Potomci adresaša naročito zaboravljaju jednu sitnicu, u austrougarskoj monarhiji (danas hvaljenoj kao simbol pravne uređenosti i vladavine prava) nije postojalo opšte pravo glasa, a u opančarskoj Srbiji jeste, Slovenci i Hrvati su ujedinjenjem stekli opšte pravo glasa, po kom su i glasali na prvim slobodnim parlamentarnim izborima u Kraljevstvu SHS, koje je bilo ustavna, parlamentarna monarhija, a ne nikakva „velikosrpska despotija“, u kojoj će ti mudrijaši uporno izigravati odredbe potpisane Krfske deklaracije, kojom su od poraženih naroda postali pobednički, pritom bezobrazno omalovažavajući srpske milionske žrtve pale za prvu zajedničku državu južnih Slovena!
AUTOR: Vladimir Frolov
Dalekog prvodecembarskog jutra te 1918.godine izmolio je predstavnik Narodnog vijeća samoproglašene SHS regenta Aleksandra, da ih ogrne pobedničkim plaštom, kako ne bi Dalmacija ponovo klicala -viva- , a Dalmatinci služili talijanskog kralja umesto austrijskog cara, kad u vojsku pođu!
Otada, uporno lažu hrvatski politikanti o nekakvim „guskama u magli“ i srpskim „šovinistima“ koji su jelte pogazili povijestno „hrvatsko državno pravo“, kako nazivaju surovu istinu da su hrvatski plemići rado, dobrovoljno prodali svoju državnost ugarskom kralju Kolomanu, i postali samo krunovina, dakle vlasništvo ugarske kraljevske porodice!
Tako će narednih osamstošesnajst godina pokrajine Hrvatska i Slavonija biti samo deo ugarskih zemalja, a ne nikakva posebnost!
Tek kada je bečki car i ugarski kralj Karlo obnarodovao svojim milim narodima, da mogu slobodno da koriste pravo izjašnjavanja o budućoj državi u kojoj će živeti („Vilsonove tačke“ za sahranu Austro-Ugarske!), politikanti sa Markovog trga skrojili su nekakvu svoju Hrvatsku, u koju su bezobrazno ugurali i srpske zemlje, pritom ne pitajući domaće Srbe o tome, koji su takođe bili priznati „carski“ narod po Vilsonovim tačkama!
Iako su predstavnici zadarskog Dalmatinskog sabora upaničeno ukazivali na realnu talijansku opasnost, velikohrvatska frankovačka klika iscrtavala je granice buduće svoje države, uporno namećući tezu o „vekovnoj granici između Istoka i Zapada“ na reci Drini, gde će hrvatski katolički graničari sada biti budni čuvari (blagosiljani od svetog oca iz Vatikana, naravno!) od pravoslavnih barbara (varvara).
Dok su saborski šnajderi još krojili svoju hrvatsku „adresu“ opančarskom kralju, kao da oni njemu ukazuju milost, primajući tu nezavisnu Srbiju, ratnu pobednicu pod svoje okrilje, jer oni su jelte zreo političi narod, osam vekova su bili poslušne sluge, ni ne pokušavajući da se osamostale, jer im je ugarski kralj Koloman i prvog „hrvatskog“ biskupa darovao (Čeha doduše!), kupujući mu stolicu od rimskog pape, i svojom odlukom ga smeštajući u Zagreb na Kaptol (danas uobičajeni naziv za samostan gde je sedište RKC u Hrvata).
Ne želeći da ostanu u sastavu novoproglašene kraljevine Mađarske, politički predstavnici Srba, Bunjevaca i Hrvata u Baranji, Banatu i Bačkoj, ponaosob su izglasali odluku da se prisajedinjuju Kraljevini Srbiji direktno, dok su sremački najpre zauzeli stav da buduće ujedinjenje ide preko Zagreba, ali su potom i oni doneli odluku o direktnom prisajedinjenju Srbiji!
Tako je voljom naroda hrvatska „adresa“ očerupana i bez magle, te je opunomoćeni podnosilac samo mogao da zamoli regenta Aleksandra za ujedinjenje, jer su tada Srbi bili jedini spas od preteće talijanske invazije (sve sa potpisanim i overenim pobedničkim Londonskim ugovorom u džepu!), dok se talas socijalnog nasilja nezadrživo širio zemljama nekadašnje austrougarske monarhije, preteći da prelije i dragi Agram (nemačko ime za Zagreb)!
Izjava regenta Aleksandra, da Kraljevina Srbija prihvata da se ujedini sa narodima iz SHS (ali ne i sa „državom SHS“, koja pravno i faktički ni ne postoji!) bila je simbolično skidanje osmovekovnih (dobrovoljnih) ugarskih okova, sa hrvatskog narodnog bića!
