada traje i neprekinuto mešanje RKC pape i stranaca, u česte međusrpske razmirice. Posle Berlinskog kongresa i međunarodnog priznanja (čitaj obaveze da budu pokorni), istorija dveju srpskih država (od kada se u XIX veku prvenstvo krune svelo na tri srpske dinastije) puna je diplomatskih sukoba i međusobica.

Ni činjenica da je majka srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića ćerka crnogorskog kneza i potonjeg kralja Nikole Petrovića, nije nimalo umanjila pizme, omraze i sukobe.

Ipak, svojom težinom i vidljivim scenarijem izdvaja se tzv. „bombaška afera“ u tadanjoj crnogorskoj prestonici Cetinju, garnirana učešćem Austro-Ugarske („dobronamerne preteče EU“) kao izazivača i potstrekača u borbi za „ugroženi“ suverenitet nezavisne Crne Gore, ugrožene od tih agresivnih Srba, koji remete sreću i blagostanje na Balkanu!

Najpre je slobodarski beogradski časopis „Slovenski jug“ objavio, da je 1907.godine sklopljena tajna konvencija Austro-Ugarske i Crne Gore kojom je data izrazita korist katoličanstvu, potom je usledio bes „Crnogorske univerzitetske omladine“, kako se nazivalo društvo visokoškolaca iz tadanje kneževine Crne Gore u Beogradu.

Nedugo potom, kao grom iz vedra neba, oglasi se službeno Cetinje vešću da je zaplenjena pošiljka bombi poslatih iz Srbije u nameri da se života liši dični gospodar Nikola i njegovi poslanici, a potom usledi i saopštenje austro-ugarskog Evidenz bureau-a (služba bezbednosti) kako je u Kotoru takođe otkrivena pošiljka bombi iz Srbije.

Brže bolje se sastavi ekspertska komisija (austro-ugarska!) koja utvrdi da su bombe punjene eksplozivom „šnajderit“ (austrijski proizvod!) u tadašnjem VTZ (vojno-tehnički zavod) Kragujevac, kao dokaz umešanosti Srbije u tu podlu nameru obezglavljivanja suverene države Crne Gore. (Tada je kraljevina Srbija jedina proizvodila ručne bombe! – V.F.)

Na Cetinju usledi hajka i hapšenje 53 lica, mahom školaraca, učesnika „udruženog zločinačkog poduhvata“ od kojih neki tokom istrage uvideše svoju „zabludu“, i postadoše insajderi, te pokajnički izneše svu istinu i samo istinu. Sud uvaži ove izjave i svedočenje eksperata iz Austro-Ugarske, te osudi šest lica na smrt, a ostale na dugogodišnju robiju.

Smrtne presude, oprosti im milostivi gospodar Nikola i zameni robijom (dugogodišnjom).

Ključni svedok optužbe na tom suđenju beše Đorđe Natić, „velikosrpski nacionalista“ iz Mostara koji je privremeno boravio u Beogradu i navodno uspeo da se uvuče u „srce tame“ (zavereničku oficirsku organizaciju), što je detaljno opisao u svojoj brošuri „Finale“, izdatoj u Pešti 1908. godine a potom i izdanje u Zagrebu na latinici, da se i humani frankovci informišu o tim srpskim zlotvorima preko Save i Drine.

Sitnica, da se u brošuri detaljno iznose saznanja o zavereničkoj grupi koja je izvela majski prevrat 1903.godine kao i naziv „crna ruka“ za udruženje koje će tek nastati 1911. godine, kazuju da je i tada bilo „EU demokrata“ koji su preteče beogradskih NVO, uz pomoć humanog Evidenz bureau-a kao potstrekača u borbi za „ugrožena građanska prava“ (ko to kaže da CIA ima primat u ideji)!

Svedok tvrdi, da su bombe tada prebacili članovi četničke organizacije preko otomanske regije zvane Novopazarski sandžak!

Drugi paket, putovao je preko tadašnje Ugarske, tačnije preko njenih pokrajina Slavonije, Hrvatske, te austrijske pokrajine Dalmacije, dok ga budne oči carskih činovnika nisu najzad spazile u Kotoru i usput i njegovog nosača tipografskog radnika Stevana Rajkovića, toliko visprenog da je dokučio zle namere srbijanske i odmah po stupanju na tlo Crne Gore prijavio smrtonosni paket, organima vlasti! Isti će o detaljima govoriti kao svedok optužbe, potvrđujući pisanje u brošuri „Finale“ (iskusne su zanatlije postojale i pre „objektivnih“ novinara današnjih svetskih medija)!

