„`12 januara 2005. Lajčak je posredstvom američkog konzulata u Podgorici održao sastanak sa vodećim crnogorskim političarima radi implementacije referenduma za izdvajanje Crne Gore iz zajednice sa Srbijom. Šta više, direktno je učestvovao u radu crnogorskog parlamenta i vlade. Svoj prljavi posao je obavio u tesnoj saradnji sa predsednikom parlamenta Rankom Krivokapićem.Američke diplomate i Lajčak su potom u podgoričkom konzulatu razradili strategiju i tehnička pitanja referenduma o otcepljenju- koja su potom samo „podmetnuli“ crnogorskom parlamentu na usvajanje, i narodu na „glasanje“
Iz ovih tajnih dogovora se jasno vidi, da su zapadne diplomate uradili sve da prevedu crnogorski narod „žedan preko vode“, formulišući referendumsko pitanje na taj način, da se spreči, da se na referendumu dozvoli opcija glasanja protiv samog referenduma.
…Ono što je bio ključni faktor, i što su zapadne diplomate naglasili – tokom ovih „diplomatskih“ razgovora – za njih je bilo veoma važno da se spreči da crnogorski građani imaju opciju da se tokom izjašnjavanja izjasne protiv referenduma. Američki diplomata Polt je to opisao sledećim rečima: „Lajčak je primetio da će na taj način biti izbegnut „problem“ da se glas onih koji ne glasaju, na bilo koji način protumači kao glas „protiv“! Ovaj deo podgoričkih tajnih diplomatskih dogovora i odluka u ime crnogorskog naroda je veoma važan, jer dokazuje da su glasovi na referendumu bili manipulisani „spolja“, i da su praktično svi nevažeći glasovi lažno prikazani u korist referenduma o otcepljenju.
Sam referendum je teško izmanipulisan i na druge načine…
Na referendumu nije dozvoljeno glasanje crnogorskim državljanima koji imaju prebivalište u Srbiji- istovremeno je dozvoljeno glasanje svima onima koji imaju prebivalište u drugim državama- što automatski „dovuklo“ separatističke glasove iz Albanije, Hrvatske i BiH. Takve manipulacije su bile čak i protiv „visokih standarda“ EU, ipak to vodećim zapadnim zemljama i samoj EU nije smetalo da prihvate očigledno namešten i „diplomatsko-obaveštajno“ izmanipulisani crnogorski referendum o „otcepljenju“!?
Sami američki diplomate su bili impresionirani Lajčakovim „diplomatskim“ veštinama, i to su opisali sledećim rečima „Njegovi napori zaslužuju našu punu podršku, u oba slučaja: postizanju (nametanju) političkog kompromisa (između crnogorskih partija), i „sprovođenju“ referenduma!“
A šta su sami Amerikanci mislili o legalnosti referenduma najbolje svedoče reči američkog ambasadora Polta (2006.02.13, depeša 06Belgrade210):
„19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Izborna prevara većih razmera koja bi mogla da utiče na ishod referenduma je moguća…“„`
VIKILIKS- HRONOLOGIJA ZLOČINA IZDAJE 1. DEO: KAKO JE RAZBIJENA ZAJEDNICA SRBIJE I CRNE GORE…
Proširena analiza- 5JUN2020 (29DEC2019)
(Originalno objavljeno: 8 avgust 2012, SRBski FBReporter)
Piše: Miodrag Novaković
KAKO JE PREDSTAVNIK EU MIROSLAV LAJČAK RASTURAO ZAJEDNICU SRBIJE I CRNE GORE-DEPEŠA AMERIČKE AMBASADE U BEOGRADU, pod oznakom: 06BELGRADE54- 2006-01-17 08:07:00- SENSITIVEIz ove depeše saznajemo kako je M. Lajčak bio direktno umešan u rad crnogorskih parlamentarnih struktura i vlade, sprečavajući ili blokirajući uticaj opozicije u crnogorskom parlamentu…
12 januara 2005 Lajčak je posredstvom američkog konzulata u Podgorici održao sastanak sa vodećim crnogorskim političarima radi implementacije referenduma za izdvajanje Crne Gore iz zajednice sa Srbijom. Šta više, direktno je učestvovao u radu crnogorskog parlamenta i vlade. Svoj prljavi posao je obavio u tesnoj saradnji sa predsednikom parlamenta Rankom Krivokapićem. Tada su se konkretno dogovorili da se zakaže sednica parlamenta sa samo jednom tačkom, referenduma o otcepljenju, i da se nakon glasanja (za koje su obezbedili skupštinsku većinu unapred) sednica parlamenta odmah raspusti, da bi se sprečila „politizacija i konsekventno uzbunjivanje naroda!?
