Ispiranje srpskih mozgova u Beču

Boraveći neki dan u Beču, saznadoh da će izvesna Milena Micaleto biti organizator seminara na temu »to ja mogu«, a da je predavač iz Beograda, dr. Svetlana Goga Kostić. I, kada sam već tu, odlučih da tog, 2. juna, odem do restorana »Beograd« u Schikaneder gasse 7, a da bih se kasnije neplanirano, a grdno pokajao zbog sopstvene odluke.

U sali predviđenoj za održavanje predavanja, zateklo se oko dvadesetak Srba i Srpkinja, koji su došli da čuju »doktorku«, da saznaju nešto novo, ali i da se raspitaju o eventualnim sopstvenim kolebanjima.

Umesto očekivanog, usledio je šok, mada se po ćutanju i nereagovanju mojih zemljaka, čast izuzetcima, mogao steći utisak da su dobrovoljno došli na besplatni čas ispiranja sopstvenih mozgova.

Zašto, i zbog čega nisu reagovali na seriju maglovitih izjava ove, po vlastitom priznanju preobraćene osobe, zaista ne znam?

Uglavnom, iz onoga što se moglo čuti i zaključiti je, da je Svetlana Kostić motivator i trener nekog rekonektivnog isceljenja i da ona »pomaže« ljudima u prevazilaženju životnih teškoća.

Tvrdila je to veče, da mi sami sebi stvaramo probleme svojim lošim mislima, a da bebe plaču na rođenju jer su ispunjene negativnom energijom, te da smo nevaspitani, jer nas od malena uče šta je za nas dobro, a šta nije, i da zbog toga postajemo negativni. Takođe se moglo čuti da svoju negativnost prenosimo na svoju decu koju nastavljamo da vaspitavamo onako kako su nas naši roditelji vaspitavali, i da to postaje jedan začaran krug, a da su deca u potpunosti nevina i kad bi ih pustili da žive bez naših sugestija, deca bi imala neverovatno lep život. Iz nazovi »predavanja«, moglo se zaključiti kako mi decu kočimo u razvoju, da ih plašimo, i da sve što čuju od nas prihvataju, jer nam bezuslovno veruju i zato postaju negativna, jer smo i mi negativni.

U nastavku celovečernjeg obmanjivanja prisutnih, u cilju sopstvenog interesa i zarade, u čemu joj je zdušno pripomagala, gle čuda, srpkinja Milena Micaleto, mogle su se razabrati i protivrečnosti koje su prošle neopaženo kod prisutnih.

Transformisana osoba Svetlana Kostić je govorila da:

»Roditelj mora da shvati, a kad shvati mora da se menja, a promenom će pozitivno delovati na svoju decu, jer mora da razumeti da ima odgovornost isključivo prema svom životu, a ne prema životu svog deteta. To je činjenica i zato roditelj nema razloga da se loše oseća već je tu da detetu pomogne, te da su deca naše ogledalo.«

Prisutni Srbi nisu opazili izjavu kako roditelj mora shvatiti da ima odgovornost isključivo prema svom životu, a ne prema životu svog deteta, pa je u tom slučaju više nego čudno zašto je u toku »predavanja« zahtevala od prisutnih roditelja da se menjaju kako bi pomogli svom detetu, kada već (po njenim rečima) nemaju nikakvu odgovornost prema životima svoje dece. Nije propustila naglasiti- »da u našoj državi (Srbiji) postoji jedna velika dijagnoza koja se zove MAMA. Kada bi se majke ućutale ovog trenutka – da više ne pitaju, ne zanovetaju, ne procenjuju, traže, za sedam dana Srbija bi prodisala, jer svaka majka loše čini svojoj deci kada misli da treba decom upravljati.«

Neverovatno! Jednom rečju je neverovatno da je organizator podvale u poturanju Srbima, Milena Micaleto, ako nikako drugačije, a ono bar kao majka, mogla odćutati i ne reagovati na sledeće izjave američko – beogradske sektašice i ispiračice srpskih mozgova.

»Ja ne komentarišem kad je nered u dnevnoj sobi, ja to jednostavno ne primetim, niti se ja loše osećam, a moje petoro dece je dobro naučilo da to majka neće nikad da skloni, nikad. Oni su naučili da bio red ili nered u njihovim sobama, mama će njih isto voleti. Ostaje jedino da majka radi na sebi, da počne dobro da se oseća. Ja ne znam nijednu ocenu svoje dece. Da li ja njih više volim ako su dobri, ili ih manje volim ako nisu? To je van pameti.« Zaključuje bleferka Kostić.

