Jedini rat koga danas moramo da vodimo je rat protiv siromaštva.
Nažalost, taj rat se ne vodi.
Uprkos političkom brbljanju političkih skotova, nikako da se objavi sveopšti rat siromaštvu.
Nažalost, da stanje bude još gore, raslojavanja u društvu su sve veća i siromašniji, iz dana u dan, postaju još siromašniji.
Razlog sam već davno naveo- pobeda okrutne neoliberalna ideologija.
Koja dovodi do toga da su bogati sve bogatiji, dok su siromašniji sve siromašniji.
Srednja klasa je pauperizovana, kupovna moć većine građana je drastično pala i to je izazvalo ogromnu krizu.
Prvi korak, nakon objave rata siromaštvu, bio bi da se uvede pravednija raspodela onoga što se u društvu stvara.
To je najbrži način da se značajno iskoreni siromaštvo.
Kako to postići?
Potreban je – novi društveni dogovor.
Potrebno je da zajednicu vodi duhovna elita.
Koja će moralne principe zajednice postaviti ispred sebične pohlepe frustriranog individualizma potrošačkog društva u agoniji.
Potrebno je više srca i duše, manje pameti i kalkulacije.
Potrebno je da pružamo ruke i da dajemo.
Umesto, što pohlepno pokušavamo da napunimo avetinjsku prazninu u nama.
Potrebno je da u središte sveta stavimo Boga, umesto naše proždrljive i nezasite prohteve.
Potrebno je da uspostavimo meru i da ta mera bude u nama.
Drugi korak u ratu protiv siromaštva je da racionalnko koristimo društvene resurse.
I prirodne i ljudske.
Prirodne – da podignemo efikasnost proizvodnje.
LJudske – da podignemo produktivnost rada.
Planeta nije prenaseljena. To je podla prevara Familije.
Planeta je postala pustinja duha. Upalite baklje, da nađemo čoveka.
Branko Dragaš
dragas.biz