Aleksandar je tako brzopleto obukao jugoslovenski kaput, dok još nije obučena dugoželjena svesrpska košulja, jer narodna skupština Kraljevine Srbije nije potvrdila odluke Velike podgoričke skupštine, odluke Baranje, Bačke i Banata, te odluke Novosadske skupštine o prisajedinjenju Srbiji, a ne o ulasku u buduće Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, kao zajednički okvir ravnopravnih naroda!
Potomci adresaša naročito zaboravljaju jednu sitnicu, u austrougarskoj monarhiji (danas hvaljenoj kao simbol pravne uređenosti i vladavine prava) nije postojalo opšte pravo glasa, a u opančarskoj Srbiji jeste, Slovenci i Hrvati su ujedinjenjem stekli opšte pravo glasa, po kom su i glasali na prvim slobodnim parlamentarnim izborima u Kraljevstvu SHS, koje je bilo ustavna, parlamentarna monarhija, a ne nikakva „velikosrpska despotija“, u kojoj će ti mudrijaši uporno izigravati odredbe potpisane Krfske deklaracije, kojom su od poraženih naroda postali pobednički, pritom bezobrazno omalovažavajući srpske milionske žrtve pale za prvu zajedničku državu južnih Slovena!
Napomena — u austrougarskoj monarhiji je postojao izborni cenzus, te je visina poreza određivala pravo glasa, pa su veleposednici, vlasnici fabrika, sveštenstvo, činovništvo, neke zanatlije i retki zemljoradnici, mogli i koristiti to pravo!
Непромишљено, сумануто је било одрећи се крштеног и миропомазаног
имена – Србија и прихватити назив/име нове државе -Југославија.?!
Имена свих европских држава су изведена из имена већинског народа
који у њима живи: Румуни – Румунија, Грци – Грчка, Бугари – Бугарска,
Италијани – Италија…, што је био случај и са Краљевином Србијом, али се
непромишљени Александар Карађорђевић, регент Краљевине Србије,
одрекао имена државе и уместо миропомазаног краља Србије постао
парламентарни краљ Југославије?!
Одрекао се крштеног имена – Србија и прихватио некрштено име
– Југославија?!
Одрицање од свог имена је ПРОКЛЕТСТВО, по учењу отаца Цркве,
што се историјски потврдило, крваво за Александра и за народ – СРБЕ!
Нова држава је морала бити Србија, држава већинског народа СРБА, –
“Велика Србија“, “Нова Србија“, “Друга Србија“, а коме то нјије
одговарало, могао се прикључити Аустрији, Италији, Мађарској…
Ту самопроглашену државу СХС нису правили Срби у њој, мада су били убедљива већина.
Од свих држава на свету признала ју је само Србија и са собом се ујединила у краљевину СХС?!?
А на истоку су Румунији препустили бројне Србе Румунима???
„После Првог светског рата краљ Александар Карађорђевић, као краљ
победничке војске, био је у ситуацији да формира државу Србију на просторима
где живи србски народ, који је до тада био често под туђинским управама.
Војвода Живојин Мишић после обиласка загребачке области даје краљу
следећи извештај:
„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко жалостан што смо ми на силу
Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако
мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш…ствар је
пропала… Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило. Ја сам
са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од
њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају
а друго, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година
и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих
политичких утицаја.
Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу. Границе ће бити
где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају
на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где кажу језик и
обичаји, традиција и најзад где се сам народ по слободној вољи определи,
па ће бити и право и Богу драго. А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се
они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити….
Ти су људи сви одреда, незајажљиви, прозирни као чаша и у тој мери толико
лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца,
превараната и саможивих људи.
Не заборавите величанство, моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да
Дефинитивно: југословенство је упропастило србство!
ћете се љуто кајати…“
То што пишеш је удбашки фалсификат. Живојин Мишић НИКАДА НИЈЕ „ОБИЛАЗИО ЗАГРЕБАЧКУ ОБЛАСТ“, био је само један дан у Загребу на једној сахрани, а цитирани монолог не постоји нигде, па ни у Мишићевим мемоарима.
У своји мемоарима – “Моје успомене“, тога не може бити само
зато што је војводу Живојина Мишића претекла болест и смрт,
те није успео да их заврши, али то не значи да тог
“коментара“ није било у његовом оргиналном рукопису.
О томе пише Др Саво Скоко у предговору V допуњеног издања
( 1985.година) на страни 13:
“Мишићев недовршени рукопис откупио је 1925. године Генерал-
штаб бивше југословенске војске, али га није објавио, вероватно
због тога што није био завршен.
Ркопис је чуван у Архиву Војноисторијског института, међу откуп-
љеном грађом, готово пет деценија, да би се први пут појавио у
нашој јавности тек 1969. као засебна књига Војноиздавачког
завода.
