Dragoslav Pakić: Hiljadu zašto i jedno NATO

U čemu je razlika između naoružanih terorista u moskovsku koncertnu dvoranu i napada devetnaest krvožednih članica NATO saveza na jednu zemlju?!

Uvaženi gospodine Antonio Manuel Oliveira Guteres, Generalni sekretare Ujedinjenih nacija;

Gospodo, Soros, Bajden, Tramp, Klinton…;

Gospodine Džon Donahju, Predsedniče Međunarodnog suda pravde u Hagu sa svih svojih 15 članova suda u togama i sa perikama;

G-đo Ursula Gertrud fon der Lajen sa sve Evropskim parlamentom, Savetom Evrope, Sudom u Strazburu i odeljkom za određivanje dužine krastavaca i zaštitu sloboda jednakosti, vladavine prava, obezbeđenje mira i međusobne ljubavi nekad jednopolne, a nekad i dvopolne kao Istok–Zapad;

Cenjeni ekolozi, stomatolozi, LGBTovci, nevladine organizacije, slobodni novinari, borci i borkinje za kulturnu, konfesionalnu, nacionalnu i fekalnu dekontaminaciju;

Drugarice i drugovi Čanak, Gruhonjić, Aida, a nije Verdijeva, i Ana, a nije Karenjina;

Razne FIDE, FIFE, FUFE, Olimpijski komiteti, Oblasni komiteti i komiteti za ispitivanje povrede zadnj lože;

G-dine Jens Stoltenberg, gensek NATO-a, vojne, političke, naučnofantastične, navalentne i stroge vaspitačice u dečjem vrtiću ukupnog šara zemaljskog, vašim nosačima aviona i loših vesti, podmornicama na atomski i zajedljiv pogon, pametnim raketama i glupim generalima, čuvarima reda i mira u obdaništima, školskim dvorištima, bolničkim odajama, mostovima, ukupnom energetskom strukturom pojedinih zemalja i sve uz pomoć bombardera čas vidljivih, čas nevidljivih;

Dragi moji i drage moje,

Najljubaznije vas molim, preklinjem, klečeći vapim, da mi objasnite u čemu je razlika između brutalnog, krvničkog, jezivog, zverskog, mučkog, do zuba krvavog upada naoružanih terorista u moskovsku koncertnu dvoranu prepunu nedužne i ničim zaštićene publike sa decom i svojim najbližima i na najmučkiji način izvršenja masakra sa oko dvesta nedužnih žrtava i još toliko ranjenih – i napada devetnaest krvožednih članica NATO saveza na jednu zemlju, što avionima, raketama, kasetnim bombama, osiromašenim uranijumom, i to sa visine gde ih ni jedno oruđe ili oružje napadnutog ne bi moglo doseći u pokušaju da se eventualno odbrani?!

Srbija je tada bila u istom položaju kao posetioci žrtve koncertne dvorane u Moskvi. Bez zaštite i sama, a njih je devetnaest bilo.

Ceo svet je izrazio saučešće ucveljenim i ožalošćenim građanima Rusije. Hvala im na tome.

Srpske žrtve, osim pljuvanja, pogrda, besomučne propagande, gnusnih laži i zamena teza, ni reč sažaljenja nisu doživele.

Teroristi su efikasnom akcijom odgovarajućih bezbednosnih struktura pohvatani i predati sudu gde će biti suđeni i, bez svake sumnje, osuđeni na zaslužene kazne.

Posle ovoga se sa još većom molbom traži odgovor na moguće pitanje da li će nekakva, makar i simbolična, možda i pokajnička kazna dostići devetnaest ubilačkih zemalja koje u jednoj maloj zemlji bez ikakvih mogućnosti za odbranu izvršiše masakr, bar po broju civilnih žrtava, petnaest puta veći od ovog u Moskvi i sa materijalnim štetama koje je teško proceniti.

I kad smo se već usudili da postavimo pitanje na koje odgovor sigurno nikada neće stići, ili bar dok se nešto suštinski ne promeni sa snagom Davosa koji trenutno davi celu planetu, da postavimo i pitanje Olimpijskom komitetu: kako to da Rusi ne mogu da učestvuju na Olimpijskim igrama, a Izraelci mogu?