Sve što se desi dobro je i moralo se desiti. Jer da se nije desilo sada desilo bi se sutra pod uslovom da se nije desilo pre neki dan. I dobro je što se desilo.
Da nam gosti nisu došli juče već neki drugi dan, i otišli prvo na drugo mesto pa onda kod nas možda i ne bi znali da su nevaspitani a i da na nas gledaju kao na običnu ragu. To kada se ne pokloniš jednoj celoj zemlji koja te primila iako si sasuo magacine bombi na njenu decu. Eto dogodio se baš taj trenutak koji ga je otkrio koliko god se on izvinjavao onima kojima se izvinjavao ikoliko god krio da ne voli one kojima se izvinio. Kad ubiješ nekoga ili naručiš njegovo ubistvo ne izvinjavaš se njegovom ocu ili njegovoj mati već im se ne pojavljuješ na oči. Ne iz straha da bi oni probali decu svoju da osvete nego iz poštovanja prema davno poginulima i ovima koji su ostali da žive pa da im ne diraš stare rane koje nisu zacelile nego su samo uhvatile skramu pa lako prokrvare. Izvinjavaš se samo ako nekome zgaziš i uprljaš cipelu u tramvaju ili ga zakačiš ramenom u prolazu…
Sve što se desi dobro je. Eto dobro je što je tražio da dođe i dobro je što je došao. I ne kunite ga što je došao. Jer da nije došao ne bismo znali da će mu on oprostiti što je naručio da nas ubiju i da će mu on oprostiti decu koja nisu njegova. Jer tuđa deca se ne praštaju. Prašta se tuđa cipela koja se zgazi i uprlja u tramvaju i tuđe rame koje je neko očešao…
Eto dobro je što je došao. Ne kunite njega što je došao. Jer da nije došao ne bi znali da mu je on oprostio što nas zove strancima a vas tuđinima. Jer ne praštaš onome koji tera da se brat zove stranac a brata da zovu tuđin. Praštaj mu ako tebe nazove strancem i tebe tuđinom u tvome domu a ne nas ovde u našoj zemlji. I prašta se tuđa cipela koju je neko zgazio i uprljao u tramvaju i prašta se tuđe rame koje je neko očešao u prolazu…Eto, ne kunite njega što je došao, neka je došao. I dobro je što je došao…
Branislav Marković
KM Novine
