Zavisnost od kockanja je bolest, opasan mentalni, neurorazvojni poremećaj, oboljenje slično kleptomaniji ili piromaniji. Tako ju je još pre nekoliko decenija definisala Svetska zdravstvena organizacija i pri tom upozorila da u najvećem broju slučajeva ova zavisnost počinje u periodu adolescencije i da je među zavisnicima najviše mladih.
Srbija je druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika, a 300 hiljada njenih građana, pretežno mladih, od 18 do 25 godina, zavisno je od kockanja!
Iako ovi podaci nisu od juče, naprotiv stari su niz godina, našoj široj javnosti bili su prilično nepoznati. Ovih dana su koliko toliko publiciteta dobili zahvaljujući Zeleno-levom frontu, odnosno programu koji je ova politička organizacija predstavila u cilju suzbijanja zavisnosti od kockanja, a koji u najkraćim crtama predviđa da se dobici od igara na sreću oštro oporezuju, da se potpuno zabrani reklamiranje kocke, odnosno kladionica i da se uvede obaveza jasnih upozorenja na rizik od zavisnosti.
Nedovoljno je poznato da se mnogo naših mladih leči od bolesti zavisnosti od kocke u specijalnim ustanovama (npr. u specijalnu bolnicu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj godišnje se javi 1.000 njih koji ostanu na lečenju koje može da traje i do šest godina) a da ih još više ne potraži ili ne dobije odgovarajuću medicinsku pomoć. U situaciji prave epidemije kockanja u kojoj je tako veliki broj mladih ljudi suočen sa najopasnijom nehemijskom zavisnošću, „narkomanijom bez droge“, sa neizbežnim zdravstvenim, porodičnim, profesionalnim i socijalnim problemima i mogućnošću da nekontrolisano trošeći svoj novac, a potom prodajući vredne porodične stvari ili pozajmljujući novac koji ne mogu da vrate, završe kao proneveritelji ili lopovi, dakle kriminalci, ovakav program je očito nužan, odgovoran i dobar.
Ali, nažalost, iako je to loše i neodgovorno, sasvim je izvesno da vlast ovaj program neće prihvatiti. Sasvim obrnuto, naša politička elita podstiče kockanje, ona kao da želi sa uveri građane da su igre na sreću, a ne pošten rad put izlaska iz i inače sve prisutnijeg beznađa.
To je na primer vrlo jasno vidljivo u odnosu prema reklamiranju kladionica i posebnih igara na sreću. Zbog povećanja broja zavisnika od kocke u Evropi je vidljiv trend zabrane reklamiranja kladionica, klađenja i posebnih igara na sreću. Zabranjeno je u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji; uskoro će biti i u Holandiji i Nemačkoj, razmatra se i u nizu drugih zemalja, ali kod nas vlast na to i ne pomišlja. Naprotiv, svakodnevno smo svedoci reklama kojima se prekidaju najgledanije emisije poput velikih sportskih događaja, a akteri u tim reklamama su kod mladih posebno popularni „influenseri“, glumci, sportisti, pevači. A ministri, čak i zdravlja, sa vlasnicima kladionica svečano potpisuju sporazume o zajedničkim humanitarnim akcijama!
Svakodnevno smo svedoci reklama kojima se prekidaju najgledanije emisije poput velikih sportskih događaja, a akteri u tim reklamama su kod mladih posebno popularni „influenseri“, glumci, sportisti, pevači. A ministri, čak i zdravlja, sa vlasnicima kladionica svečano potpisuju sporazume o zajedničkim humanitarnim akcijama!
Podsticanje na kockanje i podrška organizatorima još su vidljiviji na planu poreskih propisa i poreske politike.
Inicijalno, Zakon o igrama na sreću je predviđao da svaki dobitnik podleže plaćanju poreza na dobitak po stopi od 20%. Neoporeziv je bio samo mali dobitak, odnosno deo dobitka, oko 11.000 dinara. Ali i taj finansijski teret na sebe su preuzele kladionice ne želeći da troškovi poreza destimulišu klijente i imaju negativan uticaj na obim njihovog poslovanja.
Tokom 2018. godine dobitak, odnosno deo dobitka koji se ne oporezuje je uvećan, gotovo udesetostručen i podignut na preko 100.000 dinara. I potom je konačno, budući da ni to nekom nije bilo dovoljno, usledilo potpuno ukidanje oporezivanja. U decembru 2020. su usvojene skandalozne izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je potpuno ukinuto plaćanje poreza na ostvaren dobitak od svih posebnih igara na sreću, uključujući kladionice, kazina, igračnice i automat klubove, kao i dobitak od igara na sreću preko interneta. Vlast je bila toliko benevolentna prema organizatorima igara na sreću da je i onima protiv kojih je pokrenut postupak zbog neplaćanja poreza po starom zakonu, omogućila da postupak završe po novom, odnosno da izbegnu bilo kakvo plaćanje poreza.
Ovaj ekstravagantan potez je u potpunom raskoraku sa praksom i standardima u svetu. Sve uređene zemlje i zbog pomenutog rizika stvaranja masovne zavisnosti, ali ništa manje i zbog toga što su igre na sreću jedan od potvrđeno najvećih kanala za pranje novca, drže pod strogom kontrolom i oštro oporezuju ovaj sektor, a srpska vlast ga oslobađa poreske obaveze i samim tim u velikoj meri izuzima iz kontrole Poreske uprave.
Vrlo je indikativno i da su razne i brojne lokalne takse proteklih godina često uvećavane, da je uvećavan i porez na imovinu građana, ali u odnosu na kladionice ništa se slično nije desilo. Konsekventno, danas bezmalo na svakom uglu imamo kladionice i kockarnice, broj zaposlenih u njima je za četiri godine povećan za 45%, a sektor igara na sreću ostvaruje ogroman prihod od skoro milijardu evra.
Ljudi koji ovaj ekstra profitabilan sektor kontrolišu su saveznici, prijatelji ljudi iz vlasti i veliki donatori raznih akcija političke „elite“. Zato, koliko god to bilo loše i neodgovorno, vlast izvesno neće podržati program Zeleno-levog fronta ili neki sličan. Suočiće nas sa tim da su interesi bogatih ljudi sa kojim je tesno povezana za nju apsolutni prioritet, a javni interesi i građani vrlo malo bitni. Suočiće nas sa našom krajnje deprimirajućom realnošću koja se što pre mora menjati.
autor: Rodoljub Šabić
