Ko je bio važniji za Beograd – Boris Kidrič ili Knez Miloš?

2
91

Posle čak četvorogodišnjeg povuci-potegni, spomenik Borisu Kidriču, slovenačkom revolucionaru i ministru privrede nekadašnje FNRJ, na jesen 1996. godine prebačen je u Muzej savremene umetnosti na Ušću.

Puna 33 leta, od 1963. delo srpskog vajara Nikole Jankovića, stajalo je na jednom od najviđenijih mesta prestonice, u Ulici kneza Miloša, kod tadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku, danas Ministarstva finansija RS.

Neposredno po postavljanju, 1963. godine. Uočljivo je potpuno odsustvo bilo kakve parkovske hortikulture u ovom danas ozelenjenom delu ulice Kneza Miloša. Foto: FB Legat Nikole Koke Jankovića
Isto mesto danas, posle skoro punih 60 godina

Boris Kidrič je bio jugoslovenski komunistički političar iz Slovenije, vođa slovenačkih partizana u Drugom svetskom ratu i posle 1945. godine jedan od vodećih funkcionera Titove države.

Postavljanje spomenika Kidriču devet godina nakon što je preminuo od leukemije u 42. godini života. U pozadini se uočavaju zgrade današnje Vlade Srbije i Suda.

Izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji, u leto 1991. i to baš u Sloveniji, uslovilo je da u više navrata sa različitih mesta bude zatraženo da se spomenik što pre ukloni.

Kratak i žestok rat u Sloveniji u leto 1991. izazvao je ogorčenje zbog čega je zatraženo i uklanjanje spomenika Borisu Kidriču

Obrazloženje je bilo to da je Kidrič za vreme vladavine u upravo propaloj državi naneo veliku štetu privredi Beograda i Srbije. Tu se posebno apostrofiralo preseljenje određenog broja fabrika iz Srbije u Sloveniju 1948. godine i kasnije, čime je upravljao sam Kidrič.

Knez Pavle Karađorđević u obilasku fabrike IMAD u Rakovici 1940. godine, u kojoj su se sklapali licencni čehoslovački kamioni Praga. Proizvodnja kamiona iz Rakovice je u potpunosti preseljena 1948. u slovenački grad Maribor u fabriku TAM, prema, verovalo se, direktnoj Kidričevoj naredbi.

Deo kulturne javnosti uprkos ovakvoj argumentaciji, i činjenici da je upravo u to vreme čitavu Istočnu Evropu zahvatio talas uklanjanja svih spomenika iz epohe komunizma, usprotivio se uklanjanju dela vajara Jankovića.

Ipak, Skupština grada Beograda je donela odluku o uklanjanju spomenika Borisu Kidriču sa prostora ispred zgrade Vlade Srbije. Sve troškove premeštanja snosio je Grad Beograd.

– U poslednjih nekoliko godina stiglo je više predloga, a uvažavajući sve okolnosti Skupština grada ga je uklonila i sklonila u muzej gde će se sačuvati uspešna kreacija vajara Jovanovića – rekao je tom prilikom Boba Kontić, predsednik Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Beograda. – Komisija stručnjaka i odbornika obišla je nekoliko lokacija u gradu i na kraju se odlučila za ovaj prostor.

Iako je odluka doneta sredinom jula 1996. zbog velikih vrućina njegovo premeštanje je odloženo za jesen, a postolje na kome je stajao je ostalo kako bi se na njemu podigao drugi spomenik. Predlozi koji su se mogli čuti bili su da ga zameni spomenik Knezu Milošu Obrenoviću, koji, neverovatno, nije imao svoje spomen obeležje u srpskoj prestonici.

Da Vas podsetimo:  Srbija da krene, kao Holandija, da zarađuje novac od poljoprivrede
Spomenik Takovski ustanak u Beogradu replika je originalnog dela vajara Petra Ubavkića, izrađenog za Svetsku izložbu u Parizu 1900. godine. Taj originalni spomenik je u jednom trenutku čak bio isečen na komade u SFRJ, da bi tek 1981. bio ponovo sastavljen i postavljen 1990. u Takovu. Pored Kneza Miloša na njemu je prikazan i arhimandrit Melentije Pavlović. Replika je na ovo mesto postavljena 2004.

Malobrojni dotadašnji pokušaji da se i Velikom Milošu pronađe dostojno mesto neslavno su se završavali. Niko nije imao dovoljno snage da izgura ovu priču i pronađe dostojno mesto za vođu Drugog srpskog ustanka.

Iako je vrlo brzo po premeštanju Borisa Kidriča opština Savski venac uputila zahtev za postavljanje Miloša na istom mestu, predlog je dugo čekao u fioci, a prostor oko Zavoda za statistiku zvrjao je prazan.

Čekao je 8 godina da birokratija donese odluku da se na prazan prostor postavi ovaj spomenik: “Takovski ustanak”, kompozicija posvećena Knezu Milošu Obrenoviću, utemeljivaču moderne srpske države postavljen je tek 2004. godine

Aleksandar Bukumirović, predsednik Izvršnog odbora beogradske opštine Savski venac podneo je inicijativu, ali je očigledno zapelo zbog novca.

Odbornici Savskog venca su još 1994. tražili da se izmesti spomenik Borisu Kidriču, što je urađeno dve godine kasnije, po rešenju prethodne gradske vlasti.

Posle mnogo peripetija na mestu gde je nekad ponosno stajao spomenik Borisa Kidriča osvanula je 26. septembra 2004. bronzana statua u čast kneza Miloša Obrenovića.

Skulptura u bronzi nalazi se i danas u neposrednoj blizini kneževog amama, u Ulici kneza Miloša kod broja 20. Reč je o replici “Takovskog ustanka”, dela čuvenog vajara Petra Ubavkića i predstavlja srpskog vladara i arhimandrita Milentija prilikom odluke o dizanju ustanka.

Ubavkićev orginal je 1900. godine pripreman za Svetsku izložbu u Parizu. Za izradu replike je gradskog budžeta izdvojeno oko 2,5 miliona dinara, i za to je bila izbarana livnica “Stanišić” iz Novog Sada. Bronzana skulptura visoka je tri metra, dok je postament visine 1,5 metar – ostao isti onaj na koji je prvobitno bio postavljen Kidrič.

Izvor: Kaldrma.rs

2 KOMENTARA

  1. Kidrič je bi važan samo onom drvetu u koje je autom zveknuo i oprostio se od života. Drvo je, doduše bez imena, bilo pomenuto u svim novinama, filmskom žurnalu itd. A svo drveće uz tzv. „autoput Bratstva i jedinstva“ je posečeno kako ne bi neki novi „Kidrič“ opet sleteo sa puta i zveknuo u drvo. Inače kao Slovenac ili ko zna ko je uopšte bio, Srbima i Beogradu je bio važan koliko i sneg od pre 10 godina!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime