Kosovo je Srbija, to odzvanja u srcu svakog Rumuna

Čak i da nema sličnosti sa Transilvanijom, Rumunija bi podržavala srpski teritorijalni integritet i srpski duh nezavisnosti i suverenosti, koje smatramo vrednostima bez premca

Diana Šošoaka je rumunska senatorka i lider stranke „SOS Rumunija”. Popularnost je stekla zbog smelosti da govori na teme koje nisu popularne među favorizovanim rumunskim strankama. Njena stranka važi za nacionalnu, konzervativnu, desno-populističku i evroskeptičnu, u mejnstrim medijima je često nazivaju i „radikalnom”. Diana Šošoaka zahteva povlačenje Rumunije iz EU i veoma je kritična prema NATO alijansi. Intervju je rađen pismenim putem.

***

Rumuni su još jednom iskazali svoju podršku srpskom narodu u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, tokom fudbalskog meča protiv tzv. Kosova. Da li je razlog mogući separatizam Mađara u Rumuniji ili je reč o simpatijama rumunskog naroda prema Srbima?

– Rumunsko poštovanje Srbije je istinsko i duboko, a hrabrost i ponositost Srba su izvor nadahnuća Rumunima, kao što je, na primer, to bio i stav Novaka Đokovića tokom „plandemije”, kada je odbijao uslove koje su zapadnjaci nametali za učešće na turnirima. Istina je da se, u isto vreme, identičan plan – koji je upotrebljen protiv Srbije da se oslabi putem kosovskog separatizma – isprobava i u Transilvaniji od nekih mađarskih političara, i ovo čini nas, Rumune, još osetljivijim na pokušaje destabilizacije koje zapadne sile izvode na Balkanu.

Međutim, čak i da nema sličnosti sa Transilvanijom, Rumunija bi podržavala srpski teritorijalni integritet i bio bi joj blizak srpski duh nezavisnosti i suverenosti, pošto ih smatra vrednostima bez premca. Za Rumune, Kosovo jeste Srbija, stoga poruka koji su iskazali rumunski navijači na utakmici Rumunija-Kosovo odzvanja u srcima svih Rumuna, a i ja sam izrekla istu stvar u političkom govoru u rumunskoj Skupštini, kao i u svim intervjuima i javnim izjavama o ovoj temi.

Vaša zemlja deli granicu sa Ukrajinom, u kojoj se već dugo vodi veliki rat. Kako se to dražava na Rumuniju?

– Rat u Ukrajini je na nas uticao ekonomski prevashodno putem ukrajinskog žita koje je rumunske farmere dovelo do ivice bankrota. Drugo, rumunski troškovi podrške Ukrajini su ogromni: novac za ukrajinske izbeglice, novac za oružje koje Ukrajinci koriste i novac za strane vojnike stacionirane u Rumuniji koji nas navodno štite, što, kada se sabere – dolazimo do sume od nekoliko stotina miliona evra koje Rumunija gubi zbog susedne države koja progoni rumunsku manjinu i ima neprijateljski stav prema Rumuniji. Pored toga, delta Dunava je pogođena time što je Ukrajina zabranila radove na kanalu Bastroj.

Suština je da, uprkos ogromnoj ceni koju kao država plaćamo za Ukrajinu – Kijev tlači etničke Rumune u Ukrajini i zatvara njihove škole i crkve, praktično im uskraćujući pravo na postojanje. Kao reakciju na ovo nenormalno ponašanje Ukrajine prema Rumuniji, protestovala sam 10. oktobra protiv govora predsednika Zelenskog u rumunskoj skupštini, i on je toliko bio uplašen mojim protestom da je odustao od obraćanja Skupštini.

Međunarodna štampa je kasnije zabeležila da sam ja jedini političar na svetu koji je zaustavio Zelenskog i da sam osvetila ceo svet kojem je dosadio predsednik-prosjak, koji veruje da sve zemlje njemu lično duguju, dok on sve ismeva. Ali nakon što smo osramotili Zelenskog širom sveta i što smo ga u rumunskoj Skupštini stavili na pravo mesto, pojavili su se glasovi u Ukrajini koji traže da kijevske vlasti poštuju prava manjina u svojoj zemlji zato što bi Diana Šošoaka mogla da pobedi na izborima u Rumuniji, a Ukrajini je potreban njen sused.

