Istraživanje koje je Narodna banka Srbije radila pre krize pokazalo je da bi naša ekonomija morala 15 godina da raste po pet odsto godišnje da bi stigla prosek Evropske unije, a ako bi rasla tri odsto u proseku, trebalo bi joj 50 godina da stigne prosek EU. Međutim, poslednjih 10 godina ne rastemo ni tri odsto u proseku. Otkud onda vlasti ideja da Srbiju predstavlja kao ekonomskog tigra i zašto je reč o spinu za unutrašnju upotrebu?
U izboru reči godine u srpskom jeziku, u kategoriji Lažireč 2023, izabrana je reč ekonomski tigar. Lažireč jer, po obrazloženju žirija, opisuje zamagljenu predstavu naše stvarnosti. Dakle, posle naroda, i lingvisti su prepoznali da metafora Srbije kao ekonomskog tigra, koju vlast koristi da bi prikazala ekonomsku dominaciju zemlje, nije ništa drugo do opsena i spin. U politički govor uveo ga je Aleksandar Vučić u vreme dok je bio predsednik Vlade. Još tada je govorio da Srbija, ukoliko sprovede ekonomske reforme, može da postane ekonomski tigar jugoistočnog dela Evrope i apostrofirao domaće medije koji će se, po njegovim rečima, sprdati sa tom željom.
Gde je Srbija nekoliko godina kasnije govore naslovi upravo u medijima koji su i dalje kritični prema Vučićevoj vlasti: Ekonomski tigar na staklenim nogama, Ekonomski tigar na kolenima, Ekonomski tigar na parizeru. Šta uopšte znači sintagma ekonomski tigar?
Ovaj pojam se odnosi na zemlje koje u periodu od nekoliko decenija ostvaruju stope rasta koje su među najvišima u svetu. Drugim rečima, neka zemlja ne može da dobije status ekonomskog tigra na osnovu rezultata koje je ostvarila u dve, tri ili četiri godine. Ekonomski tigrovi su one zemlje koje su sa niskog nivoa došle do najvišeg nivoa razvijenosti, poput dalekoistočnih zemalja ili, recimo, Irske, koja je pre nekoliko decenija bila jedna od najnerazvijenih zemalja u EU, a sada je u vrhu po razvijenosti. Srbija, dakle, ne ispunjava taj uslov jer naš rast, u odnosu na rast Centralne i Istočne Evrope ili u odnosu na rast svih zemalja u svetu poslednjijh 10-20 godina nije spektakularan, objašnjava za Istinomer profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić.
Ekonomski tigar, ali zamalo
„Prema rastu mi ne možemo da se nazovemo ekonomskim tigrom. Bolje rezultate od nas u ovom periodu i poslednjih 10-20 godina ostvarile su Baltičke zemlje, Rumunija, Poljska, pa i Albanija, a one se ne proglašavaju ekonomskim tigrom. Ako gledamo kako se Srbija razvijala na nivou sveta, od 190 zemalja, i tu se nalazi blizu proseka, na medijani otprilike. Rezultati koje smo ostvarili u dužem vremenskom periodu ne daju nikakav osnov da se predstavljamo kao ekonomski tigar”, kaže profesor Arsić.
Kako onda vlast manipuliše i spinuje tvrdnjom da je Srbija ekonomski tigar? Tako što selektivno izvlači i predstavlja podatke, na primer, kada u nekoj godini postigne dobar rezultat onda to i navodi. Kao primer Arsić ističe 2021. godinu kada je naš oporavak bio među najbržima u Evropi, dok smo tokom 2022. bili među najsporijima.
„Dakle, 2022. godine od nas je bolje rasla većina zemalja u regionu – i Albanija, i Hrvatska, i Crna Gora i druge zemlje, ali to se tada nije pominjalo. Podaci o rastu bruto domaćeg proizvoda tokom prethodnih 10 godina ne potvrđuju da smo bili u samom vrhu. Da bismo bili ekonomski tigar, trebalo bi da budemo na prvom ili drugom mestu među zemljama Centralne i Istočne Evrope i da budemo bar među prvih 10 u svetu. Ali, daleko smo od toga.”
Iako se vlast, čini se, u poslednje vreme ne služi metaforom o Srbiji kao ekonomskom tigru, Vučić i njegove kolege iz vlasti uporno se hvale da smo u svemu ispred drugih u regionu, da je Srbija najbolja i po pitanju rasta, javnog duga, stanja u budžetu, plata, da je jednom rečju lider u regonu. Tvrdio je Vučić, doduše, i da nikada nije rekao da smo lider u regionu, zbog čega je od Istinomera dobio ocenu „kratke noge”.
Nedavno je predsednik rekao i da je ukupan bruto domaći proizvod svih ostalih zemalja na Zapadnom Balkanu (Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije) manji od srpskog bruto domaćeg proizvoda – „Srbija ima 69,5 milijardi bruto domaći proizvod, a oni svi zajedno 67”. Istakao je i da je dve trećine svih investicija u Srbiji, a da je preko 55 odsto izvoza iz Srbije sa Zapadnog Balkana, uz reči – „Samo da vidite kolika je ekonomska dominacija Srbije“. Tvrdio je i da po visini plata dostižemo Crnu Goru. Poslednju tvrdnju, međutim, demantuje zvanična statistika, po kojoj je prosečna neto zarada u novembru prošle godine kod nas bila oko 768 evra, dok je u Crnoj Gori iznosila 807 evra. Prethodno izneti podaci jesu tačni, ali se ne mogu posmatrati bez šireg konteksta.