Očekivao sam da će bar jedna od prisutnih majki ustati, da će se pobuniti protiv zagovoranja haosa i podsticanja širenja istog, ali majke, srpske majke, su to veče ostale neme. Zašto i zbog čega? Ni jedna od njih nije reagovala ni na priče o bezuslovnoj ljubavi, koja zaista postoji, ali jedino u primeru kada majka usadi vrednosti života svoj deci, a ne osuđujući ih ni onda, kada deca nešto pogreše, a ne da zbog navodne bezuslovne ljubavi koju protežira bleferka, deca budu prepuštena sama sebi na vaspitanje i snalaženje, jer su, Bože moj, po rečima sektašice, ispunjena negativnom energijom svojih roditelja.

Sve u svemu, prevarant koja iskorišćava naivni narod, Svetlana Kostić, je tog 2. juna pokušala uticati na promenu svesti pripadnika srpske dijaspore u Beču iz kojeg je odputovala kod Srba u Cirih, ne bi li i njih zaluđivala.

Vredno je napomenuti, da je samo nekoliko dana ranije, tj. 28. maja, Svetlanin mentor iz Amerike, dr. Eric Pearl ispirao mozgove Srbima u Beogradu, Novom Sadu, a i Smederevu, iz kojeg je u Beč, nekih ranijih godina, došla i Milena Micaleto, stavivši se otvoreno ovom organizacijom, na stranu zla, koje nam je 1999-e, godine uništavalo sve što se moglo uništiti i nemilice nam ubijalo srpski narod, decu i branitelje srpske zemlje – vojsku, otevši nam uranijumskim bombama 15 % teritorija, a danas bi da nas ti isti bolesnici i dokazani američki sektaši leče. Probisveti raznih fela i bezbožnici su danas prisutni na ulicama, u bolnicama, neki od njih su advokati i političari, a neki, kao što vidimo, ubačeni su u redove pripadnika srpske dijaspore, najzdravije jezgro srpskog naroda. Uništavajući temelj svake države, porodicu, slobodno šetaju Evropom propagirajući haos u porodicama i otuđenost, kako bi lakše došli do cilja uništenja pravoslavlja, ali i Hrišcanstva uopšte. Cilj je totalno uništenje svih vrednosti, i stvaranja nečeg nadnacionalnog i đavoljsko, u kojem će gospodariti sile mraka.

Zaista, nije tajna da su postojali sveci koji su zaista imali moć osnaženja i izlečenja naroda, a koji su istovremeno molili Boga da im oduzme tu moć kako se ne bi isticali. A šta to radi Milenina Svetlana? Zašto se ističe u svom ništavilu, kada ne vidi dalje od sopstvenog nosa, i zašto u toku jednosatnog manipulisanja Srbima, bar jednom nije uzela usta jedinog Tvorca svega, već je svečano izjavila kako ju je prosvetio hohštapler Erik Pearl. /Našla vreća zakrpu./

Oprostio bih ja njoj, da je došla, pokušala, probala i nije uspela, jer je probuđeni srpski narod u Beču demonstrativno okrenuo leđa američkoj protuvi, ali na žalost to se nije dogodilo. Zato ne praštam. Srbi u Beču, te večeri, u restoranu »Beograd« su spavali.

Ipak, među uspavanima je bio i jedan napola probuđeni, koji je uspeo iskritikovati bleferku, podsećajući je na Sv. Vasilija Ostroškog, na Sv. Nikolaja Velimirovića, na Sv. Patrijarha Pavla, i ostale srpske svece dostojne divljenja, jer njihova dela i moći zaista osvetljavaju put srpskom napaćenom narodu kome preti totalno uništenje od protuva.

Celokupni događaj te večeri u organizaciji, gle čuda, srpkinje Milene Micaleto podsetio me je na onog čoveka iz posleratnog Londona. Sedeo je u autobusu, a u svom krilu je imao paket zamotan u papir. Paket je bio veliki. Kondukter dođe do njega i upita ga: »Šta je to u vašem krilu?« I čovek odgovori: »To je neeksplodirana bomba. Iskopali smo je u vrtu, i nosim je na policijsku stanicu.« Kondukter reče: »Bolje je da je ne držite na krilu, stavite je pod klupu.«

Hteo sam reći, da psihologija, psihoterapija i filozofija ne rešavaju probleme naroda – Srba u Beču, već ih samo odlažu pod klupu. Upravo je to činila Svetlana Goga Kostić, te večeri u bečkom restoranu »Beograd«, u režiji Milene Micaleto.

Radovan B. Milić

Slovenske Konjice, 8. 06. 2016