Između planova i realnosti – stotine miliona dinara za medij u procesu privatizacije

0
20

Za ocenu Evropske komisije o ograničenom napretku u oblasti slobode izražavanja, iznetu u izveštaju za 2021. godinu, Srbija može da zahvali, pre svega, „usvajanju i sprovođenju ograničenog broja mera iz akcionog plana koji se odnosi na medijsku strategiju“. Tu se svakako ubraja privatizacija i brisanje Novinske agencije Tanjug iz registra privrednih društava, odnosno medija, koje je okončano u prvom kvartalu ove godine, kako je i bilo predviđeno. Da li će država nastaviti da u zadatom vremenskom okviru sprovodi i ostale aktivnosti koje bi trebalo da smanje i učine transparentnijim njen uticaj na medijskom tržištu, biće poznato do kraja godine, kada ističe rok za završetak privatizacije medija u javnom vlasništvu, odnosno medija kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala.

U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje medijske strategije, u IV kvartalu 2021. godine novog vlasnika trebalo bi da dobije i Radio-televizija Kragujevac, medijska kuća koja je nakon raskida ugovora o privatizaciji sa Radoicom Milosavljevićem, vraćena u vlasništvo lokalne samouprave.

Naime, država je Uredbom o izmeni uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija omogućila da akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela, bude prenet bez naknade gradovima ili opštinama na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju.

To je omogućilo da se na zahtev grada Kragujevca, a uz saglasnost Vlade Srbije, u junu 2017. godine, izvrši prenos osnivačkih prava na lokalnu samoupravu, a da RTK svoje poslovanje formalno nastavi kao Privredno društvo Radio- televizija Kragujevac doo. Time je ova medijska kuća, praktično, nastavila da funkcioniše kao u periodu pre privatizacije, kada je kao javno preduzeće dobijala subvencije iz gradskog budžeta.

I pored toga što je Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano da lokalne samouprave javnim novcem mogu da finansiraju isključivo medijske sadržaje kojima se ostvaruje javni interes u informisanju, grad Kragujevac petu godinu zaredom finansira redovno poslovanje RTK, a iz gradske kase su naimireni i svi dugovi nastali u periodu pre poništenja privatizacije.

Da Vas podsetimo:  Lažni sajt „Južnih vesti“ – još jedan način za obračunavanje sa profesionalnim medijima

Istraživanje udruženja Res Publika o medijskom pluralizmu i dodeli državne pomoći medijima u Kragujevcu pokazuje da je RTK u periodu od 2015. do 2019. kroz subvencije dobila nešto više od 174,5 miliona dinara, a još 13, 5 miliona za usluge po ugovoru, odnosno za prenose skupštinskih zasedanja. Tome, međutim, treba dodati i iznos od preko 110 miliona dinara, koji je tokom 2017. i 2018, prema istraživanju konzorcijuma medijskih organizacija (BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija), iz gradskog budžeta isplaćen poveriocima RTK za dugove nastale pre, kao i nakon privatizacije.

Kada se ovi iznosi saberu sa 42 miliona opredeljena za 2020. i 50 miliona subvencija u 2021, dolazi se do sume od oko 400 miliona dinara, koliko je od 2015. zaključno sa ovom godinom, iz gradske kase izdvojeno za RTK.

Iako je reč o iznosu koji Kragujevac svrstava u sam vrh liste lokalnih samouprava po izdavajanjima za medije, taj podatak nije moguće pronaći pretragom baza javnih konkursa, niti istraživanja o javnim nabavkama za medijske usluge, koja redovno objavljuju istraživačke redakcije i medijska udruženja. Obilna budžetska davanja usmerena ka RTK najčešće ostaju van radara, jer po aktuelnim medijskim zakonima, zapravo, i ne bi trebalo da postoje. Da apsurd bude veći, ostali mediji u Kragujevcu, četvrtom po veličini gradu u Srbiji, tek su ove godine dobili priliku da konkurišu za novac iz gradske kase, jer medijski konkurs nikada ranije nije bio sproveden.