Podatak koji je predsednik izneo o BDP-u, kaže profesor Arsić, jeste istinit, ali njegovo tumačenje je netačno. Srbija ima veći BDP meren u evrima, ali to je zbog toga što je evro oslabio u Srbiji, a pošto dinar jača u odnosu na evro, nama raste sve u evrima – i plate, i BDP, i cene, objašnjava naš sagovornik i dodaje:
„Poređenja među zemljama treba gledati po paritetu kupovne snage. Recimo, cene u Srbiji merene u evrima su veće nego u zemljama Zapadnog Balkana. Inače, kad se poredimo sa zemljama Zapadnog Balkana treba imati u vidu i istorijski kontekst. Zemlje kao što su BiH, Albanija, Makedonija, Crna Gora su i u 19. i 20. veku sve do devedesetih godina bile ispod nivoa razvijenosti Srbije, tako da ovo sad nije nikakav istorijski presedan, već se naša pozicija u odnosu na te zemlje vraća tamo gde je bila.“
Iz prve lige u „fildžan ligu“
Za Gorana Radosvaljevića, profesora na FEFA fakultetu (član Narodnog pokreta Srbije), problematično je što Srbija, kada se govori o ekonomskim parametrima, iz godine u godinu ide u sve lošiju ligu. Početkom 2000-ih Srbiju smo, kaže on, poredili sa Poljskom, Češkom, Slovenijom, desetak godina kasnije sa Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom, dok se sada poredimo sa Albanijom, Makedonijom i Bosnom.
„Mi iz decenije u deceniju padamo u nižu ligu, u niži rang i kažemo – e sad smo konačno dobri, bolji smo od ovih u našem rangu, ali taj rang opada. Mi smo iz prve lige pali u ‘fildžan’ ligu. Ne postoji niža liga od ove”, kaže Radosavljević i ističe:
„Ako nam je region Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, onda mi jesmo lideri. Ali, to je druga liga. Prvi ste među najgorima po ekonomskim parametrima. Doduše, Crna Gora nas je prešišala. Ali, ako se poredimo sa nekim prosekom EU ili šireg regiona, poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, ne da nismo lideri u regoinu, nego smo ispod te liste po svim parametrima ili po većini parametara.”
Rumuni i Bugari nas šišaju po platama
Kao primer navodi Rumuniju, sa kojom smo pre 15-20 godina bili na istom nivou razvoja. Danas je, kaže, Rumunija jedan i po puta ispred nas po svim pokazateljima – Rumunija je trenutno na 65 odsto prosečnog dohotka EU, dok smo mi na ispod 50 odsto. Priča o ekonomskim uspesima, po njegovom rečima, služi isključivo za unutrašnju upotrebu i nema nikakav ekonomski značaj.
„Mi ne da nismo lider u širem regionu, ako kažemo da je region Jugoistočna Evropa, nego zaostajemo za prosekom EU gotovo već deceniju. Srbija je po prosečnom dohotku po stanovniku među pet najsiromašnijih zemalja u Evropi, iza nas su Ukrajina, Moldavija, Makedonija, Albanija i BiH”, kaže profesor Radosavljević.
Profesor Arsić saglasan je da ni po pitanju plata nismo ostvarili spektakularne rezultate kada se poredimo sa regionom. Kao primer navodi da su 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, veće plate od nas imale Mađarska, Hrvatska, Crna Gora i BiH, dok su manje plate imale Rumunija, Bugarska, Albanija i Severna Makedonija.
„U međuvremenu su nas prestigli Rumunija i Bugarska, a mi smo prestigli BiH. Po rastu plata prednjači Rumunija, koja je 2012. bila slabija od Srbije, a sad ima plate od preko 900 evra. Ni po tome ne možemo reći da smo ekonomski tigar”, zaključuje Arsić.
Ni po pitanju javnog duga ne blistamo ako se poredimo sa susednim zemljama i zemljama Centralne i Istočne Evrope. Niži javni dug od Srbije u okruženju, po njegovim rečima, imaju BiH, Bugarska i Rumunija, Makedonija ima sličan javni dug, dok Albanija ima veći.
Dogovor autokrate i investitora se poštuje
S druge strane, tvrdnja predsednika da je najviše direktnih stranih investicija u Srbiji, jeste tačna, ali opet treba posmatrati širi kontekst. Srbija najpre ima prednosti u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana – ima najveće tržište, veći broj stanovnika, izgrađenu infrastrukturu, niže troškove rada nego u zemljama srednje Evrope. Na ruku nam idu i spoljna kretanja u svetu – velika količina kapitala, politika povlačenja sa daljih tržišta poput kineskog, jeftiniji smo za investiranje nego zemlje srednje Evrope.
Postoji, međutim, još jedan faktor, specifičan za Srbiju, a to je da autokratije ponekad imaju prednost u odnosu na korumpirane demokratije kada su u pitanju strani investitori. Jer ono što se glavni autokrata dogovori sa investitorima, to će biti sprovedeno i ne postoji rizik da ga reketiraju ili ometaju oni na nižem nivou vlasti, tu su se i Kinezi dokazali kao uspešnji, kaže Arsić.
Ako je za utehu, eto makar neke koristi od autokratije. Ovim sistemom vladavine može se objasniti i metafora Srbije kao ekonomskog tigra, jer su spinovanje ili izvrtanje činjenica u pravcu koji vlasti ide u prilog, jedna od glavnih tehnika manipulacije kojom se autokrate služe.
Naslovna fotografija: Canva/Istinomer
autor:Mihaela Šljukić
