Da bismo se podsetili kako su se „zakotrljali točkovi“ Srpske revolucije, vratićemo se u godine 1803. i 1804. kako bi na trenutak oživeli neke ličnosti i događaje koji su pokrenuli proces koji će se definitivno završiti 1878. godine sticanjem nezavisnosti na Berlinskom kongresu.
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Potresnim rečima prota bukovički Atanasije opisuje ovo stanje na sastanku šumadijskih prvaka u Orašcu (tokom jedne svadbe) na Aranđelovdan 1803. godine: “Već zemlja stenje, a nebo nad nama plače gledajući tolika i takva nečuvena tiranstva nad nama. Braćo, mi smo robovi, nismo samo mi nego i naši sinovi, unuci, praunuci i tako doveka; a braćo moja, tri puta je bolje mreti slavno nego u robstvu živeti doveka sramno“.
Presretnuto pismo
Situacija se iz dana u dan pogoršavala. Vraćanjem čitlučkih odnosa i pravljenjem hanova po selima, ukinuta je Srbima teško stečena knežinska samouprava u Beogradskom pašaluku. Te davne 1803. godine pripremu srpskog ustanka poremetilo je i jedno presretnuto pismo.
Knez Aleksa Nenadović pisao je tokom leta u Zemun baronu Mitezeru o pripremama među Srbima za ustanak i tražio džebanu od Austrijanaca, ali je pismo dospelo u ruke dahija koje su već odranije načule da Srbi nešto spremaju, a sada su imale i čvrst dokaz.
“Da znate da smo mi ove dahije među sobom posvađali i oni će se skoro između sebe potući; zato molimo pripravite džebane i oficira, a vojske dosta imamo, da nam pomognu da dahije odavde oteramo“, pisalo je, između ostalog, u pomenutom pismu.
Srbi su ustanak planirali na proleće, „kad šuma ozeleni“. Međusobno posvađane dahije nisu više imale šta čekati i zbijaju svoje redove, plašeći se Austrije, ali i pretnje od samog sultana. Između 4. i 10. februara 1804. godine ubijeno je više od 70 najuglednijih Srba. Ovaj događaj u istoriji je poznat kao “seča knezova”, a među onima koji su stradali bili su Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Marko Čarapić, Hadži Ruvim… Njihove odsečene glave odnete su u Beograd i nabijene na kolje.
Vreme meteža i nesigurnosti dostiglo je sečom knezova svoj vrhunac. Mnogi viđeniji ljudi bili su pobijeni, dok su se ostali sakrili po šumama i u zbegovima razmišljali o otporu ili bekstvu iz pašaluka. Atmosfera neizvesnosti pronosila se pašalukom. Kako je Vuk Karadzić beležio: ’’Tu sad drugoga suda ni spasenija nema, nego da se branimo i da bijemo i mi nji; kad ćemo vezani ženski mrijeti, od njihovi dzelata i seiza, bolje da umremo junački, kao ljudi…’’.
Kako je sve počelo?
Narodni predstavnici iz pojedinih nahija okupili su se u Orašcu u Marićevića jaruzi, ponovo pod okriljem svadbe, na Sretenje, u utorak 14. (15) februara 1804. godine kako bi doneli odluku o tome šta im je činiti. Dogovoreno je da se krene u obračun sa dahijama.
Ulogu vođe ustanika najpre su odbili harambaša Stanoje Glavaš i orašački knez Teodosije Marićević, da bi na kraju tu ulogu prihvatio Đorđe Petrović (Karađorđe) koji je izbegao seču tako što je uspeo da se odupre Turcima koji su došli po njega i zatim otišao kod Stanoja Glavaša koji se krio kod jataka.
Istoga dana, paljenjem hanova u Orašcu, Raniloviću, Topoli, Žabarima i drugim selima pokrenuti su točkovi “srpske revolucije” kako je svoje delo kasnije nazvao nemački istoričar Leopold Ranke. Odmah su razaslata pisma nahijama i njihovim narodnim prvacima sa obaveštenjem da je počelo paljenje hanova i proterivanje Turaka i da svi počnu činiti isto.
Nepotkupivi Karađorđe
Aganlija i Karađorđe susreli su se u snegom zavejanoj Drlupi 24. (25) februara 1804. godine, ali je umesto dogovora došlo do sukoba u kom su dvojica poginula, Aganlija je bio ranjen u nogu, a Stanoje Glavaš u glavu. Zbog hladnoće i snega ni oružje nije radilo kako treba. Iako Srbi prvog dana sukoba nisu bili u povoljnom položaju, Aganlija se sutradan povukao u Beograd koji je narednih dana odsečen od ostatka pašaluka.
Dahije ipak pokušavaju još jednom da pregovaraju. Sa Turcima u Palanku na pregovore dolazi beogradski mitropolit Leontije koji je još ranije upozorio Karađorđa da ništa Turcima ne veruje. Dahije su nudile Karađorđu 500 kesa novaca, imanja i zvanje vrhovnog kneza, pa čak i garancije stranog vladara ali je Karađorđe sve odbijao:
“Dogod ja gledam grobove našije serbski knezova, koje su daije isekle i dogod vi ne ubijete mene kao i druge knezove čto ste isekli, među nama neće biti mira“.
Šta je bilo posle?
Boj na Drlupi bio je “vatreno krštenje” u borbi ustanika sa dahijama za koje je pašaluk bio izgubljen. Povratka na staro više nije moglo biti i za dva i po meseca 10 od 12 nahija pašaluka bilo je oslobođeno, a Beograd opsednut.
