U doba Nikonovih reformi (16. vek) jezuiti su bili najaktivniji u svojim prikrivenim akcijama, falsifikatima pa i ubistvima. Mnogo rimokatoličkih dogmi je tada prodrlo u pravoslavlje.
Glavni zagovornici unije sa rimokatolicima su tada, a i sada, bili Grci fanarioti iz Vaseljenske patrijaršije u Istambulu. Oni su uveli taj način krštenja sa tri prsta. Danas na mnogim mestima na internetu možete videti da se katolici sve češće krste na taj način. Možemo videti kako malo po malo vekovima menjaju delove običaja gurajući nas ka uniji sa rimokatolicima.
Malo po malo, često uz reči ”ne razumete vi to, sve je to isto”. Prvo blago izmene način kako se krsti, onda liturgiju, pa pričešće i ispovest.
U prošlosti prikriveni staroverci su se javno krstili sa tri prsta, a tajno kući sa dva. Par vekova kasnije ovaj motiv se pojavljuje u modernoj kulturi najčešće u dečijim igrama.
Iz onog vremena ostao je izraz kad ti neko u poverenju dobaci ”držim ti fige” koji se može naći u mnogim kulturama i danas. Pogledajte sliku i biće vam jasno.
Ili ako se sećate kada smo bili deca pa nam neko traži da se zakunemo ali onda gleda da li si prekrstio prste iza leđa i time poništio zakletvu. Sve je to sećanje na tajno čuvanje starog obreda. Kasnije se izgubilo značenje jer je prošlo mnogo vremena.
Sa migrantima u Ameriku je takođe i ovo otišlo pa se tamo i danas kaže ”Cross my fingers hope to die”. U bukvalnom prevodu to je ”prekrstio sam p
rste da bog da umro (ako lažem)”.
Budite so svetu
Jedan moj prijatelj mi je pričao da je najveća koncentracija staroveraca u Rusiji u regionu Tuve koji se nalazi na tromeđi Rusije, Mongolije i Kine. Oni su tamo pobegli od carske vojske koja ih je proganjala, javno spaljivala i puno ih je poginulo u nekoj bici. Na kraju je većina pobegla iza bespuća Altaja.
Region Tuve je površina veličine pola Evrope u kojoj živi 300 hiljada ljudi, gde je ogromna netaknuta divljina. Moj prijatelj Đurađ je putovao tamo i rekao mi je da je video da se tamo ljudi i danas krste sa dva prsta.
Kada sam istraživao oko staroverskog krštenja sa dva prsta naišao sam na par tekstova koje tada nisam razumeo. Čitajući njihove tekstove iz doba Nikonove reforme ljudi su govorili da je patrijarh Nikon uveo unijatski znak krštenja sa tri prsta koji je isti kao kada uzmete so iz slanika da posolite nešto. Govorili su da unijati tako sole nešto a da su izbacili Hrista iz znaka krsta. Tada mi to nije mnogo značilo i nisam razumeo na šta aludiraju sa tim soljenjem.
Elem, ovih dana čitam Evstatija Mihajlovića, jednog od najobrazovanijih Srba svoga vremena koji je 1863. godine u delu Odbrana Kirilice od Vukovice kritikovao reformu Vuka Karadžića i ukazivao na njegove greške u prevodu Novog Zaveta i problemima reforme. Knjiga je izuzetno interesantna ali u jednom trenutku sam naleteo na sledeći zapis:
Kaže da je u Jevanđelju po Mateji na strani 69. st. 23. tekst loše preveden jer je Vuk napisao da je Hrist rekao: ”koji umoči samnom ruku u zdjelu, on će me izdati”. Međutim, Evstatije ukazuje na pogrešan prevod i pita zašto ”zdjela” kada je u staroslovenskom originalnom tekstu reč ”slanik”.
Kaže Evstatije da je Vuk prevodio sa nemačkog i da je tako preskočen originalni smisao i da je reč ”solilo”, tj. ”slanik” zamenjena rečju ”činija” ili ”zdjela”.
Dakle originalan tekst u našem Jevanđelju kaže ”onaj koji umoči samnom ruku u slanik, on će me izdati”.
Slanik…
Posoliti…
Tri prsta i shvatih na šta su staroverci mislili.
P.S.
Na sve strane sam pitao zašto neko ne prevede Miroslavljevo jevanđelje jer je ono naše najstarije sačuvano i uvek bih dobijao odgovor ”pa nema potrebe, to je sve isto kao u Vukovom prevodu”. E pa gospodo, eto vam jedan mali dokaz da nije to baš sve isto i da su detalji itekako bitni.
Poslovica kaže ”Đavo je u detaljima”.
