NATO pokušava da omogući neometan transport naoružanja i vojne opreme kroz države koje nisu članice, bez zadržavanja i bez kontrola, čemu bi služio i „vojni šengen“, kaže prof. dr Mitar Kovač za RT Balkan
NATO, odnosno „vojni šengen“ znači da će vojska Alijanse moći slobodno da se kreće, bez ikakvih zakonskih prepreka i posebnih dozvola za prenos naoružanja između zemalja potpisnica sporazuma koji od 2018. godine bivši komandant američkih trupa u Evropi Ben Hodžis pokušava da izdejstvuje, kaže za RT Balkan urednik televizije Front Andrej Mlakar.
Alijansa je zbog provere izvodljivosti ove zamisli tražila 2018. od zemalja i detaljne moguće rute kretanja, mostove, tunele i tako dalje, zatim da li su postojani i da li mogu da izdrže.
„NATO je dobio konglomerat spiskova infrastrukturnih objekata od strateške važnosti za putovanja“, kaže Mlakar, navodeći da je Hodžis u međuvremenu otišao sa funkcije, pa je ideja zamrla.
Međutim, zbog sukoba u Ukrajini „vojni šengen“ je oživeo kao ideja i sada se radi na tome da se sprovede u delo.
„Od početka sukoba u Ukrajini oživeo je i ‘vojni šengen’, zapravo živi, jer su procedure među zemljama članicama Alijanse znatno skraćene kada je u pitanju transport ljudi, naoružanja i opreme, pre svega u Poljsku i Rumuniju koja je najistočnija granica NATO-a i zbog toga ima stratešku važnost“, navodi Mlakar, dodajući:
„Konvoji se sada munjevitom brzinom prebacuju kroz zemlje članice, ali uz određene birokratske procedure, a kada bi se usvojila ideja o ‘vojnom šengenu’, sve birokratske procedure bile bi ukinute.“
Kroz Srbiju da, ali po pravilima
Naš sagovornik dodaje da je sada pitanje kako bi u tu ideju uključili i države koje nisu članice, ali su u Partnerstvu za mir, poput Srbije, jer za tako nešto moralo bi da se potpiše sporazum.
„Srbija se, potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i Aneksom B, obavezala na propuštanje konvoja NATO-a za potrebe mirovne misije, pre svega u Bosni i Hercegovini, a kasnije na Kosovu i Metohiji“, navodi Mlakar, dodajući da smo kasnije usvojili SOFA sporazume, kao i IPAP sporazum o brzom premeštanju trupa.
„Potpisujući te sporazume, postoji mogućnost da NATO trupe prolaze neograničeno kroz našu zemlju, ali poštujući pravila u okviru sporazuma“, ističe urednik televizije Front Andrej Mlakar.
Za prolazak bez birokratije, morali bi da formiraju „vojni šengen“ i u njega uključe i Srbiju.
Nekadašnji ministar inostranih poslova Vuk Drašković 2005. godine potpisao je sporazum o tranzitu NATO trupa sa ondašnjim generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom bez ikakvih konsultacija sa Vladom Srbije i srpskim parlamentom.
Godinu dana kasnije, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je SOFA sporazum sa Kondolizom Rajs tadašnjim državnim sekretarom SAD.
Sporazumi velika greška
Prof. dr Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma ukazuje za RT Balkan da je velika greška što su potpisani sporazumi 2005. i 2006. godine.
„Odgovorna vlast procesuirala bi Vuka Draškovića, ako nije ispoštovao propisanu proceduru usaglašavanja na nivou izvršne i zakonodavne vlasti“, kaže Kovač.
Kada su u pitanju ciljevi NATO-a u Evropi, naš sagovornik kaže da Alijansa pokušava da kroz države koje nisu članice omogući neometan transport naoružanja i vojne opreme, bez zadržavanja i bez kontrola. Bez obzira na to da li se transport realizovao vazdušnim, kopnenim ili pomorskim putem.
„Kao veoma bitno čvorište na jugoistoku Evrope, mi smo interesantni za Ameriku i vodeće zemlje NATO-a, zbog mogućeg transporta u svim pravcima“, navodi Kovač.
Prema Kovačevim rečima, sa Balkana trupe mogu da se transportuju bilo gde, pa se, kako kaže „u toj funkciji, nažalost, izgrađuju i neki auto-putevi koje velikim delom finansiraju moćne NATO države“. Takav je, navodi Kovač, i auto-put Niš-Merdare.
„To je u suštini NATO put, koji od luke Drač, preko Albanije i preko teritorije Kosova i Metohije izlazi na auto-puteve u centralnoj Srbiji, a onda ide dalje, bilo gde u Evropu. Takođe, odatle može da ide i ka istoku:Bugarska, Rumunija, Ukrajina koja je pod okupacijom vodećih članica NATO-a“, kaže Kovač.
Zato, kaže naš sagovornik prof. Mitar Kovač, Alijansi treba da Srbija bude deo „vojnog šengena“, iako bi za državu to geopolitički bilo loše, uzimajući u obzir našu vojnu neutralnost.
„Sve ide ka ispunjenju cilja – da NATO stavi prostor Evrope pod jedinstvenu kontrolu“, ukazuje Kovač.
Na drugoj strani, Andrej Mlakar ocenjuje da mi više nemamo tako važnu poziciju, jer se, kada je u pitanju putanja ka Ukrajini, sve može transportovati preko Mađarske i Rumunije.
Ipak, još jedna ruta kojom se može proći nije za potcenjivanje, posebno u cilju uspostavljanja totalne kontrole.
Bizarna situacija kumovala ideji o „vojnom šengenu“
Ideja o vojnom, odnosno NATO šengenu datira iz 2018. godine.
Naime, Nemci su onemogućili prolazak nekoliko vojnih konvoja (po zakonu je zabranjeno nedeljom saobraćati teškim transportnim vozilima u Nemačkoj), što je razljutilo bivšeg komandanta američkih trupa u Evropi Bena Hodžisa.
Međutim, to nije jedino što mu je zasmetalo. Hodžis je sleteo na vojni aerodrom u Rumuniji iste godine i pojavili su se rumunski policajci koji su zahtevali da im da pasoš, što je na kraju morao da učini. Nedugo zatim, slična situacija dogodila se i u Mađarskoj.
To što su se Rumuni i Mađari drznuli da „velikom“ američkom generalu lupe pečat u pasoš, očigledno ga je zabolelo do te mere da od tada razvija ideju kojom bi u potpunosti ukinuo procedure država kada je u pitanju kretanje NATO trupa.
Србија је окупирана, тако да кретање НАТО трупа по Србији није никакав проблем,
могу пролазити без икаквих тешкоћа.
Једино би био проблем за Војску Србије, јер би у тим ситуацијама, када НАТО трупе
пролазе кроз Србију, Војска Србије морала остати у касарнама.
У противном, ако би изашла из касарни, могла би предтстављати “претњу“ и
“опасност“ по НАТО трупе, а то се не може догодити јер у Генералшатабу назови
Војске Србије седе официри САД, и без њиховог знања и одобрења Војска Србије и
њен “Врховни пајац“ не могу и не смеју ништа да раде.
Ове „генерал-мајоре“ би ваљало одреда све ражаловати. Ништа друго нису заслужили.
Споразуми СОФА, ИПАП и НСПО потписани су 2014. и 2015., од стране Вучићевог режима. Нема са тим Вук Драшковић ништа.
По овим споразумима НАТО трупе не само да могу слободно да шетају Србијом, већ могу и да упадају у куће и врше претресе ако нађу за сходно, могу слободно да убијају и силују јер не одговарају пред нашим судовима, а сву штету која се причини плаћа Србија. Нпр, неко баци бомбу на њихово возило, НАТО штету наплати од нас.
И, коначно, ови споразуми могу да се раскину само уз сагласност обе стране.
Зна ово и генерал, али се добро ухљебио у Београд, па неда навласт.
Србија није чланица НАТО. Стога хитно треба поништити нелегитимне, а могуће и нелегалне Споразуме из 2005. и 2006, а онај из 2018. ревидирати и спречити откривање стратешки важних информација о инфраструктури кроз Србију онима који су нас брутално напали и уништавали што би поново учинили буде ли се појавио неки нови њихов интерес …
Vuk Draskovic bi najbolje mogao da zna odgovor na to pitanje. Koliko se secam on je potpisao dokument u tom smislu, koji nas obavezuje ……jos za vreme dok je bio ministar spoljnih poslova.
Srbija ima na papiru Direktorat civilnog vazduhoplovstva R.Srbije. Navedeni direktorat je fizicki u Beogradu a platu dobija od Evropske asocijacije. Mi nemamo uvid koji i ciji avioni prelaze preko nase zemlje. Ako njih pitamo mozda nam i kazu, ali sta ih obavezuje da kazu pravu informaciju.