Dahije uskoro beže Dunavom na Adu Kale gde ih je sa svojom četom pohvatao Milenko Stojković i pobio avgusta 1804. godine, a njihove glave zatim poslao u Beograd, pa potom i u Istanbul.
Dahija više nije bilo, ali bio je to tek početak Srpske revolucije i dugotrajne borbe za nezavisnost Srbije.
Marko Marinković, profesor istorije
Znamo šta je ponudjeno , Karadjordju , da zaustavi pobunu, a ovaj to glatko odbio. Volio bih dozivjeti , da saznam šta su AMERIKANCI ponudili “ petooktobarcima „, što je sa neizmjernom lakomošću prihvaćeno, a mi to još uvjek ispaštamo, i zivimo u potpunoj neizvjesnosti za budućnost Drzave, Naroda i pokoljenja !!
Zorane -Vašington post je na godišnjicu rušenja Slobe Miloševića objavio članak da je SAD to rušenje koštalo oko 60 miliona dolara. Čak su Ameri svoj Centar za psihološko vođenje ratova iz Budimpešte preselili u Segedin -bliže Srbiji- odakle su kretali kamioni propagandnog materijala, štampača, bedževa, propagandnog materijala, kompjutera idr.-a plaćenici na carini su ih propustali. Novac je išao drugim tokovima -nije li ne tako davno Čačanin- ili citiram iz nekadašnjeg govora tobožeg „prestolonaslednika“ Aleksandra K. u Čačku koji je u pozdravu rekao „dragai moji ČEČENI“, znači po Aleksandru K. trebalo bi da napišem ČEČEN Velja Ilić, je javno u jednom TV programu rekao, da je ušivene u postavu sakoa nosio iz Segedina hiljade dolara za ondašnju opoziciju. Pored njega su to činili i mnogi drugi „opozicionari“. Znači -američke pare ali i pomoć drugih obaveštajnih službi -npr. Nemačke, Engleske itd. su parama paralizovale i vojsku i policiju i pukovnika legiju -samo sa jednim ciljem- rušenje Slobe M. i uvođenje njima (Zapadu kojim ustvari komanduju Ameri) podobnog sistema. Zorane, ako je ono „53“ tvoje godište, onda si mlađa generacija, pa možda ne znaš- Ameri su to isto uradili i sa Josipom Brozom-Titom 1950. g. Parama i masovnim isporukama hrane i oružja svih vrsta -čak i modernih mlaznh aviona tipa Sajber i Tanderdžet, haubica i tenkova itd.itd. „okrenuli“ su Tita protiv Staljina i Rusa. To su činili i sa drugim diktatorima- kada god im je to trebalo, pa to čine i danas. Šta misliš, ko je finansirao cepanje Radikala i stvaranje SNS-a preko noći od dvojice tadašnjih „gologuzana“ Tome N. i AV doduše današnjih multimilionera? Jedan američki političar je rekao, bez da je Vašington post naveo njegovo ime, da su 60 miliona dolara potrošene za rušenje Slobe M. u malenoj Srbiji bile, u odnosu na rušenje i Gorbačova i Jelcina pa i rasturanja velikog Sovjetskog saveza što je koštalo preko 200 miliona dolara, bile ogromne pare. Verovatno zato jer su srpski opozicionari, predvođeni Vukom Brankovićem, pardon -Draškovićem, Đinđićem, Cigančetom Čedom (tako su ga zvali pripadnici Surčinskog klana u BG) Jovanovićem ili u narodu poznatijeg kao „Čeda Prašak“ gde se verovatno misli na heroin, generalom Pavkovićem, Legijom i drugim protuvama bili alaviji na pare od Rusa. Doduše- Ameri ne pominju ni Šešelja ni njegovog tadašnjeg potrčka Aleksandra Vučića- možda zato jer su još tada, kao koalicionari sa Slobom M. -bili prediđeni za „spavače“ koji će kad-tad početi da rade za Amerikance na konačnom rasturanju Srbije. Što se, kako vidimo, već dobrim delom događa, doduše bez Šešelja -ali „potrčko“ je tu i radi li radi!
Hvala Vam na očekivanom ( isprovociranom ) odgovoru !! To je štivo , koje bi trebalo ponavljati stalno , dok god su prodane duše na vlasti i ne završe iza brave. Bojim se da je poprilično onih, koji o tome isuviše malo znaju, ili su zaslepljeni mrznjom prema Miloševiću i „komuizmu“ izgubili svaki „kompas“ o dobru Drzavi i Narodu. Još uvjek se uporno pokušava poturiti priča o dobrom, poštenom , „demokrati “ Djindjiću. To je pokušaj, da se uz njega, rehabilitiraju, njegovi trabanti, koji su i sada visokopozicionirani u SNS.Kako ih je Vučić nekada zvao “ Zuta banda“ . Inače, “ kupoprodaja Drzave i Naroda “ , se moglo saznati i iz knjige američkog autora “ PORODIČNI DRAGULJI“ !!
Još jednom ….hvala !!
Sta su im ponudili ….sigurno su manje dobili. Petooktobarci uz pomoc zemalja kvinte opeljesise Srbiju.
Najbitniji dogadjaj u našoj istoriji! Da nije podignut ustanak,ne bi nas više bilo! Slava besmrtnom Voždu Karadjordju,i svima koji su se tada borili!