Радећи по службеној дужности, на припреми тога рукописа за
штампу, у њему смо извршили извесне језичке, правописне и
стилске поправке, у духу савременог правописа, али смо нас-
тојали да сачувамо аутентичност сваке Мишићеве мисли.“
Ко сме да се закуне, да осим стилских и правописних исправки
није било и избацивања, рецимо оспораваног “коментара“, који
никако није одговарао ни Креаљу Александру, а ни Титовој
УДБИ.
Дакле, УДБА је могла само да га избаци (ако га је било) а не да
да га фалсификује и тиме оспори опрваданост Краљеве и
Титове Југослацвије
Зато је УПИТНА Ваша тврдња, Ваш утисак, да је то “УДБАШКИ
ФАЛСИФИКАТ“?!
Шта је била алтернатива Александровој „брзоплетости“?
Alternativa je bila u redoslijedu poteza. Prvo se morao zaokruziti srpski nacionalni prostor, svi SRBI izvan Srbije su trebali ući u sastav pobjednice velikog rata – Srbije , sa tačno definisanim prostorom , tj. teritorijom !! Tek onda se mogla početi stvarati “ nova drzava “ …….Jugoslavija !!! Tim prije što su SRBI unutar AUSTROUGARSKE Drzave bili zasebno tretirani ( bolje ) u odnosu na one koji su se u datom momentu definisali kao HRVATI !! Veliko zlo bi bilo izbijegnuto na taj i takav način !!
То у твојим сновима.
У реалном животу били су критични и Банат и СРПСКИ Дубровник и друге територије, о западним деловима насељеним Србима да не говоримо. Само неколико месеци пре окончања рата Енглези и Американци су наступали са ставом да ратни циљ НИЈЕ подела Аустроугарске. Са Италијом и Румунијом су имали тајне споразуме на штету Србије. Лондонским уговором није планирана никаква Велика Србија. Лаже Шешељ по свом обичају. НИКАВУ ВЕЛИКУ СРБИЈУ ВЕЛИКЕ СИЛЕ НИСУ ПЛАНИРАЛЕ. Да се пронаћи текст тог уговора и лако се утврди шта је истина.
Још у мају 1918 ситуација по српском питању на дипломатском плану је била очајна. Само невероватна војна победа србијанске војске и маестрална дипломатија Николе Пашића омогућиле су српско уједињење на челу са витешким нашим краљем Ујединитељем Александром.
Да су србијанска војска и дипломатија ишли путем којим вас учи Шешељ, Срби би све изгубили. Енглези су били орјентисани на федерализацију Аустроугарске, или, као план Б, стварање велике Хрватске.
Да су Срби у АУ третирани боље од Хрвата је ноторна будалштина. Делови АУ са српским становништвом били су најнеразвијенији .
“ Poslije bitke svi su generali u pravu “ ….. pa tako i nas dvojca. To ipak ne znači da ne trebamo da razmijenimo mišljenja, tim prije ukoliko se mozemo natjerati i prisliliti na minimun pristojnosti u dijalogu… “ To u tvojim snovima …………. notorna budalaština “ …….. !! Teško je osporiti činjenicu da je Srbija, bila jedna od pobjednica u velikom ratu, pa onda ne znam kako okarakterizirati mišljenje , da je prijetila mogućnost stvaranja “ Velike Hrvatske “ , a da ne koristim riječnik prostaka (budalaština ) !! Koji drugi pobjednici su mogli prestrojiti gubitnike u pobjednike ?? Čiji vojnik je zauzeo taj prostor ?? Još kada se uzme u obzir da je kompletna Dalmacija imala odvojen tretman u Austro Ugarskom carstvu i da Hrvatska nije odvjeka, nego je sastavljena relativno kasno od različitih regija…….. o čemu se u samoj Hrvatskoj nerado diskutira. Srbi su u Austro Ugarskoj Drzavi , svi znamo , imali bazni zadatak da se bore i zaustave prodor Otomana. Štitili su granicu… kraj drzave…“ krajinu “ …… U svim društvima VOJNIK je bio bolje tretiran od kmeta , seljaka , koji je obradjivao zemlju i gajio stoku. I to je jedan od razloga mrznje iz zavisti, koje je imalo domicilno stanovništvo prema onima koji su kupili i naselili tada nenaseljen dio zemlje ( Austro Ugarske ), i bili VOJSKA . Iz istoga i proizlazi činjenica ,da nikome nije ni padalo na pamet da tamo izgradjuje industriju (mjerilo ekonomske snage onog doba). To, što je to tako ostalo i kada je nestala Austro Ugarska , to je neka sasvim druga priča ! Sasvim su jasne i političke poteškoće, naročito nestankom Carske Rusije. Ipak , pokušavam se dovinuti, da li je moglo bolje, jer ono što je ispalo, pokazalo se katastrofalno !!Molim Vas gos. Ivkoviću, da me potsjetite, od kud se mi to poznajemo, tako da mi se obraćate sa “ ti “ ??