Dok su se desetine miliona dinara godišnje slivale na račun RTK, poruka ostalima bila je da u budžetu nema para za konkursno sufinansiranje medija. Personalna promena na čelu grada, donela je i donekle izmenjenu medijsku politiku, pa su kragujevačke redakcije, produkcije i udruženja građana, ove godine po prvi put prihodovali iz gradske kase.

Da Vas podsetimo:  Igor Stojilović (CRTA): Nezavisni lokalni mediji pokazali da građani imaju moć da utiču na odluke vlasti

Medijski projekti deset korisnika iz Kragujevca podržani su sa 6,5 miliona od ukupno 9.224.000 dinara, koliko je po odliuci komisije izdvojeno za sufiansiranje 14 projekata.

Kako je novac od projektnog sufinansiranja gotovo jedini izvor zarade za održanje lokalnih glasila, nije teško naslutiti sa kakvim se problemima poslednjih sedam godina suočavaju kragujevački mediji.

Na neodrživost takvog stanja posredno ukazuje i Medijska strategija za period 2020- 2025. koju je usvojila Vlada Srbije, a koja kao jednu od mera predviđa i „okončanje procesa privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta, zaštićenog od političkog uticaja“. Sem toga, prema Medijskoj startegiji, obavezu privatizacije preostalih medija u javnoj svojini trebalo bi posmatrati i u kontekstu nastavka evropskih integracija Republike Srbije.

I tu se vraćamo na početak ovog teksta. Iako bi ono što se dešavalo sa agencijom Tanjug, a što je za državu delovalo kao daleko veći problem od rešavanja statusa Radio-televizije Kragujevac, moglo da ukazuje da će privatizacija biti okončana prema planu, postoje i nagoveštaji da se to možda i neće dogoditi. Nedavno objavljen Nacrt budžeta grada Kragujevca za 2022. godinu, otkriva, recimo, da je za konkursno sufinansiranje medija predviđeno skromnih 10 miliona dinara, što navodi na zaključak da lokalna samouprava nije planirala da naredne godine i Radio-televizija Kragujevac, nakon privatizacije, bude jedan od učesnika u medijskom konkursu. Da će rok dat akcionim planom možda ostati samo mrtvo slovo na papiru, ukazuju i podaci o preduzećima u postupku privatizacije koji se mogu pronaći na sajtu Ministarstva privrede.

Radio- televizija Kragujevac nalazi se na tom spisku, među preduzećima u postupku analize i pripreme javnog poziva, ali se u napomeni navodi da „nije moguća objava javnog poziva s obzirom na to da nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije“.

Da Vas podsetimo:  Dve strane jedne medalje

Naravno, ne treba isključiti mogućnost da se taj postupak možda i završi do kraja godine, pošto je u slučaju agencije Tanjug, od raspisivanja oglasa za ustupanje imovinskih prava do davanja saglasnosti na ugovor o prodaji, prošlo manje od mesec dana.

U svakom slučaju, zabrinjava to što nadležni izbegavaju razgovor o ovoj temi, iako ih sve što se dešavalo sa Radio-televizijom Kragujevac tokom neuspele privatizacije, koja je u jednom trenutku dovela i do gašenja signala te medijske kuće, obavezuje da se prema ovom pitanju odnose sa naročitom pažnjom. Dodatni razlog su stotine miliona dinara svih Kragujevčana, uložene u oporavak i funkcionisanje RTK, zbog kojih je važno da javnost bude upoznata na koji bi način ta investicija mogla da bude zaštićena, odnosno može li se sprečiti da ova medijiska kuća ponovo završi u rukama neodgovornih vlasnika.

Ovako, umesto održivog rešenja koje bi omogućilo opstanak jedine televizije u Kragujevcu, ali i pravičniju raspodelu javnog novca medijima, nadležni se, čini se, radije odlučuju za status quo, u kom RTK svoj privilegovan položaj na medijskoj sceni Srbije duguje, pre svega, političkoj volji, ali i nedorečenim i neusaglašenim propisima.

autor:Bojana Vlajović Savić

http://www.glassumadije.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime