’’Ona će uvijek ostati kučka nevjerna’’.’’Kučka ti je srednje ime’’.’’Pred vratima, spavala ko pas.’’’’I da l’ na kolenima viče: Volime te!’’
Posmatram sinoć u kafiću tri, mlade i lepe devojke koje obavljaju posao promotera. Diskretno i lepo našminkane, pristojno obučene. Pažnju su mi privukle njihove roze haljine koje nezainteresovanog posmatrača asociraju na lakoću življenja, tj. nebrigu. Još jedna strategija marketara da krajnjem korisniku, tj. potrošaču prodaju ružičastu maglu, posredstvom ružičastih haljinica.
Devojke su podsećale na Barbiku. Ili je utisak takav zbog aktuelizacije filma koji se ovih dana prikazuje u bioskopima širom sveta. A onda sam primetila mladića koji ih je fotografisao dok su prilazile stolovima i nudile proizvod koji su reklamirale. On je imao zadatak da opravda njihovu proviziju i dostavi dokaze firmi koja ih je angažovala, da su promoterke uredno obavile svoje poslove.
Na prvi pogled, ta slika deluje sasvim normalno. Naročito kada je ljudima interesovanje za druge, pored svih obaveza u životu koje imaju, dosta površno.
Međutim, ako se zagrebe, naizgled sjajna površina, ispod nje se naslućuje čađava realnost.
Žena je ponovo objekat požude koji se koristi kao sredstvo za ostvarivanje zarade. Profit je ovde, dragi moji, odavno upleo svoje spretne prste. A cilj, i dalje vešto, opravdava sredstvo.
Devojke su kao lutke šetale od stola do stola, privlačeći pažnju muškarcima koji možda ne bi kupili proizvod da su tri, mlada i lepa muškarca bili promoteri. Utegnuti u tesnu, izazovnu odeću. Ulepšani? Našminkani? Zamislite da ih mlada devojka fotografiše. Ili ne? Ne možete zamisliti ovako nešto? Jer to nisu pravila igre. Jer se tako ne igra.
Pitam se, koja nam to umetnost dušu hrani kada nam pevaju o ženi nazivajući je raznim pogrdnim imenima? Ne čudi onda što ’’Od izvora dva putića, vode na dve strane’’, verbalnog i fizičkog napada. Put je kratak, prečica je mnogo. Krajnje ishod je nemi krik.
Naslovi u novinama su prikaz stvarnog stanja oko nas: ’’Broj femicida u Srbiji nekontrolisano raste: Od početka godine ubijeno 9 žena i jedna devojčica · Ove žene ubili su njihovi najbliži, Femicid u Srbiji: ‘Zid ćutanja’, Država bez odgovora na rast stope femicida.’’
Ipak, igra se ne prekida jer su uloge odavno dodeljene. A dok igra traje, ne razmišlja se o posledicama. Zašto onda pristajati na to da je žena Barbika? Lutka koja se preraste i skloni u stranu kada igra dosadi. Kada znamo da će novi trend osmisli savremeniji model koji će završiti u nekom mračnom i prašnjavom uglu, u izbledeloj roze haljinici.
Zašto, dovraga i dalje igrati?!
Autor: Nataša Dimitrijević
