U naslovu ovog malog teksta je ponovljeno pitanje koje je Gospod uputio svetom apostolu Petru kada je ovaj pošao iz Rima. Ovde ono glasi: KUDA IDEŠ, SRBIJO? Da bismo bar donekle odgovorili na ovo pitanje, navešćemo nekoliko, po našem mišljenju, glavnih problema koji potresaju pravoslavne Srbe koji se trude da očuvaju svoju vekovnu veru i nezavisnost svoje države.
Ovih dana je u toku finale otimanja Kosova i Metohije od Srbije. Tokom poslednjih dvadeset godina marionetske vlasti iz Beograda aktivno sarađuju sa okupacionim NATO vlastima u razaranju Srbije. To je naročito ubrzano tokom poslednjih deset godina, očigledno, kvislinške vlade. Koriste se najjača propagandna sredstva u zatupljivanju Srpskog naroda putem medija – servilne televizije i štampe. Veliki trud se time ulaže u navikavanje ljudi na prihvatanju ideje o Kosmetu kao balastu i prepreci na putu ostvarivanja „sjajne“ budućnosti u okviru Evropske unije i, u perspektivi, NATO-a. Beogradska patrijaršija i Srpska akademija nauka daju ovome prećutnu podršku jer njihovi bledi protesti protiv ovog programa su beživotni i liče na jevtinu glumu.
Stradanja golorukog srpskog naroda na severu i jugu Kosmeta poslednjih dana su posebno potresna. Teror i okrutna mučenja šiptarske policije nad nevinim uhapšenim Srbima je praćen simpatijama i podrškom Zapada. Njihovo blago ukoravanje Prištine znači ohrabrivanje dovođenja u red neposlušnih i buntovnih Srba. Pritom vojska Srbije šeta oko severa Kosmeta i ne sme da reaguje na ove brutalnosti. Okupacija Kosmeta se privodi kraju uz najavu Kosovske „Oluje“ sa proterivanjem Srba. Američki gazda je pustio sa lanca besnog šiptarskog psa i sve podseća na početak Nebeske liturgije Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Srbi na severu Kosmeta su razdeljeni. Na miting podrške sadašnjem predsedniku Srbije je, skoro nasilno sa spiskovima, odvedeno deset hiljada ljudi čime je omogućena akcija šiptarske policije.
Sve ovo nas navodi na pitanje: zašto nas Amerika, Engleska i Zapad mrze i zašto su počeli novi križarski ratovi protiv Rusa i Srba (po zapadnom mišljenju malih Rusa)? U tzv. oslobađanju Svete zemlje od agarjana – saracena tokom starih križarskih ratova križari su – po njihovim rečima u ime Hrista – činili strašna bezakonja i zločinstva pa ih je na kraju Saladin sa vojskom konačno izgnao. U jednom od ovih ratova, umesto pohoda na Jerusalim, prevarom osvojiše Carigrad i veliki deo Romejskog carstva. Ostade iza njih pustoš, oteše zlatne ikone, pogubiše patrijarha i kao znak pokoljenjima ostade krv usirena od njihovih konja koji ih ne htedoše poslušati i ući u svete crkve carigradske. Križari su udarali i na rimokatoličko kraljevstvo Poljske jezuitski čineći za njih uobičajene zločine pa i na ražnjevima pekući u Litvi ljude na silu ih prevodeći u lažnu rimokatoličku veru.
Kakav je to novi križarski rat? To je rat celog trulog rimokatoličkog, protestantskog i, najviše, sodomitskog zapada protiv sasvim oslabljenog ruskog pravoslavlja. Pritom unapred pohlepno dele ogromnu Rusiju na svoje provincije koristeći sva nečasna sredstva jer cilj opravdava sredstva po rečima Makijavelija. Ovo vodi ka, na zapadu omiljenim, pojmovima: dobitnik i gubitnik, pri čemu gubitnika treba zgaziti kao bubašvabu. Ovim se gazi pravda i istina pa se u tom procesu dolazi do sodomije i promene pola nasilnim sredstvima. Izopačenost je omiljena i daju joj se sva prava dok su teške obaveze rezervisane za gubitnike koji se usuđuju da žive saglasno jevanđelju. Takav antihristovski proces i dovodi do zločinstava kao nedavno u Srbiji gde je u elitnoj Beogradskoj školi navodno tih i miran učenik ubio čoveka iz obezbeđenja i mnogo drugova i drugarica koji su mu smetali na dobitničkom putu. Oni koji su služili vojni rok znaju da je praktično nemoguće iz pištolja ubiti toliko ljudi bez pomoći nečastivoga. I zaista imali smo to posredstvom sajentologa-psihologa koji je dečaka ubicu poučavao. Pritom su sve ostale okolnosti nerazjašnjene do danas.
U Srbiji je Rio Tinto usmeren više ka uništavanju zdravlja naroda nego sumnjivoj materijalnoj koristi. Prodaju se po veoma niskim cenama kompanije, šume, vode i sve što se može prodati. Dugove kvislinškog režima će plaćati naši unuci. Ćirilica se potiskuje. Tokom korona (tj. kruna) pandemije nošenje maski je bilo pokušaj satiranja slobode i gnječenja volje naroda i, što je važnije, poniženje obraza Božijeg u pravoslavnim ljudima nagoneći narod da nosi skotske brnjice. Kao da se narod pripremao da u sledećem koraku bezvoljno primi antihristov pečat. Genocid i izgon Srba iz Krajine se zamazuje i pokriva izmišljenim genocidom u Srebrnici. Rat uranijumskim bombama protiv neposlušnih pravoslavnih Srba je zamenjen duhovnim umrtvljivanjem i navođenjem na greh odraslih i dece putem bestidnih televizijskih serijala. Zajednica srpskih opština za koju treba po scenariju okupatora da se borimo je, u suštini, priznavanje kosovske lažne države. Dakle, sve je crno bez imalo beloga.
Treba li očajavati i smatrati da je Kosovo izgubljeno? Nipošto. Naša borba protiv ovog okeana zla mora da bude u našem pokajanju, čišćenju od greha i silnoj veri u Boga molitvama Svetog Save i ostalih srpskih svetitelja. Po rečima našeg svetog starca avve Artemija treba da verujemo u Boga i da verujemo Bogu. Nije nam uzalud Sveti Sava proročki ostavio slavu kao štit koji je pravoslavlje u Srba sačuvao tokom mnogovekovnog turskog ropstva, ustaškog terora i vladavine bezbožnih komunista. Ako proglasimo okupaciju Kosova nikakvi dokumenti o predaji niti usmena veleizdajnička obećanja neće važiti. Jevreji su dve hiljade godina čekali da dobiju ponovo Jerusalim i svoju državu. Prema tome, zapevajmo pesmu staru: DOGODINE U PRIZRENU i uzdajmo se u Boga koji će nam sve što nam je potrebno dati kada zaslužimo.
