Orkestrirani napad belosvetskih bastiona slobodne reči počeo je tekstom „Njujork tajmsa“, nastavio se pismom 56 evroposlanika, a zatim i negativnim tekstovima „Špigla“, Si-En-Ena, FAZ-a, „Berliner cajtunga“
RT Balkan analiza: Ko je nevidljivi urednik svetskih medija koji vode kampanju protiv Vučića i Srbije?© FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/ bg
Balkanski Don Korleone je proevropski konvertit visok 198 centimetara, prema kome bi Zapad trebalo da ima oštriji odnos jer je reč o jednom od najboljih Putinovih prijatelja sa Balkana. On je majstor lutkar koji povlači konce svojih marioneta, ima opasne veze sa navijačima i „mračni je blizanac“ Belivuka.
Sve je ovo, sudeći po pisanju zapadnih medija – jedan čovek i to – srpski predsednik Aleksandar Vučić. I iako su u prvim rečenicama izvučene kvalifikacije iz nekolicine različitih tekstova – jasno je da se sve one uklapaju u jedan te isti narativ. Zaključci svih ovih tekstova potpuno su isti, kao da su svi oni izašli iz istog pera – Vučić je diktator, a Srbija je „ruski trojanski konj“ čija se „dominacija mora slomiti“.
Šta, međutim, ako svi ovi naslovi, možda zaista i imaju zajedničkog autora, ili barem, „motivatora“?
Šta se pisalo?
„Nogu“ je još u maju povukao „Njujork tajms“ objavljujući „uradak“ nazvan „Predsednik, fudbalski huligani i ‘Kuća užasa’ podzemlja“, u kome je predsednik opisan kroz navodne veze sa vođom kriminalnog klana Veljkom Belivukom, navijačima i nezaobilaznim Vladimirom Putinom.
„Procvat banditizma u Srbiji“ pod Vučićevom vlašću i „nezavisnost Kosova“ takođe su bili među temama kojima se bavio njujorški „istraživački“ novinar.
Na isti talas uzjahali su zatim i ostali belosvetski bastioni novinarstva, a situacija se posebno zahuktala početkom ovog meseca, otprilike u isto vreme kada 56 evroposlanika, nekoliko predsednika spoljnopolitičkih odbora parlamenata i članova Kongresa (svi predvođeni albanskom lobistkinjom Ališom Kerns čuvenom po lažnoj tvrdnji da je SPC umešana u šverc oružja) objavljuju pismo u kome traže oštriji odnos prema Srbiji.
„Video sam da je 56 parlamentaraca potpisalo pismo u kojem sam napadnut lično, kriv sam što pomažem narodu u Republici Srpskoj, sve kao lutkar povlačim poteze, na povocu držim razne političare. Isto tako, Bog zna šta radim sa Srbima u Crnoj Gori, želeći da istaknem njihovu tešku poziciju, na KiM pravim probleme pošto ne priznajem nezavisnost“, rekao je tada predsednik Srbije navodeći da je to pismo suštinski „protiv Srbije“.
Javio se tih dana „Špigl“ (takođe fasciniran predsednikovom visinom) koji konstatuje da (zanimljiva upotreba reči) „lutkar iz Beograda“ sebe vidi kao predstavnika svih Srba, uključujući i one u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.
List, čini se, najviše lamentira nad činjenicom da Hram Svetog Save u Beogradu „u čeličoj šaci drži 15 miliona pravoslavnih Srba iz celog sveta“. I to isti onaj Hram u koji je „grešni“ Putin još 2019. godine ugradio tri komadića mozaika u crvenoj, plavoj i beloj – bojama i srpske i ruske zastave.
Nemci su trend koji je preuzeo njihov najuticajniji medij, shvatili potpuno ozbiljno, pa su se u čitavu medijsku ujdurmu o Vučiću i Srbiji ubrzo uključili i „Frankfurter algemajne cajtung“ koji je kritikovao „čvrstu odanost Putinu“, zatim „Tagescajtung“ koji nam „otkriva“ kakvim to ustupcima na Kosovu i u Bosni zapadni lideri Srbiju privlače u svoj tabor, i konačno i „Berliner cajtung“ zbog koga je reagovala čak i srpska ambasada u Berlinu.
Ideja autora spornog teksta, izvesnog Muamera Bećirovića da je „Balkanu potrebna Nemačka kao sila za regulisanje, dominacija Srbije mora biti slomljena“, srpske diplomate, kažu, podsetila je na strategiju staru više od sto godina, koja je dovela do prvog velikog uništenja Evrope u prošlom veku, te su zato morali da protestuju.
Za to vreme, ni Amerikanci nisu sedeli skrštenih ruku, pa je Si-En-En takođe objavio tekst o „hodu Srbije po tankoj žici“ između Moskve i Zapada, baš kao i pomenuti parlamentarci zatražio oštriji odnos prema srpskom predsedniku ističući da bi Beograd u EU zapravo bio „trojanski konj Kremlja“.
Među (zasad) poslednjima, novinarskom objektivnošću zablistao je i britanski „Tajms“ koji je pred čitalaštvo postavio dilemu da li je Vučić „Al Kapone i Don Korleone u jednom“ ili jedina nada za sporazum o „Kosovu“.
Za sve to vreme, Vučić, koji bar u domaćim (pro)zapadnim medijima važi za čoveka opsednutog medijskom slikom koja se o njemu gradi, reagovao je samo ironijom.
„Izražavam iskrenu zahvalnost Si-En-Enu i ‘Frankfurter algemajne cajtungu’ na činjenici da me promovišu gotovo svakodnevno, ali od njihovih pisanija mnogo mi je važnije to što vršimo rehabilitaciju puta u mestu Ćetanje, opština Priboj. Ukupna dužina puta je 1.500 metara, a širina tri metra“, naveo je Vučić na Instagramu.
Ko je pisao?
Uprkos tome što srpski predsednik očigledno potpuno ignoriše izveštaje koji se nižu u zapadnim glasilima, a u kojima je on glavni junak, nemoguće je ne zapitati se šta je pokrenulo epidemiju ovakvih naslova, i kakvo je političko značenje kampanje koju „bastioni“ svetskog novinarstva očigledno vode protiv srpskog predsednika – odnosno protiv Srbije.
„Dovoljno je pogledati te tekstove i videti da se u njima pojavljuju stalno isti sagovornici – Ališa Kerns, Edvard Džozef, Majda Ruge…Vidi se da to sve dolazi sa istog mesta. Postoje načini da se takve stvari plasiraju, odnosno lobističke organizacije pitaju neki medij može li nešto da se objavi kod njih, zanima li ih neka tema… Vidimo stalno iste sagovornike i iste teze i prilično je jasno da je to organizovani napor“, ističe sagovornik RT Balkan, dobro upoznat sa funkcionisanjem zapadnih medija, a koji je želeo da ostane anoniman.
To što je reč o „organizovanom naporu“ ne mora, kaže, značiti da iza kampanje stoji neka država. Može to biti i pojedinac, kako kaže naš izvor, „na primer Aljbin Kurti“.
Iako sagovornik RT Balkan nema dokaze da su albanski krugovi angažovali medije da pišu u njihovu korist i njihov račun, zanimljiva je, recimo činjenica da je tekst koji je i inicirao čitavu ovu antivučićevsku kampanju na Zapadu, odnosno pomenuti tekst „Njujork tajmsa“, poslužio kao „dokaz“ albanskim lobistima u Senatu SAD da krajem maja, na saslušanju tokom pretresa posvećenog odnosu SAD prema Zapadnom Balkanu, zajedno sa bošnjačkim kolegama ustvrde da Vučić ima veze s mafijaškim krugovima.
Isto tako je zanimljivo da su među potpisnicima pisma 56 zapadnih političara, uz već nam poznatu Ališu, i otvoreni albanski lobisti Bob Menendez i Mihael Rot.
Politikolog Aleksandar Pavić, međutim, ukazuje, da je potpuno jasno da su albanski lobisti samo vazali i instrumenti za ostvarivanje ciljeva mnogo moćnijeg Zapada.
„Očigledno je da je Zapad rešio da ovde završi posao. Zbog toga što im u Ukrajini ide sve lošije oni bar hoće da privedu kraju taj posao o kome godinama govore da im je ostao nedovršen na Balkanu. To se čuje iz NATO-a, iz EU, i iz Vašingtona. To nije samo pritisak na Beograd i Vučića, već se on vrši i preko Kurtija i preko možda do sada najopasnijih napada na Republiku Srpsku. Zato tako odjednom ova večera u Atini, odjednom pojava predsednice vlade na Krimskoj platformi. Očigledno da ovaj presing po celom terenu neće prestati i da ne treba da oko toga imamo iluzije. Čak će se i pojačati, jer kad oni vide da imaju rezultat – a Srbija je definitivno popustila i što se tiče učešća u Krimskoj platformi i uopšte – oni kad namirišu krv kao ajkule su“, upozorava Pavić.
Medijski pritisci na Srbiju i Vučića samo su jedno lice tih opštih pritisaka, ističe sagovornik RT Balkan.
Cilj im je, ukazuje Pavić: faktička nezavisnost „Kosova“ i neutralisanje Dodika i Republike Srpske kako bi, (bar tako na Zapadu misle) tako izolovana Srbija „kao zrela kruška pala u NATO“.
„Oni prave veštački konsenzus u javnosti. Javnost oni više i ne slušaju, ali samo hoće da je psihološki pripreme za ono što će da urade. Isto kao što se radi u vezi sa Ukrajinom, jer je godinu dana javnost pumpana lažima da Rusija samo što nije propala, a Ukrajina samo što nije dobila. Sad odjednom ide drugačija priča. A niko nikad nije ni pitao javnost da li da krenu u rat u Ukrajini, niti da li da sada da odustanu i promene kurs. I za nas oni ipak moraju da imaju neki medijski alibi, pripremu terena i najavu“, ističe Pavić.
Zapadne igre imaju i dodatnih efekata – ima, kaže ovaj politikolog, mnogo političara koji se uplaše kad su na meti, pa popuste ili „počnu da u panici i strahu povlače pogrešne poteze“.
„To su dakle i psihološke operacije i protiv same mete, ali i javnosti te zemlje odakle je meta, jer vrlo je njima jasno da će to i kod nas biti prevedeno i imati efekta i na našu javnost“, ukazuje Pavić.
Strateški cilj Zapada u ovim prljavim igrama je jasan – a to je, po Pavićevom mišljenju, suzbijanje Rusije.
„Srbija je identifikovana kao produžena ruka Rusije i oni ratujući protiv Beograda, ratuju protiv Moskve – dok i tamo i ovde ratuju protiv pravoslavlja“, zaključuje Aleksandar Pavić.
I među takozvanim drugosrbijancima, takođe se, nakon poplave antisrpskih tekstova, mogu čuti glasovi da medijima na Zapadu upravlja zajednički „nevidljivi urednički kolegijum“.
„Članci po nemačkim medijima, nastali su od onog dela medijskog i političkog establišmenta koji je šokiran činjenicom da je Priština sankcionisana zbog politike Kurtija! Ovi ljudi koji se sad zbog toga bune, bune se jer u mejnstrimu zapadne politike oni zapravo gube utakmicu! I uprkos kritikama, Vučić solidno pliva! Oni u Vučiću vide usud Srbije, nekog ko je nesmenjiv i bolje im je da rade sa njim nego da se klade protiv njega“, naveo je tako novinar redakcije „Dojče vele“ Nemanja Rujević, na pitanje televizije N1 da prokomentariše invaziju „smatranja“ o Srbiji na stranicama svetske štampe.
Na temu se nedavno osvrnula i novinarka Ljiljana Smajlović, tvrdeći da u medijima vlada narativ „kriv je Kurti, al’ je kriv i Vučić“, a da na kraju srpski predsednik uvek nekako ispadne „krivlji“.
„Jeste li primetili koliko analitičara i političari, opozicioni, stalno insistiraju na toj tezi – Kurti je kriv, ali je i Vučić kriv, i onda se koncentrišu na to za šta je Vučić kriv. Neguje se taj ton, ton je da su krivi obojica! Naravno, na Si-En-Enu je malo više kriv Vučić, mada je i kod nas često Vučić više kriv. I to je stvarno kao da je jedna ruka osmislila tu strategiju“, zaključila je Smajlović.