Čista je „slučajnost“ što se u knjizi Nastića pominju brojni srpski aktivisti u Hrvatskoj, potom procesuirani u Veleizdajničkom procesu i pojedinci iz Fridjungovog procesa, kazaće objektivni hrvatski poviestničari i dukljanski učenici njihovi (sram ga bilo ko ne veruje objektivnom političaru Sekuli Drljeviću, poslaniku hrvatskog HSS!).

Tadašnja nekooperabilna Srbija, odbila je da izruči Cetinju osumnjičene visokoškolce uz obrazloženje da ustav Srbije štiti pojedince kojima nije materijalno dokazana krivica.

Od petooktobarske demokratske štafetne jednosmerne vožnje za Brisel, buduću sreću konstantno ometaju mračne sile koje inspirišu ti nekadašnji zaverenici, te se tako već po ko zna koji put preti humanistima u Sarajevu od tajne organizacije „Gavrilo Princip“, a ni CIA, ni NASA, ni ko zna ko još, nisu uspeli da razmrse te puteve između daleke Amerike i brdovitog Balkana, o „pretnjama“ i to preko kompjuterske komunikacije!

Eto, i humanisti iz don MILOve policije, preventivno su uništili poneto oružje za planirani masakr, baš na visokofrekventnim putevima u gusto naseljenoj oblasti oko Prokletija, te isto neće biti prikazano na suđenju!

Pisac aktuelnog scenarija, možda je ipak i pregledao stare zapise o „bombaškoj aferi “ te ne bi da se bruka sa „šnajderitom“,tj. možda je oružje bilo iz arsenala UČK, te se službena Srbija ne bi mogla uvezati sa namerom „destabilizacije“ usrećenja montenegrije članstvom u NATO, ali bi se otkrili prljavi šiptarski prsti, koje vode čiste ručice demokratskih usrećitelja!

Ipak, ti strašni ravnogorci koji toliko ometaju demokratsku reviziju istine o antifašizmu zaslužuju da se raskrinkaju do kraja, na putu bez alternative, kojim se korača u svetlu evropsku budućnost (obavezno poneti džepnu svetiljku, pošto je otišao montenegrinski fenjer u tunelu, kako kaže beogradski uspešni pisac, ugledni sorošfondo drpac).

Da li je slučajnost, što je tipografski radnik zamenjen sa penzionisanim oficirom srpske žandarmerije, koji se po prirodi nekadašnjeg posla razume i u puške i u ravnogorce, a ima i savest (još ako je garnirana zelenim šuškama?) o posledicama takvog terorističkog čina?! Samo, slabo se razume u municiju, jer izjavi za medije („Vijesti“, „Pobjeda“) da je trebalo da prebaci 50 AP (automatskih pušaka) i samo tri (!) sanduka municije, za tako složenu terorističku akciju!

Dali su ravnogorci zalutali na putu za Ostrog u magli montenegrinskih međusobica, ili su dobro došla kolateralna šteta, tek jedan gusan će ipak gakati, a „Novorođenče“ (kupler-majstor scenarija) sve to pretočiće u razuman jezik za medijsko podržavanje neophodne borbe za uklanjanje svih mračnjaka, na putu u svetlu evropsku budućnost koja svakako vodi preko članstva u NATO!

Uostalom, daleke 1908. godine članovi ekspertske komisije za bombe i „šnajderit“ bili su iz zemalja današnje EU, što dokazuje da se ti „mračni srpski primitivci“ nisu promenili, a prošao je ceo vek (uzalud)!

Na Cetinju je u vreme „bombaške afere“ službovao ruski diplomata N.M.Potapov, koji je kao odgovoran činovnik istražio i „bombašku aferu“, prateći suđenje i igre bez granica oko suđenja, njegovi izveštaji preživeli su ceo vek, danas su prvorazredno istorijsko svedočenje! Konkurs za ulogu Nastića je raspisan, još nije zasedala ekspertska konkursna komisija, ali se izdavač buduće brošure već zna!

Vladimir FROLOV

FSK