Kako se gradovi bore protiv velikih vrućina

0
10
Foto: pixabay.com

Iza nas je, prema podacima NASA, najtopliji jun u istoriji merenja, izjednačen po toploti sa junom 2020, a čini se da vrućine ne popuštaju ni ovog meseca.

Suočeni sa porastom temperatura i toplotnim talasima, poslednjih decenija gradovi pronalaze različite načine da učine efekte klimatskih promena manjim ili barem podnošljivijim za svoje stanovnike. Ovo su samo neki od načina kako se borimo protiv velikih vrućina, navodi Klima 101.

Bele ulice i beli krovovi

U gradskim jezgrima leti ume bude i nekoliko stepeni Celzijusa toplije nego na periferiji zbog manjka vegetacije i ogromnih konstrukcija od betona, cigli i asfalta koje tokom dana upijaju sunčevu toplotu, a tokom noći je isijavaju.

Ali to ne mora da bude tako – jedan od neobičnijih sredstava za smanjenje vrućina u gradovima jesu kante specijalne bele farbe.

Los Anđeles je odlučio da prefarba ulice u beličasto-sivkastu nijansu koja apsorbuje manje sunčevih zraka. Prema izveštaju Američke agencije za zaštitu životne sredine, svetle površine su za 3-5 °C hladnije od tamnijih.

Svetli putevi su se pokazali kao odličan alat za smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva u Los Anđelesu, ali dolaze sa visokom cenom – za bojenje samo 1,6 kilometara puta neophodno je 40 hiljada američkih dolara.

Dodatno, premaz traje samo sedam godina. Međutim, naglašava se da bele ulice istovremeno prave uštede energije: smanjuje se korišćenje klima uređaja u okolnim kućama i zgradama, a takođe ulične svetiljke zbog reflektivne prirode svetlih površina mogu da budu upaljene kraće nego inače.

U cilju veće podnošljivosti visokih letnjih temperatura, u Njujorku se od 2009. u belo boje krovovi. Za sada je svetlim premazom prekrivena površina krovova od preko 900.000 kvadratnih metara, procenjuje se da se zbog hlađenja koje se time ostvaruje godišnje uštedi 4.000 tona ugljen-dioksida.

Da Vas podsetimo:  Sudija iz Beograda u švajcarskoj banci imala više od 400 hiljada franaka

I njujorški projekat se pokazao kao efikasan: prema istraživanju NASA, temperature na belim krovovima su tokom leta i do 23 °C niže nego na crnom asfaltu.

Kako navodi Škola za životnu sredinu Univerziteta Jejl, sistematska zamena tamnih površina u gradovima svetlijim mogla bi da smanji maksimalne temperature za vreme toplotnih talasa i za preko 2 °C.

Drveće, drveće, drveće

Barselona se nalazi na ozbiljnom udaru globalnog zagrevanja: španski grad bi u budućnosti mogao da se suoči sa porastom ekstremnih temperatura za 3,5 °C – na 42,8 °C.

Posledice klimatskih promena se osećaju već sada kroz učestalije i intenzivnije toplotne talase. Zato su gradske vlasti u saradnji sa Evropskom unijom svom stanovništvu obezbedile utočište od letnje žege – reč je o klimatskim skloništima, posebnim klimatizovanim prostorima u kojima ljudi mogu da se odmore i osveže kada su napolju opasne vrućine.

Povrh toga, sprovodi se i projekat Trees for Life za period od 2017. do 2037.

Oko jedne četvrtine Barselone prekriva oko 1,4 miliona krošnji stabala, a udeo drveća u gradskoj površini bi u narednih petnaestak godina trebalo da se poveća na 30 odsto. Dodatno, vodiće se računa o tome da 40 odsto vrsta bude prilagodljivo na promene klime.

Pored obezbeđivanja prijatnijih temperatura, ozelenjavanje unapređuje kvalitet vazduha, smanjuje zagađenje bukom, štedi energiju, smanjuje rizik od poplava i obogaćuje urbani biodiverzitet. Pa će Barselona kroz projekat Trees for Life zaista na svojevrstan način udahnuti gradu život.

Osobe nadležne za vrućine

Rešenja za probleme planete koja se zagreva ne dolaze samo iz urbanog planiranja – prošle godine Majami-Dejd je uposlio prvo lice nadležno za vrućine na svetu, Džejn Gilbert.

Njena pozicija primarno podrazumeva planiranje kratkoročnih i dugoročnih odgovora na toplotne talase i podizanje svesti o štetnosti visokih temperatura za zdravlje ranjivih kategorija stanovništva u okrugu koji naseljava 2,7 miliona ljudi.

Da Vas podsetimo:  Meštani Pakovraća i dalje blokiraju magistrani put, a meštani Lisica i Negrišora regionalni put

Pored toga Gilbertova se bavi i savetovanjem, umrežavanjem i ubrzavanjem partnerstava, projekata i politika za jačanje klimatske otpornosti. Primer Majamija su pratili i Atina u Grčkoj i Fritaun u Sijera Leoneu.

Studija iz prošle godine otkrila je da je izloženost urbanoj toploti porasla za 200 odsto u periodu od 1983. do 2016. Porast se objašnjava klimatskim promenama i migracijama ljudi u gradove. Imajući u vidu buduće zagrevanje i povećanje populacije, verovatno će se roditi potreba za još lica koja će imati zadatak da zaštite živote preko 1,7 milijardi osoba izloženih urbanoj toploti.

Vodarashlađuje ljude, ali i trotoare

U francuskom lučkom gradu, Nici, voda je bitan segment rashlađivanja ljudi – građanima i turistima su na raspolaganju brojne fontane, reke, jezera i pre svega more. No, voda hladi grad i tako što kvasi trotoare – i ne, ne govorimo o kiši, već o inovativnom sistemu navodnjavanja koji bukvalno odvodi toplotu iz grada.

Navodnjavanje se odvija kroz zemlju zahvaljujući cevima sa malim rupama koje odvode vodu do posebnog vodopropusnog pločnika od školjki, ali i raspršivanjem vode po trakama za autobuse.

U prestonici Francuske, Parizu, tokom naleta opasnih vrućina je možda korisnije da za kretanje po gradu koristite aplikaciju Extrema umesto uobičajenog Google Maps-a. Evo i zašto. Extrema će vas odvesti do hladovine – ova aplikacija nudi popis mesta za osveženje od obala reke preko parkova do muzeja. Dostupna je za korišćenje i u Majorki, Roterdamu i Milanu.

Globalno zagrevanje, urbanizacija i masovno preseljenje ljudi u gradove učiniće da se opasnost od ekstremno visokih temperatura nadvije nad sve više urbanih centara. Uz projektovani porast brojnosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa u budućnosti neophodna je šira primena rešenja poput ovih koje smo danas naveli.

Da Vas podsetimo:  Tužna slika Kragujevca. Građani željno gledaju kroz izlog mesare!

Međutim, moramo uzeti u obzir da toplota nije samo brojka na termometru, već donosi brojne druge nedaće: ugroženo zdravlje stanovništva, požare, propale žetve, smanjenu bezbednost saobraćaja, narušeno vodosnabdevanje…

Protiv vrućina se ne treba boriti samo u momentima kada one nastupe, već treba preduprediti njihovu pojavu tako što će se zauzdati budući porast temperature i neutralisati negativne posledice klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Piše: Jelena Kozbašić
Izvor: 
Klima 101

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime