Trećeg februara 1990. godine grupa političkih aktivista, intelektualaca i kvaziintelektualaca osniva partiju pod nazivom Demokratska stranka po uzoru na onu koja je funkcionisala u Kraljevini Jugoslaviji do Drugog svetskog rata.
Demokratska stranka prolazi buran period od opozicije Slobodanu Miloševiću tokom devedesetih, do perioda dolaska na vlast nakon petog oktobra 2000. godine, vladavine obeležene nizom afera u kojima je interes Srbije i naroda završio u drugom planu, a društvena imovina i novac na privatnim računima, pa sve do odlaska sa vlasti i srozavanja stranke na nivo ispod cenzusa i to onog od tri odsto. Interesantno, svaki od ovih perioda Demokratske stranke obeležile su gotovo konstantne podele, stvaranje kvazilidera, nastajanje novih stranaka, pokreta i drugih organizacija koje su imale za cilj da zadovolje lične sujete i popune poneki privatni bankovni računi finansijera. Deluje da su svi zajedno dobro znali da će na krilima podrške stranog faktora i ova politička opcija jednom dobiti zahvalnicu u vidu mogućnosti slobodnog raspolaganja društvenom imovinom dok se zauzvrat ispunjavaju interesi struktura unutar i van zemlje.
Sukobi stranačkih frakcija bili su vešto prikriveni jedino u periodu kada je stranka rukovodila državnim budžetom. Koliko je ova politička opcija, tokom vlasti, predano radila na pražnjenju novčanika građana svedoči i naziv koji je tada dobila u narodu – žuto preduzeće.
Trideset godina kasnije Demokratska stranka, stiže od Borislava Pekića do Zorana Lutovca, a da pekićevski veleobrt i ironija budu još veći, slavnog pisca i jednog od osnivača DS-a nije se setio niko iz njegove stranke već mu je spomenik zahvalnosti podignut na inicijativu Aleksandra Vučića. Trideset godina kasnije Demokratska stranka deluje kao partija koja se pored navedenih ,,zasluga” najviše istakla potencijalom za deljenje kakav se retko sreće u prirodi.
Od prvobitne Demokratske stranke nastalo je više od dvadeset partija i pokreta sa svojim liderima koji su ostali ,,neshvaćeni”, pa su umesto stranačke borbe ipak osnovali svoje ,,firme” za političko delovanje.
Tako su nastajale Srpska liberalna stranka, DSS, Srpska narodna partija, Za zdravu Srbiju, Novi DSS, DHSS, DHSD, Demokratski Centar, NDS (Vuksanović), G17+, LDP, Socijaldemokratska stranka (Boris Tadić), Zajedno za Srbiju (Dušan Petrović), Nova demokratska stranka, Nova stranka (Živković), Levica Srbije ( Borko Stefanović), Narodna stranka (Vuk Jeremić), Srbija Centar (Ponoš), Stranka slobode i pravde (Đilas), Zajedno za Srbiju (Zelenović) i mnogi drugi.
I taman kad smo pomislili da je evoluciji Demokratske stranke kraj, usledila je još jedna deoba, ovog puta u Narodnoj stranci gde je dosadašnji potpredsednik Miroslav Aleksić došao na ideju da bude kalif umesto kalifa i pokušao da smeni predsednika partije Vuka Jeremića. Pošto su smene kod ,,demokrata” i izdanaka ove stranke retke poput viđenja Halajeve komete, mlađani Aleksić se odlučio za dobro oprobani recept Demokratske stranke – ako ne možeš da ih pobediš, osnuj svoju partiju.
Ipak, kako se ,,prva ljubav” ne zaboravlja, povremeno ćemo svedočiti kako isti lideri manjih stranaka, nastalih od DS-a i njenih derivata, ponovo pozivaju na ujedinjenje. Svojevrsni ,,DS reunion” ili nešto poput godišnjice mature na kojoj se mogu videti stare slike iz perioda vlasti kada su svi bili srećni, nasmejani i neuporedivo težih džepova nego pre ulaska u politiku.
autor: Dejan Novakovi
Gospodine Jatić T. Zivadine ; Barem pokušajte da se lzdignete sa nivoa prostakluka , osobe koje ne poznajete, ne oslovljavate sa “ ti “ !!
Napisani podatci su provjerljivi, a u momentu bombardovanja, iznosili su ih
visoki predstavnici V J , a ne političke strukture . Tv duel Djindić – Šešelj , u kojem Šešelj uporno provocora i inzistira
da se Djindjić izjasni o bombardovanju i agresiji , bez problema se mozenaći na You Tube ….. To je samo jedan od lako provjerljivih primjeraIzjednačavati Miloševića i Vučića je isto kao izjednačavati čokoladu sa izmetom ( govn….) jer mogu biti iste boje………Ideologija, istinski patriotizam, mentalni sklop, inteligencija, zrelost, mudrost , moral i etika……. ni u čemu nemaju dodirnih tačaka izmedju njih dvojce.
“ U slučaju rata i neposredne ratne opasnosti, u svakoj normalnoj zemlji, nestaju ideologije, nestaje linija koja razdvajaopoziciju od pozicije….svi su usmjereni na odbranu zemlje od vanjskog neprijatelja. U Srbiji na takav poziv odazvali su se ( na veliki zalost i sramotu) , samo Šešeljevi radikali. Šta su mislili, kovali i radili u to vrijeme opozicionari koji nisu prihvatili poziv za odbranu zemlje, shvatili smo i vidjeli poslije “ petog oktobra “ !!!
I usudio bih se , uz dužno poštovanje, posavjetovati Vas ….
ne ližite baš sve što liči na čokoladu ……
Ако је ВЈ знала да Ђинђић и чланови ДС дојављују положаје ВЈ, зашто их војска или полиција нису хапсили. Тако нешто је озбиљан злочин и то у време непосредне ратне опасности. Није било ни једног суђења поводом тога. Тако да, ако је тачно то што наводиш за чланове ДС, безбедносне структуре нису урадиле ништа поводом тога јер Милошевића и компањоне није занимала безбедност људи већ само безбедност његове задњице, и по томе је исти као Вучић. Цела та прича о ДС звучи као ова скорашња прича о „Ђилас украо 619 милиона евра“, јер ако је украо, што није ухапшен. Гле, још једна сличност између Вучића и Милошевића.
Вучић и Милошевић имају исту (лоповску) идеологију.
Вучић и Милошевић имају исти (лажни) патриотизам.
Вучић и Милошевић имају исти ментални склоп (нарцисоидни поремећај личности).
Вучић и Милошевић имају исту галерију ликова и криминалаца који су им помагали да остану на власти.
Вучић и Милошевић имају исту технологију уништавања сопственог народа зарад личне користи.
Наравоученије, чоколада коју неки воле да лижу, није чоколада.
Pritisak na SRJ tih godina je bio ogroman, i na kraju kulminirao bombardovanjem. Ono što se može zamjeriti Miloševiću, jeste , da je on u ovom dijelu podlegao pritiscima zapada, i u uvjetima rata nije dirao DSovce. Sa druge strane Đinđić je tada bio po svim pitanjima beznačajan . Neoborivi dokaz tome jeste činjenica, da nije poslije , na izborima “ na crtu” Miloševiću izašao Đinđič, nago Koštunica, koji sebi nikada ne bi dozvolio navedenu gadosti izdaje . Narod ga nikada ne bi birao, kao ni Vučića, koji se na vlast popeo preko izborne pobjede Tome Nikolića. Kada se jednom osvoji vlast, sve se mijenja, i drugi put je gotovo teško izgubiti, Mrtvi glasaju, zna se tko broji glasove,ima i narodnog novca da se glasivi kupe,
….. sve je lakše. Što se pljačke novca tiče, i tu postoje neka univerzalna pravila, izvan ideologija i subjektivnog stava. “ Nije moguće sakriti tragove novca” ….. Da li itko tko nije baš mentalno retardiran , misli da na sramnom sudjenju Miloševiću u Hagu , kada su tuzioci mijenjali, proširivali i podeešavali optuznicu, uz sva sretstva koja su imali na raspolaganju, nisu htjeli ili mogli da dokazu i pokazu novac koji je ovaj “ opljačkao „od Drzave i Naroda ,a ubili su ga tamo, zato što mu baš ništa nisu mogli dokazati!! Sa druge strane, Vučić pljačka javno, i nitko mu ništa niti ne polušava. Zar nije klasična pljačka śto jedan km auto puta Srbiju košta više od ČETIRI puta nego u Francuskoj na identičnom terenu (brdovito – ravno) Izjednavčavanje Miloševića i Vučića
po svim pitanjima prevazilizi ono što nazivamo neznanjem, to je prava
NEBULOZA !! Vi ste Jarić T Živadine
slijep od mrżnje i od nje ništa ne vidite , a mržnja je loša i kada svog neprijatelja mrzite …. muti pamet da na kraju niste u stanju razabrati prijatelje od neprijatelja, dobro od zla….. crno od bijelog !!!
Ima i još gore….. U vrijeme bombardovanja SRJ , u općinama gdje je na vlasti bila opoziciona DS, redovno je dolazilo do dojavljivanja položaja VJ agresorima. Stvar se riješila tako, što bi vojska zauzete položaje obavezno mijenjala kada padne mrak. Napušteni položaji bili su precizno i uvjek bombardovani. Na naročito inzistiranje , Đinđić nikada nije pristao da bombardovanje označi kao agresiju, i da na bilo koji način bombardovanje SRJ javno osudi !!!!!!
Ово што си написао је тачно. Милошевићева ДБ је достављала те податке НАТО-у како би оптужили опозицију да то ради и представили их као издајнике. Милошевић и екипа су користили сва средства да сачувају власт. Исто као што то данас ради Вучић, који је код Милошевића и учио занат.