Lajčak, koji je prisustvovao sednici je oštro odbio predlog opozicije za stvaranje „Vlade nacionalnog jedinstva“ i (in)direktno sprečio da članovi crnogorske opozicije iz redova „srpske manjine“ na bilo koji način učestvuju u vlasti.
Američki diplomate i Lajčak su potom u podgoričkom konzulatu razradili strategiju i tehnička pitanja referenduma o otcepljenju- koja su potom samo „podmetnuli“ crnogorskom parlamentu na usvajanje, i narodu na „glasanje“.
Iz ovih tajnih dogovora se jasno vidi, da su zapadni diplomate uradili sve da prevedu crnogorski narod „žednog preko vode“, formulišući referendumsko pitanje na taj način, da se spreči, da se na referendumu dozvoli opcija glasanja protiv samog referenduma. Naime, tokom tih razgovora, ova crnogorska „prinudna diplomatska uprava“ (navodno nezavisne crnogorske države), je naložila crnogorskoj vladi i parlamentu- da se na referndumu postave samo dva pitanja:
- da se glasa za nezavisnost od „srpsko-crnogorske“ zajednice – ili
- da se glasa za opstanak „srpsko-crnogorske zajednice
Ovde je namerno kao prvi izbor stavljena „nezavisnost“, koristeći se metodom psihološke sugestije „poželjne opcije“- ali ono što je bio ključni faktor, i što su zapadni diplomate naglasili- tokom ovih „diplomatskih“ razgovora- za njih je bilo veoma važno da se spreči da crnogorski građani imaju opciju da se tokom izjašnjavanja izjasne protiv referduma. Američki diplomata Polt je to opisao sledećim rečima: „Lajčak je primetio da će na taj način biti izbegnut „problem“ da se glas onih koji ne glasaju, na bilo koji način protumači kao glas „protiv“! Ovaj deo podgoroičkih tajnih diplomatskih dogovora i odluka u ime crnogorskog naroda je veoma važan, jer dokazuje da su glasovi na referendumu bili manipulisani „spolja“, i da su praktično svi nevažeći glasovi lažno prikazani u korist referenduma o otcepljenju.
Sam referendum je teško izmanipulisan i na druge načine…
Na referendumu nije dozvoljeno glasanje crnogorskim državljanima koji imaju prebivalište u Srbiji- istovremeno je dozvoljeno glasanje svima onima koji imaju prebivalište u drugim državama- što automatski „dovuklo“ separatističke glasove iz Albanije, Hrvatske i BiH. Takve manipulacije su bile čak i protiv „visokih standarda“ EU, ipak to vodećim zapadnim zemljama i samoj EU nije smetalo da prihvate očigledno namešten i „diplomatsko-obaveštajno“ izmanipulisani crnogorski referendum o „otcepljenju“!?
Uporedo sa „nameštanjem“ referenduma u Crnoj Gori, Lajčak je vodio „prljavu“ diplomatsku kampanju i u Srbiji…
U Beogradu se sastao 11. januara sa savetnicima tadašnjeg srpskog premijera Koštunice – Samardžićem i Jankovićem – koji su mu napomenuli da predsednik Srpske Narodne Stranke (C.G.) Andrija Mandić želi da diskutuje pitanje referenduma sa njim. Lajčak je na to odgovorio, da sve dok se Mandić bude „suzdržavao“ da diskutuje referendumsko pitanje u crnogorskom parlamentu, nema „potrebe“ za nikakvim razgovorima. Prema Lajčaku, Koštuničini savetnici su bili „zadovoljni“ što je iz ovih „dogovora“ bio izostavljen Andrić. Ovde ostaje nejasno, šta je to uticalo na Andrića da se naprasno povuče iz ključnih pred-referendumskih „dogovora“ i parplamentarne diskusije!?
