Društvo psihologa Srbije oglasilo se saopštenjem u kome još jednom ukazuje na loše stanje u društvu koje izaziva podele, dovodi do agresije što sve dovodi do osećaja bespomoćnosti, vodi pasivizaciji i depresivnosti, naročito kod mladih. Saopštenje prenosimo u celosti.
Pre tačno dve godine, Društvo psihologa Srbije se oglasilo kao profesionalno udruženje i izrazilo svoj stav zabrinutosti zbog globalnog stanja u društvu, smatrajući da psiholozi „kao deo šire društvene zajednice, s obzirom na svoje stručne kompetencije i u skladu sa Etičkim kodeksom, imaju posebnu odgovornost i obavezu da deluju u skladu sa javnim interesom i da reaguju na negativne društvene pojave”.
Tom prilikom izražena je naša „duboka zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana“. Tada je istaknuto da se u društvenom kontekstu kao što je naše građani suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled otežanog zapošljavanja, siromaštva, korupcije i kriminala, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih društvenih pojava, dok javni diskurs u sveukupnom medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje mržnju i netoleranciju i da pojačava polarizaciju u skoro svim segentima društva.
Danas, dve godine kasnije, kontekst u kojem živimo je značajno usložnjen – svedočimo razarajućim ratnim stradanjima u svetu, velikim migracijama i turbulentnim kulturnim preobražajima i sukobima, a u Srbiji smo suočeni sa dva masakra i njihovim strašnim posledicama. Istovremeno, iskrena empatija sa žrtvama i njihovim porodicama, pokrenula je građansku solidarnost, kao prirodnu ljudsku potrebu za otporom prema nasilju.
U cilju ublažavanja posledica ove tragedije u velikom broju angažovani su i psiholozi u okviru Društva psihologa Srbije. Ne umanjujući mnoge pozitivne efekte individualne i grupne podrške pružene velikom broju direktnih i indirektnih žrtava ove tragedije, kontekst u kome se pomoć pružala istovremeno je podsticao i polarizacije, konflikte, doživljaj nerazumevanja, pa i nedostatka empatije. Na žalost, čini se da je naša socijalna realnost prožeta hroničnim problemima, te da umesto da tragični događaji budu opomena celom društvu i podsticaj za pozitivne sistemske promene, kreiraju se nove podeljenosti.
Zbog toga želimo da naglasimo da u društvima u kojima je ograničena mogućnost građana za istinito i potpuno informisanje, gde se istina krije i iskrivljuje, a medijski sadržaji globalno promovišu agresiju i netoleranciju i otvoreno ili suptilno ohrabruju nasilje i podele, očekivano je da građani češće osećaju nemir, neizvesnost, nesigurnost i da se intenziviraju podele i sukobi među njima. U takvim uslovima se otežano dolazi do konstruktivnih rešenja, teško razvija osećaj sigurnosti i uspostavlja međusobno poverenje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše različiti pritisci pa i zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija, a mentalno zdravlje građana, posebno mladih, postaje sve ugroženije što nažalost pokazuju i istraživanja. Doživljaj odsustva kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i života zajednice, mogu da proizvedu bespomoćnost, pasivizaciju i depresivnost.
Napori psihologa koji kontinuirano pružaju psihološku podršku građanima tokom različitih društvenih kriza i tragedija koje pogađaju pojedince, ali i širu zajednicu, u velikoj meri bivaju umanjeni celokupnim stanjem u društvu. Naš rad može imati samo ograničene željene efekte na unapređenje mentalnog zdravlja građana ako se usmeravamo isključivo na pojedince, a ne obaziremo na kontekst u kome žive i rade, ako se kritički ne odnosimo prema događajima u društvu i ne ulažemo stručni napor da se uslovi života i suživota stalno popravljaju, ako vrednosti koje zastupamo ne potvrđujemo i ličnim primerom, ako pristajemo na različite mikro i makro društvene anomalije koje se danas agresivno promovišu, na gušenje sloboda mišljenja i govora i ne branimo osnovne demokratske vrednosti.
Naša je profesionalna, lična i građanska obaveza da javno stanemo u odbranu ciljeva i vrednosti koje smo definisali kao postulate našeg profesionalnog delovanja i da dosledno ukazujemo na njihovu važnost i ulogu u uspostavljanju i održanju opšteg i psihološkog blagostanja svih naših građana.
Društvene okolnosti su se, nažalost, pogoršale u svetu i kod nas, ali je naš stav ostao isti. S toga ponavljamo zaključak objave DPS-a iz januara 2022. godine: „Ceneći ljudski život i ljudska prava kao najviše vrednosti koje niko nema pravo da ugrožava zarad svojih ličnih interesa, pozivamo na toleranciju i promovisanje demokratskih principa, slobodu govora i mišljenja i aktivnog delovanja protiv društvene nepravde, a u cilju opšteg interesa i očuvanja mentalnog zdravlja i psihološkog blagostanja građana. Solidarnost i preuzimanje odgovornosti za kvalitet sopstvenog života i života zajednice, ne ugrožavajući tuđu bezbednost, predstavlja način da povratimo i očuvamo dostojanstvo i ljudske vrednosti i da se izborimo sa beznađem, strahom i bespomoćnošću“.
Ovo je poziv svima nama da vodimo računa o tome kakav svet, kakve vrednosti i kakve obrasce ponašanja i komuniciranja ostavljamo narednim generacijama.
Prof. Tamara Džamonja Ignjatović
Predsednica Društva psihologa Srbije
Izvršni odbor Društva psihologa Srbije
sve je to poslefica unizavanja osnovnih ljudskih vrednosti i drustvenih vrednosti moralnih vrednisti pred najezdom talasa nasilja agresije primitivizma pohlepe profane kulture ,neprosvecenosti, koji isplivali na povrsinu.
Нажалост ово је само констатовање последица. Нема помоћи све док психијатри не проговоре о и лаицима очигледној чињеници да државом управља психијатријски случај који од целе државе прави лудницу уместо да сам буде на лечењу.