U vreme, kako je to popularno da se kaže, izborne krađe epskih razmera Aleksandra Vučića jedan od glavnih ličnosti u noći ovog nečuvenog događaja bio je Andrija Mandić, sadašnji predsednik skupštine Crne Gore. Nisam mogao da odolim a da se ne osvrnem na političku trasu ovog crnogorskog političara.
Andriju Mandića poznajem više od dve decenije. Tokom borbe Srba pre svega na severu Kosova i Metohije Andrija Mandić je dolazio u više navrata u Kosovsku Mitrovicu dajući nam političku podršku, za šta sam mu lično i ja kao i građani Kosovske Mitrovice zahvalni.
To je inače bilo vreme kada smo se žestoko borili kroz proteste, mitinge, blokade i barikade da bismo sačuvali državnost Srbije u južnoj srpskoj pokrajini. U tome smo u potpunosti uspeli. Na severu Kosova i Metohije pravno-politički sistem separatista iz Prištine nije dopirao niti je bilo ROSU policije, niti RKS registarskih tablica. Sve institucije srpske države funkcionisale su punim kapacitetom.
Andriji Mandiću nismo ostali dužni. U više navrata tokom izbora u Crnoj Gori bilo da su predsednički ili parlamentarni ispred Srpskog nacionalnog veća odlazili smo i davali podršku njegovoj političkoj opciji. Ja lično tokom predizbornih kampanja Andrije Mandića bio sam i u Beranama, i u Podgorici, i u Nikšiću.
Tokom njegovog štrajka glađu u skupštini Crne Gore kada je protestovao zbog priznanja separatističke tvorevine zvane republika Kosovo zajedno sa Milanom Ivanovićem ispred SNV odlazili smo da ga podržimo.
Obezbeđenje skupštine nije nas pustilo da uđemo, u susret nam je izašlo samo da prihvati vodu koju smo doneli. Tokom izmišljenog državnog udara u Crnoj Gori u organizaciji Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića kao Srpsko nacionalno veće u našoj moći stajali smo iza Andrije Mandića i srpske političke opcije.
A onda su se stvari najedanput promenile. Andrija Mandić zajedno sa još tzv. prosrpskim političarima iz Crne Gore osvanuo je na kanabetu kod Aleksandra Vučića, čoveka koji je potpusujući Briselski sporazum oduvao institucije srpske države iz južne srpske pokrajne suprotno važećem Ustavu Republike Srbije.
Iz novinskih izveštaja mogli smo da pročitamo da su od strane predsednika Srbije obilno nagrađeni u finansijskom smislu, kako za potrebe njihovih političkih stranaka i opcija tako i za izgradnju srpskog doma u Podgorici.
Kao obavezu već sutradan je Andrija Mandić održao zajedničku konferenciju sa predstavnicima „Srpske liste“ dajući podršku njihovom političkom radu čije je delovanje odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Upravo tada je „Srpska lista“ omogućila promenu ustava samoproglašene republike Kosovo da bi se formirala vojska Kosova.
„Srpska lista“ je dala podršku tako što je obezbedila kvorum za odluku da se stvori ova vojna formacija. Na stranu što je ta ista „Srpska lista“ svojim učešćem u skupštini i vladi Kosova položila zakletvu na ustav ove separatističke tvorevine. Evidentno je da kod Aleksandra Vučića ništa nije za džabe kako bi to Vranjanci kazali.
A onda su stvari krenule u tom smeru. Što je Aleksandar Vučić sve više predavao Kosovo i Metohiju Andrija Mandić je sve češće bivao na njegovom kanabetu.
Nijedna reč protiv predavanja sudstva, policije, telekomunikacija, energetike i ostalih institucija nismo mogli da čujemo od Andrije Mandića. A ćutanje je znak odobravanja.
Čovek koji je nekada štrajkovao glađu zbog toga što je Crna Gora priznala „Kosovo“ sada sa predsednikom Srbije saučestvuje u odvajanju KiM od Srbije.
Nije se čak setio ni da osudi Francusko-nemački predlog koji u suštini znači priznanje samoproglašene republike Kosovo koji je odradio njegov politički mentor u liku Aleksandra Vučića. Čudni su putevi Gospodnji.
A Kosovo i Metohija je bila glavna tema za promenu režima u Crnoj Gori. Preko usta blaženopočivšeg mitopolita Amfilohija Radovića, žestokog protivnika izdaje Aleksandra Vučića, Crna Gora je promenila vlast.
Nažalost ni tada Andrija Mandić nije bio samostalan. On je bio produžena ruka Aleksandra Vučića u Crnoj Gori, što je u najmanju ruku neobično. Čovek koji izdaje Kosovo i Metohiju pokušava da preko ostvarenog političkog uspeha čiji je temelj upravo južna srpska pokrajina odlučuje o političkim promenama u Crnoj Gori.
Na svu sreću pokojni mitropolit Amfilohije Radović to mu nije dozvolio.
I danas dok Aleksandar Vučić primenjuje masovnu izbornu krađu, sprovodi Francusko-nemački predlog o priznavanju samoproglašene republike Kosovo Andirja Mandić je uz njegove skute. Narodna poslovica kaže, s kim si takav si.
Sutra kada bude podvlačio crtu ispod svoje političke biografije Andrija Mandić može da kaže da je imao dve smernice. Prvo je branio Kosovo i Metohiju, čak štrajkujući glađu, a onda je sa Aleksandrom Vučićem stvarao još jednu albansku državu na Balkanu.
Čudna promena shvatanja. Da mi je znati samo zbog čega. A možda i znam ali iz elementarne pristojnosti to ne želim da kažem.
Kako radili tako nam Bog pomogao.
Autor:Marko Jakšić je lekar, nekadašnji narodni poslanik u Skupštine Republike Srbije
Meni je bilo dovoljno kada sam proletos na „velikom“ protestu SNS-a videla da su govore podrske Vucicu na bini dali Mandic i Knezevic. Tada su pokazali da im je obraz deblji od djona.
Bilo bi najbolje, obijašnjenje traziti od samog Andrije Mandića. Kakav god bio, odgovor bi imao odlučujuću tezinu u ocjeni ovog lidera. Ovako, moramo uzeti u obzir da je ipak Crna Gora centar interesa za Mandića. Bilo kakav uspjeh u rušenju čvrstog iDjukanovića, bio bi nemoguć bez pomoći „zvaničnog Beograda “ !! Dakle , pomoći nema i ne moze biti od razjedinjenne i slabe opozicije, već samo i isključivo od vladajućih. Nije li to obijašnjenje ……………