Da ima onog što nema i nema onog što ima, Vučić bi shvatao ogromnu razliku između sebe i ranijih vlastodržaca, sa kojima se poredi želeći da ih prevaziđe. Oni su bili poštovani, pa i voljeni! Za Tita je i jedno i drugo van sumnje, Milošević je bio bar poštovan. Uglavnom je bio „Sloba“, slike su mu visile i po kućama i po šofer-šajbnama…
A on je „Vučić“, ali ne deminutiv od milja, nego prezime! „Aca Srbin“ se nije primio, kao ni poželjnije, baš familijarno: „Aca“. Njemu su zahvalni, njemu zavide, njega se plaše, od njega se nadaju…, „njegovi su“ iz interesa. Ili što im prija njegova moć, on kao sunce koje i njih greje. Samo nije poštovan, pogotovu nije voljen! Džaba sve ostalo, iz vlastitog i okolnih života znamo: čvrste veze, nema bez emocija… Tako da lako može biti napušten, čim se pokaže slabijim nego što se misli. Ne mora zaista slabim!
Nema svrhe ono neumorno ponavljano: podsećanje da zaboravlja šta je prethodno rekao, sam sebi skače u usta, ignoriše Ustav, razbacuje tuđe pare… Takav je kakav je, to se odavno zna! Ali kao da se ne zna, mada nije teško znati, ono važnije. Nije to što je, predsednik svega i svačega a čega nije predsednik toga je gazda, zbog istinoljubivosti i ljubavi prema institucijama. Koje nisu naročito prisutne, ni kod njegovih glasača! To je što je, i ko zna šta još u perspektivi, što je jak! (Setite se ranijeg teksta, na ovom mestu).
Zato treba na nos nabijati njemu, a njegove podsećati, kako sam priznaje da je slab! Što pokazuje sve češćim žalbama i kukanjem na sve i svakog, menjajući se od pevca koji misli da je sunce izašlo da gleda njega kako kukuriče, u onu alatku kojoj i dlake smetaju! Najotvorenije bio je slab u Smederevu, preteći svojima „ostavkom“ ako izgubi parlamentarne izbore. Strašno, nema snage koju ima neki Milanović u nekoj Hrvatskoj: za kohabitaciju… Pošto ga mesijanstvo nije napustilo, ne vidi da je pretnja bila mač sa dve oštrice. Mobilisaće deo svojih koji imaju šta da izgube, ali deo će podsetiti da blagovremeno, „preleti!“. Nema šta da izgubi osim jalovog zadovoljstva što su svojim glasom gradili većinu, i njega kao njeno oličenje…
Nesvesno i nenamerno, kao i svi diktatori koji čvrsto veruju da su „nešto drugo“ u odnosu na ranije, primenio je protiv sebe efektni slogan. Onaj što je više mobilisao birače protiv Miloševića, nego sve priče opozicije: „Gotov je!“.
autor:Radovan Marjanović
Sta znaci ,,kohabitacija,, u nasoj politickoj situaciji??? Pa svi rade za istog gazdu…da Srbiji bude ovako kako jeste. Opozicija namerno zaobilazi stvarne temeljne slabosti naseg drustva. Manjkavosti drustva i sistema su goleme i ocigledne. SAMO opozicija to ne vidi, naravno to Vucic precutkuje.