Gde je Evropa, a gde smo mi: U regionu, samo su se BiH i Albanija sporije približavale standardu EU

0
46

Članica EU, čiji su građani imali najveću kupovnu moć u 2023. godini, bila je Luksemburg, a Srbija je na 46 odsto proseka EU.

Gde je Evropa, a gde smo mi: U regionu, samo su se BiH i Albanija sporije približavale standardu EUFoto: Pixabay

Luksemburžani su imali standard 140 odsto veći od proseka EU, iza njih su Irci sa 112 odsto većom kupovnom moći od prosečne, koju imaju Francuzi, saopštila je statistička agencija Evropske unije, Eurostat.

Kako se navodi u napomenama Eurostata, obe zemlje su donekle posebni slučajevi i pokazatelj BDP po stanovniku možda i nije sasvim precizan pokazatelj ekonomske moći.

Razlog za to je što u Luksemburgu radi veliki broj stanovnika drugih zemalja i doprinosi njegovom BDP-u, a oni ne ulaze u raspodelu tog BDP-a, što podiže BDP po stanovniku.

Irsku karakteriše to što je u toj zemlji prisutan veliki broj međunarodnih kompanija koje imaju veliku intelektualnu imovinu po osnovu koje ostvaruju ogromne prihode, što doprinosi BDP-u Irske, ali veliki deo dohotka na kraju se vraća vlasnicima tih kompanija u inostranstvu.

Ne računajući ove dve zemlje najveću kupovnu moć u 2023. imala je Holandija, za 30 odsto iznad proseka EU, a iza nje su bile Danska, Austrija, Belgija, Švedska i Nemačka, sa 15 odsto iznad proseka EU.

Na drugom kraju, najniži standard imali su Bugari sa 36 odsto nižim od proseka EU. Iznad njih su Grci sa 33 odsto manjom kupovnom moći od proseka EU, zatim Letonija, Slovačka i Hrvatska i Mađarska koje su na 24 odsto ispod proseka.

Za Srbiju i zemlje van EU, Eurostat nije objavio podatke, ali u 2022. godini Srbija je bila na 44 odsto proseka ili sa 56 odsto manjom kupovnom moći od prosečne, kakvu imaju Francuzi, piše Danas.

Da Vas podsetimo:  I na selu može lepo da se živi

Prema procenama portala Tradingeconomics, gledano u dolarima BDP Srbije po stanovniku po paritetu kupovne moći u 2023. godini iznosio je 21.200 dolara. To je za 1,6 odsto više nego u 2022. godini.

Istovremeno prosek EU je iznosio 46.200 dolara po stanovniku, a povećan je u odnosu na prethodnu godinu za samo 0,4 odsto. To znači da se Srbija približila proseku kupovne moći EU, na oko 46 odsto.

Od 2012. godine kupovna moć građana Srbije se približila proseku EU za svega šest procentnih poena, sa 40 na 46 odsto.

Od zemalja regiona, samo BiH i Albanija su se sporije približivale standardu EU, a to su istovremeno dve najsiromašnije zemlje u regionu Zapadnog Balkana.

Crnogorci su sa početnih 40 odsto proseka, u 2022. došli do 50 odsto proseka EU, Hrvati od 62 odsto su stigli do 76 odsto prošle godine.

Značajno približavanje (konvergencija) ostvarila je Rumunija za poslednjih desetak godina. Sa 57 odsto proseka EU 2012. godine stigla je do 78 odsto proseka prošle godine i po snazi kupovne moći stanovništva preskočila Hrvatsku.

Bugarska, koja važi za najsiromašniju članicu EU, je sa 47 odsto proseka EU 2012. godine došla do sadašnjih 64 odsto.

Za poslednjih 11 godina Grci su smanjili standard u odnosu na EU, sa 71 odsto proseka, pali su na 67 odsto.

Zanimljivo je i da Nemci beleže pad standarda u odnosu na prosek EU u poslednjoj deceniji, sa nekadašnjih 124 odsto, sada su na 115 odsto proseka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime