Na kraju dve godine dugog procesa izmena Zakona o javnom informisanju, predstavnici države pokušavaju da umanje značaj Saveta za štampu i ne dozvole da njegove odluke o kršenju Kodeksa novinara onemoguće prorežimske tabloide da iz budžeta dobijaju milione. Donedavno je delovalo da država pristaje na zakonske odredbe koje jačaju ulogu Saveta za štampu u skladu sa predlozima medijske zajednice i sa Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, koji je ranije usvojila.
Nakon više meseci pauze i čekanja na početak javne rasprave za dva ključna medijska zakona, radne grupe za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima sastale su se prošle nedelje.
U šturom saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija 15. avgusta, piše da su sastanku prisustvovali predstavnici Ministarstva i Kabineta predsednice Vlade Republike, medijskih i novinarskih udruženja, članovi radnih grupa i predstavnici Delegacije Evropske unije, Misije OEBS-a u Srbiji i Fondacije Konrad Adenauer.
Navodi se da su na sastanku razmatrane sugestije udruženja i Ministarstva, kako bi se došlo do zajedničkog predloga nacrta ova dva zakona i uradile pripreme za pokretanje javne rasprave, ali se ne navodi o kojim sugestijama je reč.
Kako saznaje Cenzolovka, jedna od debata se vodi oko uloge Saveta za štampu, posebno u vezi sa dobijanjem novca iz budžeta tokom medijskih konkursa.
Proteklih godina tabloidi koji se ne drže etičkih i profesionalnih standarda dobijali su milione iz budžeta svake godine, iako zakon preporučuje da komisije na konkursima ne odobravaju sredstva medijima koji krše etički kodeks. Sa novim zakonom, ova preporuka komisijama je trebalo da preraste u obavezu. U tom procesu je važna uloga Saveta za štampu, tela koje procenjuje da li se štampani mediji i portali pridržavaju etičkih i profesionalnih standarda propisanih Kodeksom novinara Srbije.
Za Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sada je problematična odredba po kojoj bi Savet za štampu bio jedino samoregulatorno telo koje će biti nadležno da za štampane i onlajn medije daje podatke o tome da li se pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda. Ministarstvo osporava i odredbu koja predviđa da kao uslov za učešće na konkursu za projektno sufinansiranje medij mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu.
Predstavnici Ministarstva, kako za Cenzolovku kaže advokat Veljko Milić, član Radne grupe za izmenu ZJIM-a i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), smatraju da su takve odredbe neustavne jer su diskriminatorne.
Milić napominje da je Savet za štampu jedino samoregulatorno telo koje ocenjuje da li je prekršen Kodeks novinara Srbije, koji je ujedno i jedini etički kodeks novinarske profesije u Srbiji.
„Ukoliko bi se zakonom ostavila mogućnost da i druga samoregulatorna tela daju podatke o tome da li se medij u prethodnom periodu pridržavao profesionalnih i etičkih standarda to bi moglo da dovede do osnivanja novih samoregulatornih tela, ali i do donošenja novih etičkih kodeksa. Na taj način bi se stvorio haos u samoregulaciji, a odredba zakona koja bi trebalo da spreči da mediji koji se ne pridržavaju etičkih i profesionalnih standarda dobijaju novac iz budžeta bi bila obesmišljena jer bi svaki medij mogao da osniva svoje samoregulatorno telo koje bi mu izdavalo potvrdu da se pridržava profesionalnih i etičkih standarda”, upozorava Veljko Milić.
Tokom ovog procesa pojavilo se i tumačenje da je neustavno to da učesnik medijskog konkursa, da bi dobio sredstva iz budžeta, mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu. Milić kaže da treba razlikovati priznavanje nadležnosti Saveta od obavezivanja nekog izdavača medija da postane član Saveta za štampu.
„Imajući u vidu da je Savet po svojoj pravnoj formi udruženje, obavezivati nekog da postane član udruženja bilo bi u suprotnosti sa principima slobode udruživanja. Međutim, tako nešto nikada nije ni predloženo. Medij ne mora biti član udruženja ‒ Saveta za štampu da bi priznao njegovu nadležnost prilikom tumačenja da li se taj medij pridržavao Kodeksa novinara Srbije”, objašnjava Milić.
Petrović-Škero: Uvođenje novih samoregulatornih tela nedopustivo
Komentarišući za predstavnike države očigledno spornu odredbu da će prednost pri projektnom sufinansiranju imati mediji koji prihvate nadležnost Saveta za štampu, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji u autorskom tekstu u listu „Danas”, ističe da nije moguće prihvatiti i podržati odredbu po kojoj prava učešća na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa ima – izdavač medija koji je prihvatio nadležnost Saveta za štampu, s obzirom na to da Ustav, u članu 55 stav 1, jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, ali zajemčuje i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
To za Cenzolovku potvrđuje i Vida Petrović-Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, ali naglašava da je vrlo simptomatično da se sada osporava neki član koji je ranije radna grupa prihvatila, i to nakon dve godine od početka procesa izmena zakona.
„To pokazuje da ne postoji stvarna volja, ali da postoji želja da se nešto zloupotrebi i minimalizuje moć Saveta. Ustav dozvoljava da se svi ljudi samostalno udružuju ili ne udružuju, što je veoma bitno, ali upravo ti koji insistiraju na tako nečemu su napravili državu u kojoj moraš da se udružiš u nekakvu partiju da bi dobio posao, da bi dobio neko svoje pravo”, smatra Petrović-Škero.
Ona ukazuje i na drugu odredbu koju sada predstavnici vlasti žele da promene ‒ stvaranje novih samoregulatornih tela. To je za bivšu predsednicu Vrhovnog suda nedopustivo, napominjući da je Savet za štampu kredibilno telo i da su ga osnovali profesionalci, te da se nalazi u vezi sa kršenjem Kodeksa novinara Srbije među medijima moraju uzimati u obzir.
„Više od decenije Savet radi bez primedbi. On je osvedočen kao kvalitetno telo koje dobro prati rad medija i zaista nema potrebe da čekamo da se prave neka nova regulatorna tela kada već imamo takvo. Da li treba sada da se ta nova tela formiraju ad hoc i da se prave ‘gongo’ samoregulatorna tela?”, pita Vida Petrović-Škero.
Ministarstvo menja odredbe na koje je već pristalo
Navedene odredbe našle su se u nacrtu zakona i u martu ove godine, kako je Cenzolovka pisala, delovalo je da će se zakon dodatno osnažiti ulogu Saveta za štampu. Samo nekoliko meseci kasnije, na kraju dve godine dugog procesa izrade nacrta izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, za državu je takva izmena postala sporna.
Navedene odredbe se nalaze i u Akcionom planu za primenu Medijske strategije, koji je država odavno usvojila:
„Izmenama regulative propisati kao obavezan kriterijum poštovanje Kodeksa novinara Srbije, radi korišćenja sredstava putem projektnog sufinansiranja, na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu.”
„Izmenom regulative predvideti da prednost pri projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskog sadržaja pod ravnopravnim uslovima imaju mediji koji poštuju zakonske propise i Kodeks novinara Srbije, odnosno koji imaju manje izrečenih mera od strane REM-a i donetih odluka i javnih opomena od strane Saveta za štampu.”
Veljko Milić podseća da je već postojala jedna radna grupa koja je radila na izmenama ZJIM i u kojoj ovakav predlog, kako kaže, ne bi ni prošao. Potom je navodi on, resorno ministarstvo formiralo novu radnu grupu i odredilo njen sastav, donelo pravilnik o radu te radne grupe prema kojem su se pitanja oko kojih ne može da se postigne konsenzus rešavala glasanjem. O Savetu za štampu se glasalo i većinom glasova su izglasane predložene odredbe.
„Ministarstvo je formiralo Radnu grupu, propisalo pravila njenog rada i sada me zaista čudi što se ovo pitanje ponovo otvara”, zaključuje Milić.
