Hoće li pad evra trajno oslabiti EU?

0
33

Da li dramatičan pad evra prema dolaru kome svedočimo ukazuje na dugoročno oslabljeni ekonomski potencijal zemalja evrozone, odnosno EU? Izgleda da je tako

Foto: Pixabay

Trebalo je samo nekoliko dana nakon što je Bregzit pobedio juna 2016. da funta doživi dramatičan pad – pad od koga se nije i verovatno se neće oporaviti. Naime, tržišni učesnici su praktično odmah ukalkulisali sve probleme koje će zbog izlaska iz EU („pucanj u sopstvenu nogu“) trpeti britanska ekonomija, i niža vrednost domicilne monete je to skoro odmah odslikala. Naime, sterling je praktično preko noći našao novu ravnotežu, ovoga puta na nižem nivou, faktički trajno izgubivši za više od desetine svoje vrednosti prema evru i dolaru, glavnim svetskim monetama.

Ključno pitanje koje se nameće danas je da li dramatičan pad evra prema dolaru kome svedočimo ukazuje na dugoročno oslabljeni ekonomski potencijal zemalja Evrozone, odnosno EU. Da li pad evra u odnosu na dolar odražava ciklične promene u globalnoj ekonomiji ili je strukturne, dugoročne prirode?

Mnogi ekonomisti smatraju da će energetska kriza imati trajan uticaj na evropsku konkurentnost, budući da se dobar deo međunarodne kompetitivnosti kompanija iz EU zasnivao na povoljnom energetskom miksu. Posledično, efekat sankcija Rusiji, koji je uticao na drastičan rast cena energenata, mogao bi da potkopa globalnu konkurentnost privreda Evrozone, snižavajući relativnu moć ovog bloka, posebno u poređenju sa glavnim svetskim takmacima Kinom i SAD, ali i sa svetskim korporacijama iz drugih zemalja koje nisu pogođene sličnim problemima. Ono što se iz rasta dolara prema evru može utvrditi je sve veći jaz između ekonomskih izgleda SAD i Evrozone, koja je daleko više izložena posledicama rata u Ukrajini.

Mogućnost recesije

Brzi pad evra, sa 1,19 dolara u ovo vreme 2021. na paritet sa dolarom jula ove godine, dobrim delom je posledica straha da će Rusija stopirati već smanjene isporuke prirodnog gasa zemljama EU. Naime, kako su napori da se EU „odvoji“ od ruske energije teško izvodljivi, a snabdevanje ruskim gasom postaje sve neizvesnije, rizik od recesije dramatično se povećava, negativno se odražavajući na vrednost evra.

Povezano sa ratom su Ukrajini, ali i pandemijom (posebno u Kini), globalni lanci snabdevanja su poremećeni, što dodatno komplikuje život evropskim korporacijama. Dodatno, rat na granicama EU uticao je i na odluke dobrog dela vlada zapadnog bloka da povećaju neproduktivne vojne izdatke, time završavajući dobitke po osnovu „dividendi mira“ koje su uživali od Hladnog rata.

Opšte pogoršanje ekonomskih izgleda evrozone usred rastućih cena energenata i straha da će Rusija prekinuti isporuke prirodnog gasa vuče nadole zajedničku valutu. Usled prevelikog oslanjanje ekonomija kao što su nemačka i italijanska na ruski gas, mnogi predviđaju recesiju u zoni evra (gde se potrošnja još nije vratila na nivoe pre pandemije).

Foto: printscreen

Istraživanja poslovnih aktivnosti za Evrozonu pokazala su se razočaravajuću sliku poslednjih nedelja, istovremeno sa produbljenim strahovima o zdravlju globalne ekonomije. Goldman Sachs je upozorio da je Evrozona već „na ivici recesije“. Mesečni pokazatelj očekivanja investitora za nemačku privredu, urađen od think-tanka ZEW, pao je na najniži nivo od početka krize državnog duga u Evrozoni juna 2011.

Ukoliko tokovi gasa potpuno prestanu, većina ekonomista očekuje da će Evrozona imati ozbiljan pad proizvodnje. Procene MMF-a ukazuju da bi gubitak BDP-a u EU iznosio 2,65%, a natprosečno bi bile pogođene Mađarska, Slovačka, Češka, Italija i Nemačka. Prema UBS, stopiranje ruskog gasa tokom nadolazeće zime bi „izbrisalo“ 6% BDP-a do kraja 2023. Bundesbanka je upozorila da bi negativni efekti na globalne lance snabdevanja „povećali prvobitni efekat šoka na dva i po puta veći“. Zatvaranje Severnog toka moglo bi da izazove nestašice u industriji, posebno u petrohemiji, kao i u proizvodnji čelika, keramike i plastike.