Prema Lajčaku, Koštunica se takođe izjasnio da bez obzira na ishod parlamenta, Srbija nema nikakve „planove“, i da po tom pitanju neće „talasati“(?)… Ovde je indikativno da su američki diplomate dali zadatak Lajčaku da obezbedi poslušnost vodećih medija i u Srbiji, odnosno da osigura da će i oni izveštavati o referendumu „na liniji“ sa režimskim crnogorskim medijima(koji su naravno već bili „izmanipulisani“).
Sami američki diplomate su bili impresionirani Lajčakovim „diplomatskim“ veštinama, i to su opisali sledećim rečima „Njegovi napori zaslužuju našu punu podršku, u oba slučaja: postizanju (nametanju) političkog kompromisa (između crnogorskih partija), i „sprovođenju“ referenduma!“
A šta su sami Amerikanci mislili o legalnosti referenduma najbolje svedoče reči američkog ambasadora Polta (2006.02.13, depeša 06Belgrade210):
„19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Izborna prevara većih razmera koja bi mogla da utiče na ishod referenduma je moguća…“
ZAKLjUČAK
Iz ove diplomatske depeše, koja je doskora bila označena stepenom tajnosti kao veoma „osetljiva“, očigledno proizilazi – da je takozvani legalni, slobodni nezavisni referendum u Crnoj Gori o izdvajanju iz državne zajednice sa Srbijom bio sve- samo ne legalan, slobodan i nezavistan…
Pre svega došlo je do nedopustivog stranog mešanja u unutrašnje poslove, ne samo Crne Gore, već i postojeće federacije „Srbije i Crne Gore“, kao i same Srbije. Iz depeše se jasno vidi kako su zapadni diplomate, pre svega američki konzularni agenti i tadašnji predstavnik EU Lajčak- dizajnirali referendumsko pitanje, direktno uticali na zakonske i parlamentarne procedure u C.G, direktno manipulisali političke partije i uticajne pojedince, i izvršili (u svrhu postizanja „pozitivnog“ rezultata referenduma) instrumentalizaciju, ne samo crnogorskih vodećih medija, već i srpskih…
Dokazani nivo strane umešanosti, kao i dobro dokumentovana „legalna i tehnička“ prevara crnogorskog naroda od strane tadašnjeg pro-zapadnog separatističkog režima, bi u svakoj normalno pravnoj državi bili više nego dovoljni za reviziju i poništenje celog procesa.
Poslednji događaji sa otvorenim gušenjem elementarnih građanskih i etničkih prava, navodne srpske nacionalne manjine, negiranja prava na postojanje crnogorskoj SPC, i sve češći brutalni napadi na etničke Srbe u Crnoj Gori – ukazuju na skrivenu agendu navodnog demokratskog crnogorskog režima i njihovih zapadnih sponzora: da „stave tačku na srpsko pitanje“ (verovatno po uzoru na Hrvatsku i Kosovo) – to se sve danas ironično dešava u jednoj od istorijski najstarijih i najčasnijih Srpskih država.
