Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Sagovornici Istinomera kažu da je, pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra demokratska praksa.
O vraćanju cenzusa na pet posto pričalo se krajem prošle godine, pa u martu kada je funkcioner SNS Milenko Jovanov tvrdio da građani traže da se vrati pet posto jer, kako je rekao, brojne opozicione stranke smatraju nedostojnim da sede u Skupštini Srbije.
„Ipak, upravo je cenzus od tri odsto omogućio da građani vide o kakvim se diletantima radi. Da su ostali van parlamenta, možda bi nekome i dalje delovali ozbiljno. Ovako sve se pokazalo”, rekao je Jovanov.
Upravo je o tome Vučić govorio u junu ove godine, a to ipak ima veću težinu, pa njegove kolege kojima je do skoro bio stranački šef, osećaju potrebu da temu jače promovišu. Tako je u julu poslanik Vladimir Đukanović praktično ponovio Vučićeve reči da izborni cenzus za stranke treba povećati na pet odsto, a za koalicije na sedam. Istim stavom i citiranjem šefa oglasila se u avgustu Sandra Božić. „Apsolutno sam za vraćanje izbornog cenzusa na pet odsto”, izjavila je poslanica Srpske napredne stranke i ponovila da je „Vučić je najavio da bi izbori mogli da budu u roku od tri do sedam meseci, ali opozicija ne može da postavlja uslove kojih će izbora biti“.
Pitanje za vlast koje se samo nameće je – šta vas sprečava? Ne na pet ili sedam, na 10 posto, što da ne? Ako nešto želi Vučić i vodeći poslanici SNS-a, pa nije valjda teško tu temu staviti na dnevni red skupštine, zazvoniti kad treba da se glasa i to obaviti što pre, pre raspisivanja bilo kakvih izbora. Ili ova tema ipak služi samo kako bi se pričalo o cenzusu, kao da je za izbore važno to, a ne neravnopravna zastupljenost u medijima, sistem sigurnih glasova ili pritisci na birače.
Nema zakonskih prepreka, samo moralnih
„U zakonima, niti u Ustavu Srbije, ne postoji zabrana bilo kakvih krupnih intervencija u izbornom zakonodavstvu u godini koja prethodi izborima,” objašnjava za Istinomer pravna ekspertkinja u Crti Vladana Jaraković. Dodaje da ipak treba imati u vidu da, pored Ustava i zakona, deo pravnog poretka Srbije čine i ratifikovani međunarodni ugovori kao i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava. Kao primer daje da je u ustavnosudskoj praksi autoritet dokumenta Venecijanske komisije potvrđen brojnim odlukama Ustavnog suda.
„Upravo Venecijanska komisija donela je 2002. godine Kodeks dobre prakse u izbornim stvarima koji obuhvata i standard da se osnovni elementi izbornog zakona, naročito sam izborni sistem, sastav izbornih komisija i utvrđivanje granica izbornih jedinica, ne smeju menjati najkasnije godinu dana uoči izbora. Prema interpretativnom tumačenju ove norme, pravila koja se tiču raspodele mandata spadaju u fundamentalne elemente izbornog zakona. Visina cenzusa nedvosmisleno je jedan od tih elemenata”, kaže Jaraković.
Naša sagovornica objašnjava da Kodeks ostavlja državama široku diskreciju da se opredele oko izbornog sistema koji će primeniti, pa sledstveno i koliki će cenzus primeniti.
„Dakle, ako se poštuje kodeks Venecijanske komisije, u Srbiji se može menjati cenzus, primera radi sa tri na pet odsto, kada god se proceni da je takvo rešenje najbolje – osim u godini koja prethodi izborima. Zbog činjenice da promena može biti percipirana kao zaštita uskopartijskih interesa i kao usmerena na poboljšanje izbornih rezultata vladajuće stranke, takva percepcija, čak i u slučajevima kada ne postoji namera manipulacije, svakako utiče na smanjenje poverenja u izborne procese”, kaže Jaraković.
Na kraju, ako bi se ponovila izmena cenzusa nekoliko meseci pre izbora, kao što je 2020. godine cenzus smanjen na tri odsto u februaru, a izbori su prvobitno bili zakazani za april (pa zbog korone odloženi za jun), evropski standardi ne bi bili povređeni u materijalnom smislu.
„Ipak, pred Ustavnim sudom trebalo bi ispitati da li je izmena zakona u tako kratkom roku pred izbore, u formalnom smislu (u pogledu procedure usvajanja) nesaglasan opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, odnosno standardima sadržanim u dokumentima Venecijanske komisije, koji nalažu da se suštinski elementi izbornog sistema od kojih zavisi raspodela mandata (a takav je i cenzus) ne smeju menjati godinu dana pre održavanja izbora”, ocenila je Vladana Jaraković.
Cenzus je važan zbog raspodele mandata
Politikolog Vujo Ilić podseća da je i prethodna izmena cenzusa 2020. godine bila najavljivana na ovaj način, tako što su poslanici i funkcioneri vladajuće stranke prvo pričali o potrebi da se cenzus smanji, iako to u javnosti nije bila tema, pa su se izmene zakona preko noći našle u Narodnoj skupštini.
„Tako se sada govori o potrebi da se cenzus poveća, bez jasne argumentacije koju možemo da razumemo u svetlu prethodnih objašnjenja zašto je cenzus trebalo smanjiti”, kaže Ilić za Istinomer.
Ako znamo da su u međuvremenu pred izbore 2022. usvojeni sasvim novi izborni zakoni, smatra da postoji obrazac ponašanja vladajuće većine na osnovu kojeg možemo da očekujemo još jednu skoru izmenu izbornih pravila.
„Ali pošto bi vraćanje cenzusa na pet odsto verovatno bilo teško objasniti, očekujem da će sledeća izmena možda biti u pravcu stepenastog cenzusa, gde visina cenzusa zavisi od broja stranaka koji predlažu izbornu listu”, kaže Ilić.
Ističe da se ovo ne dešava prvi put i da su u Srbiji devedesetih godina elementi izbornog sistema menjani pred svake izbore, 1990, 1992, 1997. pa 2020. godine.
„Izborni cenzus nije menjan devedesetih, bio je pet odsto od 1992, ali menjan je broj izbornih jedinica, redosled raspodele mandata i tako dalje. Dvehiljaditih godina smo uvodili rodne kvote i menjali način raspodele mandata manjinskim listama, međutim ne pred same izbore. Zapravo u poslednje dve decenije, od 2000. do 2020. u Srbiji se prestalo sa praksom promena pravila igre pred same izbore, a od 2020. se vraća ta praksa”, kaže Ilić.
Dodaje da elementi izbornog sistema nisu utvrđeni u Ustavu, pa 126 poslanika u Narodnoj skupštini formalno može da ih menja bilo kada, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra praksa, i nije norma izbornog nasleđa kojom se rukovode demokratije u Evropi.
„Ako bismo želeli da sprečimo da se ovo ponavlja u budućnosti, trebalo bi recimo da ustavno odredimo da promene izbornih zakona ne stupaju na snagu pre nego što se održe naredni izbori, kao što je praksa u Grčkoj, na primer”, dodao je Ilić.
Pošto SNS-u prema svim istraživanjima cenzus svakako nije problem, postavlja se pitanje da li im promena cenzusa ide na ruku, ili će to ipak biti rizik jer će opozicione stranke naterati da se ukrupne. Politikolog Vujo Ilić smatra da je ključno pitanje na koji način visina cenzusa može da utiče na krajnju raspodelu mandata, imajući u vidu to da što je viši cenzus, to je veća nesrazmera između odnosa dobijenih glasova i ostvarenih mandata. (Da podsetimo, po takozvanom Dontovom sistemu, glasovi onih koji nisu prešli cenzus raspodeljuju se proporcionalno, pa naposletku partije koje su osvojile najviše procenata glasova, dobijaju i najviše dodatnih mandata).
„Zato toliko naglašavam cenzus kao jedan od važnih elemenata izbornog sistema pošto utiče na to kako se glasovi raspodeljuju u mandate. U trenutnim okolnostima u interesu SNS je da cenzus bude viši i da ga promene onda kada njima odgovara, da druge stranke ne bi mogle da se prilagode. Da li će se opozicione stranke prilagoditi i na koji način, ne znamo, ali promena izbornog sistema koji otežava takmičenje opozicionih stranaka i tera ih ka zajedničkom izbornom nastupu može da bude i rizik za dominantnu stranku. Zato je ovo pitanje o kom se u SNS sigurno još uvek razmišlja”, ocenio je Ilić.
Svakako smatra da je pokretanje teme cenzusa klasičan primer skretanja pažnje jer pored svih ostalih problema, izborni cenzus nije goruća tema.
„Poslednjih godina je, kroz zahteve političkih stranaka i izveštaje izbornih organizacija, evropskih institucija, stručnih i posmatračkih organizacija, postignuta dosta velika saglasnost oko toga šta su glavni problemi izbora u Srbiji. To su pre svega neravnopravnost učesnika, zloupotreba javnih resursa, i pritisci na birače, i to su stvari koje čine izborne uslove u Srbiji lošim. Čak i ako hoćemo da otvorimo pitanje promene izborog sistema, a ima razloga i povoda da se pokrene i taj dijalog, cenzus čak ni u tom kontektsu nije goruća tema”, kaže Ilić.
Zašto nema analiza?
Čini se da tema izmene cenzusa za sada nije u javnosti shvaćena ozbiljno. Jer da jeste neko bi do sad odgovorio na pitanje programskog direktora Crte Raše Nedeljkova sa početka juna kada je izjavio da bi bilo dobro da vlast javnosti predstavi rezultate analize kojom su se vodili prilikom smanjenja cenzusa 2020. godine i kojom se analizom sada vode, prilikom najava podizanja cenzusa. „Ako to ne postoji, onda znači da su izjave nosilaca vlasti vođene isključivo partijskim interesima”, kazao je tada Nedeljkov. To što odgovora nema, odgovor je sam po sebi.
Baš kao što je postalo normalno da mediji svakodnevno kao novu vest prenose izjave predsednika Vučića da opozicija ne može da bira koji će izbori biti raspisani, a da on nema potrebu da objasni zašto bi se, osim zbog puke volje vlasti, na proleće uz redovne lokalne raspisivali vanredni parlamentarni izbori. Ako samo jedan čovek u državi zna kada će i koji izbori biti raspisani, onda je izborni sistem i stanje demokratije daleko od toga da je visina cenzusa ključni problem.