Da Vas podsetimo:  Kako Vučićeva retorika utiče na širenje mržnje među susedima

Nemačke kompanije

Znatnija redukcija uvoza gasa iz Rusije mogla bi da „zatvori“ dobar deo nemačke industrije. Posebno bi bila pogođena hemijska industrija (treća po veličini, iza automobilske i mašinske). Na primer, hemijska kompanija SKV Stickstoffverke Piesteritz, najveći nemački proizvođač amonijaka i ključni evropski dobavljač đubriva i izduvnih tečnosti za dizel motore, morala bi da zaustavi proizvodnju bez ruskog gasa. Stoga nije iznenađenje da su neki poljoprivrednici počeli ilegalan uvoz od ruskih proizvođača đubriva.

Povezano s tim, EU je konačno ublažila sankcije Moskvi dozvoljavajući odmrzavanje određenih sredstava vodećih ruskih banaka radi uvoza agrarno-prehrambenih proizvoda (npr. đubriva i pšenice), dok je Brisel „preporučio“ upotrebu ruskih luka za uvoz hrane koje su inače trgovci iz EU bili prestali da opslužuju.

BASF, najveća svetska hemijska kompanija, upozorila je da će parni krekeri biti primorani da miruju ako zalihe gasa padnu ispod polovine njenih redovnih potreba. Hemijska kompanija Merk ima planove za vanredne situacije, koji uključuju proizvodnju pare koristeći lož ulje na lokaciji. I druge kompanije imaju instalacije koje mogu koristiti alternativna goriva, kao što su lož ulje ili ugalj. Međutim, procene su da samo 2-3% potrošnje gasa u hemijskoj industriji Nemačke može biti zamenjeno na ovaj način.

I ostale industrijske kompanije takođe istražuju načine zamene gasa drugim energentima. Međutim, za one sa hardverom specifičnim za gorivo, ili one koji ga koriste kao sirovinu, nema alternative. Među njima je i najveća nemačka čeličana, ThyssenKrupp, koja će se bez prirodnog gasa za procese potrebne za rad njenih visokih peći relativno brzo suočiti sa prekidima proizvodnje i tehničkim oštećenjima proizvodnih pogona.

Istina, vlada u Berlinu pokušava da ublaži situaciju vraćajući u pogon zatvorene termoelektrane na ugalj, gradeći nove terminale za uvoz tečnog prirodnog gasa i podstičući industrijske potrošače da smanje potrošnju istog. U međuvremenu, kompanijama je poručeno da se pripreme za eventualni prekid, a svim operaterima kritične infrastrukture (bolnicama) da nabave generatore za hitne slučajeve. Vlada je ponudila pet milijardi evra grantova energetski intenzivnim kompanijama, a najveći deo će ići firmama koje proizvode hemijske proizvode, staklo, čelik, metale i keramiku.

Međutim, takve mere neće sprečiti da zemlja postane manje privlačno mesto za poslovanje. Naime, realna je mogućnost da Nemačka više neće moći da proizvodi određene proizvode domicilno zbog nedostatka gasa, ili će pak troškovi energije biti toliko visoki da nemačke kompanije više neće biti konkurentne. Nije samo totalni prekid uvoza gasa to što zabrinjava preduzeća, već i to što su cene istog skočile osam puta u poslednjih 18 meseci (na preko 160 evra po megavat-satu).

U skladu sa tezama mnogih „konspirologa“, američka ekonomija je daleko manje pogođena ratom u Ukrajini nego EU, s obzirom na rezerve nafte i korišćenje alternativnih izvora energije. Za razliku od Evrope, rastuće kamatne stope u SAD privlače investicije u dolarske aktive, što kombinovano sa potražnjom za dolarima zbog statusa „sigurnog utočišta“ povećava kurs američke monete. Ono što je neupitno jeste da snaženje dolara, u kome je fakturisana većina globalnih transakcija, odražava strah od globalne recesije i nastavka pogoršanja trendova u Evropi.

Do kad će padati evro?

Bivajući praktično u intenzivnom padu tokom proteklog dela ove godine, u sredu 17. jula evro je nakratko pao ispod pariteta sa američkim dolarom što se na deviznim tržištima percipira kao simbilički važan „psihološki nivo“. Interesantno je da pandemija koronavirusa 2020-21, ili dužnička kriza koja je pre deceniju dovela do rizika od raspada valutnog bloka, nisu tako intenzivno pogurali evro naniže.

Da Vas podsetimo:  Koliko su Kosovo i Metohija srce Srbije, a koliko pusta obećanja u predizbornim kampanjama

Sada je, međutim, rizik da bi agresivno povećanje kamatnih stopa moglo da odvede SAD u recesiju, što je u kombinaciji sa verovatnom štetom po evropsku ekonomiju koja proističe iz njene zavisnosti od ruskih energenata, bio dovoljan signal da investitori poguraju evro ispod simbolički važnog paritetnog nivoa sa evrom.

Inače, evropska moneta u kojoj je denominovana petina svetskih deviznih rezervi i četvrtina emisije obveznica globalno, izjednačila se sa dolarom po prvi put od 2002. Tada je, takođe zbog slabljenja, nazivan „toalet valutom“, te su velike centralne banke bile prisiljene da pokrenu usaglašenu intervenciju da bi ga ojačale.

Investitori se klade da će evro nastaviti da pada, i to na 0,9 dolara (prema anketi koja je obuhvatala čak 792 trejdera, investitora i analitičara). Stratezi Nomura International predviđaju da bi evro mogao oslabiti na 0,95 dolara. Dojče banka ima slično predviđanje: smanjenje na 0,95-0,97 dolara odgovaralo bi ekstremnim vrednostima deviznih kurseva od kraja Breton Vudsa 1971. Međutim, prvi dani nakon istorijskog pariteta ne ukazuju na tako nešto, jer je evro ojačao dostižući za 2,3% veću vrednost od dolara 20. jula 2022. Iako je krajem 2000. Evropska centralna banka (ECB) nekoliko puta intervenisala da bi ojačala evro, danas se ta mogućnost još uvek ne nazire.

Dok je evro tokom 2022. oslabio za desetinu prema dolaru, prema valutama svih trgovinskih partnera pao je tek 3,6%. Međutim, to je uglavnom posledica fakta da su evropske monete uglavnom slabile prema evru, izuzimajući neke manje značajne poput leva ili dinara. S druge strane, evro je oslabio prema juanu za 4%, dok je vrednost prema rublji pala za čak trećinu.

Inflacija i evro

Valute odražavaju globalnu potražnju za imovinom neke zemlje uopšte, jer kupovina državnih obveznica Italije ili Nemačke, odnosno Enija ili Boša zahteva prvo nabavku evra. Kao i sve valute, evro je jak onoliko koliko ljudi veruju u njega. Kada su pre deceniju investitori pobegli iz obveznica teško zaduženih zemalja Evrozone poput Grčke, iako su planovi oko spasavanja bili puni kontroverzi i svađa oko fiskalne politike, ipak nije dozvoljeno da kriza ugrozi budućnost zajedničke valute. Povoljan faktor za evro je i to što je on već popularna valuta za trgovinu na valutnim tržištima, što bi moglo ublažiti njegov dalji pad.

Slabljenje evra podstiče inflaciju koja je dostigla rekordnih 8,6% na međugodišnjem nivou u junu. Od februara su cene (posebno rafinisane nafte, prirodnog gasa, osnovnih metala, žitarica i đubriva), snažno porasle, što je podiglo cene, pre svega hrane i energije, ne samo u EU, već širom sveta, dovodeći do najviših stopa inflacije od 1970-ih.

Studije ukazuju da depresijacija evra od 1% povećava inflaciju za 0,1% tokom jedne godine i do 0,25% tokom tri godine. Pad evra čini problem inflacije težim zbog uvezene inflacije. Naime, oko polovine uvezene robe u evrozoni se fakturiše u dolarima (potrebno je više evra za plaćanje uvezene robe), a nešto manje od 40% u evrima.

Dok rastuća inflacija zahteva povećanje kamatnih stopa, njihova sve izvesnija povećanja će usporavati kreditiranje privrede i negativno uticati na inače slab rast Evrozone. Naime, ako ECB ne reaguje, povećava se rizik da se visoka inflacija odomaći, kao 1970-ih.