Takođe, zbog moje intervencije protiv Zelenskog za poštovanje rumunske manjine u Ukrajini, premijer Marsel Čolaku je otputovao u Kijev u sredu, 18. oktobra, kako bi isposlovao prava za Rumune u Ukrajini i kako bi se istaklo nepriznavanje postojanja „moldavskog” jezika – što su teme na koje skrenula pažnju Zelenskom kroz otvoreno pismo ukrajinskim vlastima 10. oktobra, ali takođe i u skupštinskom holu, dok je Zelenski pokušavao da brže-bolje pobegne od mene.

Rumunija je već dugo godina članica Evropske unije. Srbiji se takođe, navodno, nudi članstvo u toj organizaciji. Da li je članstvo u EU popravilo životni standard rumunskih građana?

– Rumunija je sve siromašnija, a životni troškovi postaju sve viši usled diktata EU koji ograničava rumunsku proizvodnju, pa smo prisiljeni da uvozimo – što uništava poslove u Rumuniji, pa Rumuni idu da rade na Zapad, a nama zauzvrat dovode azijske radnike. Oni nam, takođe, zabranjuju da trgujemo sa Rusijom i Kinom, stvarajući od nas koloniju bez vladavine prava i bilo kakve perspektive. Rumuniji danas nije dozvoljeno da uradi bilo šta u sopstvenom interesu, ni na ekonomskom, ni na diplomatskom polju. Kad se naredi da Zelenskom damo novac – vlasti u Bukureštu to urade. Kad se naredi da uvozimo ukrajinsko žito i da uništimo sopstvene farmere – oni to urade. Antinarodna vlast će prihvatiti svaku odluku protiv sopstvenog naroda samo da bi zadovoljila Evropsku uniju.

Dakle, ako sam vas dobro razumeo, smatrate da članstvo u Evropskoj uniji negativno utiče na ekonomsku situaciju u vašoj zemlji?

– Kupovna moć stanovništva je toliko mala u poređenju sa stalno rastućim cenama, da običan Rumun više ne može sebi da obezbedi ni pristojnu hranu. Raste poresko opterećenje, zahvaljujući političkim odlukama koje je nametnuo Brisel i ropskim prihvatanjem istih od strane rumunske vlade, tako da ne znam kako će Rumuni pregrmeti zimu. A nema nikakvih naznaka poboljšanja, zato što je jeftinija i kvalitetnija rumunska proizvodnja bankrotirala. Rumunija živi od lošeg i skupog uvoza, zadužujući se po sve većoj ceni.

Situacija se ne može poboljšati zato što je Rumuniju Brisel obavezao da daje novac za interese drugih. Milioni evra su bačeni na vakcine, pošto je to u pregovorima dogovorila Ursula fon der Lajen, a vakcine su na kraju bačene u kantu za smeće – što je ipak bolje nego da truju naše stanovništvo. Milioni evra su bačeni kako bi Zelenski zadovoljio svoju želju za ratom, na strane trupe u Rumuniji, na prevaziđeno naoružanje i tako dalje. U isto vreme, rumunske kompanije se unazađuju kako bi njihovo mesto zauzele multinacionalne korporacije, dok Rumuni napuštaju zemlju kako bi radili na Zapadu, a zemlja se besprekidno zadužuje.

Jedino rešenje, pod ovim uslovima, jeste da „SOS Rumunija” pobedi na izborima u Rumuniji 2024. godine i da resuverenizuje rumunsku ekonomiju i državu u celini. Verujem da je ovo rešenje ne samo za Rumuniju, nego za sve države.

Kakva je demografska situacija?

– Situacija je toliko ozbiljna da se više rumunske dece rađa u dijaspori nego u otadžbini! To je proisteklo iz činjenice da trećina stanovništva zemlje radi na Zapadu, i da je u zemlji demografski rast negativan tokom više godina. U međuvremenu, naseljavamo se Azijatima, tako da ukoliko nastavimo u tom pravcu – Rumunija više neće biti naseljena Rumunima, nego Nepalcima, Šrilančanima i drugim ljudima poreklom ne samo iz Azije, nego iz svih delova sveta.

Intervju vodio Aleksandar Vujović za Novi Standard

Preveo Miloš M. Milojević/Novi Standard