Dom zdravlja u Trsteniku nosi njegovo ime. Prošao je Albansku golgotu, španski kralj Alfonso XIII pomogao mu je da se ponovo sretne sa majkom, na neverovatan način uspeo je da spasi Rome iz Osaonice koji ga i danas slave. Životna priča dr Save Stanojevića je više od filmske priče.
Sava Stanojević rođen je 22. juna 1898. godine u Beogradu od oca Svetislava, pravnika, profesora i diplomate, i majke Angeline, ćerke poznatog srpskog političara i predsednika srpske Vlade, Save Grujića.
Osnovnu školu pohađao je u Bitolju, a zatim je sa porodicom prešao u Pirot, gde mu je otac bio na dužnosti visokog oficira pravne struke. Tu ga zatiče Prvi svetski rat. Kako je tečno govorio francuski, iako dete, bio je imenovan za dobrovoljnog tumača za francuske vojno-lekarske komisije pri sanitetu srpske vojske.
Povlačio se sa srpskom vojskom preko Albanije, dok mu je otac otišao na front, a majka Angelina ostala u Srbiji. Put ga je odveo do Francuske gde je, kao i ostala srpska deca sa sa santitetskog broda „Kenig Albert“, bio raspoređen u novoformiranu srpsku gimnaziju u Nici.
Prim. dr Aleksandar Milićević je u svojoj knjizi „Istorija trsteničkog zdravstva“ zabeležio priču traganja Save Stanojevića za majkom.
„Po protoku nekoliko meseci od svih stradanja, patnji i fizičkog oporavka, mladog Savu zahvata tuga za roditeljima, posebno za majkom. Otac Svetislav bio je na solunskom frontu i sa njim se dopisivao. Međutim, ništa nije znao o majci koja je ostala u okupiranoj Srbiji.
Stalno ga je mučila misao, na koji način da se obavesti o njenoj sudbini. I tako razmišljajući, javila mu se ideja da se obrati za pomoć španskom kralju Alfonsu XIII. Napiso je pismo u kom navodi razlog svog obraćanja lično kralju. U njemu kaže kako se našao u Francuskoj i bez roditelja, a posebno izražava zabrinutost i neizvesnost za sudbinu majke.
Razlog svog obraćanja lično kralju, vezan je za prijateljstvo njegovog oca sa španskim konzulom u Bitolju uoči balkanskih ratova. Naime, Savin otac Svetislav bio je konzul Srbije u istom vremenu i održavao druženje i prijateljske odnose sa njim.
U ime tog prijateljstva moli španskog kralja da posreduje i izbavi njegovu majku iz austrougarskog ropstva. Pripremljeno pismo poslao je iz Monpeljea. Na pošti ljubazna, ali iznenađena i zbunjena službenica upita dečaka Savu: „A Vi baš lično kralju?“ On na francuskom jeziku odgovara: “ Da gospođice, lično!“ Ona sa osmehom prima pismo, a Sava joj se zahvaljuje takođe na francuskom: „Hvala gospođice.“ Španski kralj je intervenisao kod austrougarske vlade i majka Angelina je dobila putne isprave i preko Švajcarske doputovala u Francusku.
Mati dolazi u srpsku gimnaziju u Nici. Savu pozivaju sa školskog časa i neposredno zatim na obostranu radost, pada u majčin zagrljaj. I tako se Savina čežnja i traganje za majkom, uz plemeniti gest španskog kralja, uspešno ostvarila. Mati Angelina ostaje u Francuskoj sa sinom do završetka gimnazije u Nici 1919.godine. Iste godine prelazi sa majkom u Pariz i upisuje se na medicinski fakultet“.
Medicinske studije Sava Stanojević završio je 30.marta 1925.godine na Sorboni, kada je odbranio doktorsku tezu „Prilog proučavanju malarije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.“
Dr Sava se vraća u svoju otadžbinu i avgusta meseca počinje stažiranje u bolnici u Sarajevu, nakon čega je službovao kao sreski lekar u više gradova: Drvaru (1926), Dragačevu (1927), Guči (1927), u bolnici u Užicu (1929) i Smederevu (1930).
Dok je službovao u Smederevu 1930. godine, dr Sava se oženio dr Bosom Tadić, stomatologom.
Doktor Sava, se slavi kao Sveti Sava
Za sreskog lekara u Trsteniku dr Sava je imenovan 5.februara 1931.godine. Varošica Trstenik i okolina postaju njegovo trajno profesionalno i životno opredeljenje.
Ipak, ono po čemu će doktor Sava zauvek ostati zapamćen, kako se navodi u njegovoj biografiji u digitalizovanom delu Narodne biblioteke „Jefimija“, u trsteničkoj varošici je nesvakidašnji podvig u vremenu Drugog svetskog rata kojim je ovaj trstenički lekar i humanista pokazao ne samo hrabrost, već i posvećenost svojim sugrađanima i pacijentima.
Dr Sava Stanojević je 14. oktobra 1942. godine spasao od streljanja pripadnike Roma iz Osaonice, koje su Nemci obeležili žutim trakama. Neposredno pre nego što su Nemci izvršili odmazdu, dr Sava je proglasio deo Osaonice, posebno romsko naselje, za područje gde vlada pegavi tifus, zbog čega su Nemci odustali od sprovođenja i streljanja Roma.
Zahvalni Romi iz Osaonice svake godine 14. oktobar obeležavaju kao „Dan zahvalnosti“. Na velikoj uramljenoj slici dr Save piše „Sveti Sava II“, kao i tekst „Doktor Sava, naša slava“.
Na ulasku u romsko naselje, na istom mestu gde je 1942. godine pisalo upozorenje za pegavi tifus, postavljeno je bronzano poprsje dr Save sa tekstom o ovom događaju.
Preminuo je 9. maja 1982. godine na VMA u Beogradu. Urna sa njegovim pepelom je postavljena kraj posmrtnih ostataka njegove majke Angeline na Starom groblju u Trsteniku.
Izvor: centarpress.rs
