Još jedan stariji tekst , razgvor koji je vođen sa Nikolom Janićem. U ovim teškim trenucima za zemlju Srbiji treba sde podsetiti šta je on pričao i šta je zapisano pre skoro deceniju.
Gospodine Janiću, šta zna javnost Srbije o razgovorima, pregovorima i dešavanjima u Briselu? Premijer Aleksandar Vučić se više puta žalio da Beograd od Brisela nedeljama ne dobija odgovore na postavljena pitanja, a svedoci smo i da Brisel ne zauzima jasan stav po mnogim pitanjima važnim za Srbiju?
Janić
Javnost nikada nije znala dovoljno o mnogo toga što utiče na budućnost države i njenih građana. Pregovori sa Prištinom i u Briselu donesene i prihvaćene odluke, prvenstveno o Kosovu što je i deo razgovora o otvaranju poglavlja za ulazak Srbije u Evropsku Uniju, ne bi trebalo da su nepoznati građanima Srbije. I jedno i drugo je od egzistencijalne važnosti za državu, a država nije ni Janko ni Marko ni Vučić, već njena teritorija i svi građani i njihova deca, deca njihove dece i deca te dece… koji žive i koji će živeti u Srbiji.
Lično ne verujem da Srbija nedeljama ne dobija od Brisela odgovore na važna pitanja. Ako bi ta Vučićeva tvrdnja ipak bila tačna onda su neistinite njegove reprizirane tvrdnje da su i Srbija i on danas izuzetno poštovani od te iste Evropske Unije. Mišljenja sam da takvog i tolikog poštovanja nemaju ni Srbija, nažalost, ni Vučić. Sve što je dogovoreno, tokom razgovora na putu Srbije ka Evropskoj Uniji, nema veze sa nekim prijateljstvom ili brigom za našu državu, već je od primarnih interesa tih zemalja. U zemljama koje su okosnica EU postoje zakoni i propisi kako se odgovara na sva prispela pitanja i za te odgovore određeni rokovi, što se u tim zemljama i poštuje.
Vi ste skoro dve decenije imali česte prepiske sa Švedskim premijerima i švedskim ministrima, a godinama i sa ministrima EU u Briselu. Kada sam čuo da ste odgovore od njih dobijali u roku od nekoliko dana, a nije bila retkost da su stizali i u roku od nekoliko sati, nisam verovao i hvala vam što se niste ljutili kada sam od vas tražio da vidim deo tih prepiski. Posebno me interesovala komunikacija koju ste pre par godina imali sa gospođom Ceciliom Malmstrom, ministrom unutrašnjih poslova Evropske Unije. Tema je bila vaš protest i od vas traženi sastanak po pitanju nereagovanja Brisela na dešavanja u Hrvatskoj, odnosno na nasilna sprečavanja upotrebe ćirilice u Vukovaru. Više od toga sam iznenađen da vi i dalje dobijate informacije i pozive na konferencije sa političarima i Švedske i Brisela. Poslednji od tih poziva, koji sam lično video, bio je poziv krajem prošlog meseca ove godine, za razgovor sa jednim ministrom iz Brisela, koji je dolazio u Švedku.
Janić:
Ne vidim zašto bi se ljutio što ste tražili da vidite o tome dokaze? Svaki novinar ima moralnu i profesionalnu obavezu da traži dokaze za ono o čemu piše. Želim da naglasim da sve te prepiske, kontakte i razgovore nisam imao kao Nikola iz Beograda ili Srbije, već je to u većini slučajeva bilo ispred NVO organizacija iz Švedske, čiji sam tada bio predsednik. Naravno i organizacije „Humanvoice“ čiji sam predsednik i danas. Ali i da sam im pisao samo kao Nikola, dobio bih odgovor. Poštovanje pojedinca u Švedskoj je veoma važno, kao i u Briselu i drugim zapadnim zemljama. Žao mi je da tako nije u našoj Srbiji, u kojoj se iz kabineta premijera ili ministara vlade i medija uglavnom ne odgovara, ako su pitanja „neprijatna“. Još gore je da se dobronamerna i dokumentovana kritika, napisana ili rečena od građana i upućena onima koji su na vlasti, često proglašava kao mržnja prema Vučiću, a skoro nikada ne prihvata kao ljubav tih ljudi za Srbiju i srpski narod…
Na vašem privatnom portalu www.janic.se video sam mali deo od vaših aktivnosti. Čuo sam i od naših ljudi o mnogim vašim „borbama“ a na portalu sam pročitao tekst o angažovanju „Humanvoice“, odnosno vas, o Srbinu kome je u Švedskoj suđeno za ratni zločin na Kosovu. Prvo je bio osuđen na najstrožu kaznu doživotne robije, a vrhovni sud Švedske ga je oslobodio svih optužbi, o čemu sam već pisao. Voleo bih da napravimo i duži razgovor samo o tom slučaju, jer nije tajna da ste se vi dosta angažovali u tom predmetu. Izneli ste i dokaze da je na prvom ročistu bilo montiranih delova, što je iznenađujuće za jednu demokratsku i pravnu državi kao što je Švedska. Vaša odlučnost da decenijama ulazite u borbe za koje su mnogi smatrali da su već izgubljene, da tražite poštovanje za Srbiju i njene građane, kao i odgovore koje ste dobijali od više premijera Švedske, ministara i institucija, vredne su poštovanja. Ne samo prema vama, već i za zvaničnike Švedske koji nisu ignorisali zahteve i molbe koje ste slali, a uvek sa priloženom dokumentacijom da su ti zahtevi utemeljeni i opravdani. Nadam se da je tako i kada ste u kontaktu sa srpskim…
Janić:
Nažalost sa Srbijom nije tako i ti kontakti su zadnjih godina svedeni na jednosmernu borbu pojedinaca, jer nisam ja jedini usamljeni borac da svet zna istinu o dešavanjima koja su bila i koja su i dalje štetna za Srbiju i budućnost njenih građana. Zbog ćutanja Srbije, onih koji su odavno bili dužni da počnu i da nastave kontinuirano otkrivanje fabrikovanih laži o Srbima kao jedinom zlom narodu, i dalje su učvršćene kod većeg dela svetske javnosti kao istina. Zbog tih neistina o nama mi ne bi trebalo da pronosimo laži o albanskom i hrvatskom narodu, ili o bošnjacima, muslimanskom narodu u Bosni. Dovoljno je da se zna istina, jer ni jedan narod, kao narod, nije ni zao ni anđeoski. Obaveza vlade Republike Srbije, a ova vlada je na vlasti već pet godina, bila je i dalje je da osmisli profesionalno organizovane zajeničke aktivnosti i matice i rasejanja kako da rušimo u svetu postojeće brane, „sazidane“ da bi se u tim prljavim jezerima zadržale akumulirane neistine o raspadu bivše Jugoslavije. U tim mutnim vodama i dalje neometano plutaju laži o ratu u Bosni i Hrvatskoj, o Kosovu i o bombardovanju Srbije i Crne Gore. Svestan sam da se ponavljam, da sam o ovome o čemu sada govorim, govorio i ranije. Ali nisu sva ponavljanja od interesa svih nas. U matici se periodično naduvavaju glasine o delovanjima protiv Srbije, o mržnji prema Vučiću i o pripremama državnih udara (kojih po redu?) i svrgavanja Vučića sa vlasti. To je namenjeno domaćoj javnosti, da bi se skrenula pažnja sa problema koje imaju i država i građani. U novinama retko možemo da pročitamo tekst, ili da na televiziji vidimo neku odgovornu debatu o pasivnosti Srbije da svet sazna istinu i o nama i o njima.
Vi ste uvek imali neoborive dokaze za ono što govorite. Ako je i ovo što ste sada rekli tačno, onda je pitanje zašto mediji „zamajavaju javnost“ i zašto ćute o ovakvoj pasivnosti naše vlade?
Janić:
Pa zato što se mediji (ne svi) nalaze među onima koji godinama krše zakonom određene propise i svesnim, svakodnevnim kršenjem tih propisa, omogućuju sebi svakodnevno i nedeljno priliv milionskih suma, računato u evrima. U današnjoj Srbiji je postalo „normalno“ da je na prvom mestu interes pojedinca, određenih grupacija i njihovih medija, a ne interes građana i države. Ćutanje medija, ili selektivno i modifikovano izveštavanje koje većina građana prihvata kao istinu, a nije istina, nagrađuje se od političara i vladinih institucija ignorisanjem njihovih prekršaja. Možda baš zbog toga što žmure na ono što i slepi vide, na tim medijima političari (ne iz opozicije) godinama mogu da pričaju bajke i da im ne postavljaju nezgodna pitanja ili da selektiraju i prećutkuju za političare nepopularne i neugodne istine…