Po meni, sada je na potezu „crnogorski narod“, jer nestankom srpskog naroda sa tih prostora, neminovno će nestati i „crnogorski“- jer ako mnogi do sada to i nisu shvatili: borba mračnih „evroatlantskih sila“ koje nam nameću „Novi balkanski poredak“, nije usmerena specifično samo protiv Srba, već protiv svih pravoslavnih, a naročito „ćirilićnih naroda“. Uostalom proces : „vatikanizacije“, „albanizacije“ i „hrvatizacije“ bratske Crne Gore danas je vidljiv i golim okom…
Krajnje je vreme da u današnjoj Crnoj Gori – otadžbini časne Crnogorske nacije i slobodoljubivog Srpskog naroda, ponovo progovori Čojstvo i Junaštvo – i ova, nekad najponositija Srpska država, sa sebe zbaci sramne „evrounijatske“ okove, i ponovo bude ono što je „odvijeka i dovijeka“ bila…
M. Novaković
————————————————
PRILOG- ISTORIJSKI FAKTI O REFERENDUMU…
„Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije:
Drugi Referendum o nezavisnosti Crne Gore održan je 21. maja 2006. godine i na njemu se 55,5 % izašlih opredelilo za proglašenje nezavisnosti Crne Gore i ona je tako postala samostalna država. Referendunsko pitanje je glasilo: „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?“. Ponuđeni odgovori su bili DA (propagirao „Blok za nezavisnu Crnu Goru“ sa liderom Milom Đukanovićem) i NE (propagirao „Blok za očuvanje Državne Zajednice Srbije i Crne Gore“ sa liderom Predragom Bulatovićem). Referendum je bio sporan, jer nije bilo dozvoljeno državljanima Crne Gore, koji su imali prebivalište u Srbiji da glasaju. S druge strane dopušteno je državljanima Crne Gore, koji su imali prebivalište u bilo kojoj drugoj državi da glasaju.
Da bi referendum bio legitiman, bila je potrebna izlaznost od preko 50% upisanih birača, a da bi bila doneta odluka o nezavisnosti, za nju se moralo opredeliti preko 55% izašlih. Izlaznost je bila daleko iznad 50%. U medijima (i političkom krugu Bloka za nezavisnost) se spekulisalo sa takozvanom sivom zonom, odnosno da je za nezavisnost glasalo više od 50% glasača, a manje od 55%, mada je Evropska unija jasno stavila do znanja da ne postoji nikakva siva zona, odnosno Crna Gora će postati nezavisna država, samo onda ako ta opcija bude izglasana od strane 55% i više birača.
Prema zvaničnim rezultatima Referendumske komisije, Crna Gora je postala nezavisna i suverena država. Prema prethodnom dogovoru Srbija kao pravni naslednik državne zajednice Srbija i Crna Gora nasleđuje članstvo u međunarodnim organizacijama, dok će Crna Gora njima pristupiti kao potpuno nova država.
O referendumu
Vlast i opozicija u Crnoj Gori saglasili su se da referendum bude održan 21. maja, a ne 14. maja, kako je to ranije predložila Evropska unija. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović, je tada saopštio, da će skupštini predložiti datum referenduma i formulisano referendumsko pitanje odmah pošto parlament usvoji Zakon o referendumu.
Vujanović je takođe saopštio da će poštovati odluku vlasti i opozicije da se lokalni i parlamentarni izbori održe istovremeno – na jesen. Predsednik Crne Gore je izrazio uverenje da će prihvatanjem zakona o referendumu proces izjašnjavanja građana imati punu legitimnost.
Predsednici Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović, Narodne stranke Predrag Popović i Demokratske srpske stranke Ranko Kadić, pak, u zajedničkom saopštenju posle sastanka sa specijalnim izaslanikom EU za referendum Lajčakom, naveli su da su od slovačkog diplomate tražili da se uredi medijsko praćenje referendumskog procesa. Od Lajčaka je zatraženo da se obezbijedi ispunjavanje zakonskih normi, koje se odnose na donošenje novinarskog kodeksa i posebnih pravila u javnom servisu.
Predstavniku EU je rečeno da treba usaglasiti i postupak finansiranja kampanje, a Lajčak je predstavnike opozicije obavestio da je u toku postupak kandidovanja predsednika republičke referendumske komisije. Predsednik republičke referendumske komisije biće stranac. Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić sazvao je za sredu sednicu na čijem dnevnom redu se nalazi Predlog zakona o refrendumu o državno-pravnom statusu Crne Gore.
Srpsko državljanstvo
Mnogi Crnogorci koji žive i rade u Srbiji, pred referendum su masovno podnosili zahteve za dobijanje srpskog državljanstva….
https://balkanskageopolitika.com/