Izvesno je da će ECB u četvrtak 21. jula podići baznu kamatu sa 0% na 0.25%, dok se u septembru može očekivati dalji rast, možda i za pola procenta (sa mogućim nastavkom takvih akcija u u oktobru i decembru), ako se visok porast potrošačkih cena održi. Opreznost ECB se vidi po tome što je ona zaustavila neto kupovinu aktiva (obveznica država članica) tek u junu, dok neće početi da smanjuje svoj bilans stanja do 2024. Dakle, ECB je fokusirana na produženje monetarne olakšice što je duže moguće, barem za neke članice Evrozone. Naime, ECB mora da pazi na tržišta državnih obveznica, posebno najzaduženijih članica bloka. Na primer, troškovi zaduživanja italijanske države naglo su porasli u junu (za 2% su viši nego prinosi na nemačke državne obveznice).

Da Vas podsetimo:  ČAROBNI TRAKTOR ZA SRPSKE ŠTAKORE

Očekuje se da će do kraja godine bazna kamatna stopa u SAD porasti do 3% u odnosu na 1% u Evrozoni. Agresivno povećanje kamatnih stopa od strane FED-a i strah od globalne recesije dodatno će motivisati investitore da kupuju hartijama od vrednosti denominovane u dolarima, time slabeći evro. Za zemlje koje emituju dug denominiran u dolarima, pad vrednosti evra u odnosu na dolar povećava cenu otplate duga.

Efekti slabljenja evra

U normalnim vremenima, slaba valuta se posmatra kao dobra vest za izvoznike i privrede sa velikim izvozom, kao što je Nemačka, jer podstiče izvoz čineći ga jeftinijim u dolarima. Ali onda ovo teško da su normalna vremena zahvaljujući trenjima u globalnom lancu snabdevanja, sankcijama i ratu u Ukrajini.

Ovoga puta slabija valuta poskupljuje uvoz sirovina (nafta, gas) ili poluproizvoda koji su uglavnom fakturisani u dolarima. Budući da se cena uvoza fakturisanog u dolarima povećala zbog slabljenja evra, procenuje se da će Evrozona tokom 2022, ako cene energenata ostanu na sadašnjem visokom nivou, zabeležeti za 400 milijardi evra nepovoljniji spoljno-trgovinski bilans.

S druge strane, kompanije koje izvoze van Evrozone a nemaju previše uvoznih komponenti plaćenih u dolarima biće najveći dobitnici slabljenja evra (vazduhoplovstvo, automobili, luksuzna roba i hemijska industrija). S tim u vezi, slabost evra ranije ove godine povećala je korporativne profite u izvozno orijentisanoj Nemačkoj, uglavnom omogućavajući kompanijama da rezervišu veću zaradu u evrima na proizvodima napravljenim i prodatim u inostranstvu.

Ali izgleda da se dobra vremena završavaju jer je Nemačka prijavila svoj prvi mesečni trgovinski deficit od 1991. Snažno povećan uvoz sirove nafte i gasa je glavno objašnjenje, budući da energetska tržišta uglavnom određuju cene u dolarima, pa je slabiji evro dodatno podigao troškove nemačkim proizvođačima. Pored toga, kada kurs dolara i evra počne da se menja, kompanije moraju da troše sve veće sume za zaštitu od rizika razmene, mogu se odvratiti od ulaganja u otvaranje novih radnih mesta i rizikovati neusklađenost valuta kada pozajmljuju.

Evro je sada „miljama“ daleko od svog vrhunca iz 2008. od 1,6 dolara. Jasno je da se Evropa više ne može „izvlačiti“ mekim tržišnim uveravanjima i skromnim akcijama, tako da bi pritisak na jedinstvenu valutu mogao da potraje u doglednoj budućnosti.

Sve više analitičara veruje da će evro ostati slab, čak i ako ECB znatnije poveća kamatne stope, jer će FED to učiniti još više, mameći gotovinu u SAD. Evro bi takođe mogao biti pogođen rizikom fragmentacije, gde se troškovi zaduživanja slabijih država, poput političkom krizom pogođene Italije, povećavaju znatno više nego kod bogatijih zemalja.

Klizanje evra prema dolaru odražava posledice rata u Ukrajini – rast cena energenata i drugih berzanskih roba, pad poslovnog poverenja, te galopirajuću inflaciju koja ubrzava slabljenje zajedničke evropske monete. Čini se da je, imajući u vidu sumorne ekonomske izglede Evrozone, permanentno oslabljeni evro nova realnost.

Piše: Goran Nikolić
Izvor:
RTS OKO

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime