Završavamo jednu i prelazimo u novu, takođe izbornu, budžetsku godinu. U godini koja odlazi, teškoj, napetoj i s više strana zahtevnoj, nastavljeno je preovlađujuće nekorektno ponašanje lokalnih vlastodržaca iz prethodnih godina na štetu sugrađana u vezi sa planiranjem, izvršenjem, nadzorom, kontrolom i izveštavanjem o trošenju našeg novca. Kratko rečeno, sa gradskom vlašću i našim budžetom – sve uobičajeno!
Pre nego što više i sveobuhvatnije razmotrimo izborni ambijent i dešavanja iz godine na izmaku, kratko ćemo se osvrnuti na: pojedine poražavajuće činjenice, neka prošlogodišnja budžetska obećanja gradske vlasti i njihovo ovogodišnje (ne)ispunjenje! Takvo podsećanje, u sredini (zajednici) izuzetno sklonoj brzom zaboravu, smatra se veoma važnim!
U godini u kojoj su samo dve evropske države (Turska i Mađarska) imale višu stopu inflacije od Srbije, pri čemu je čak i ratom zahvaćena Ukrajina imala nižu, svaki hvalospev gradskih vlastodržaca sa „istorijski najvećim“ lokalnim budžetom ukazuje na nedostatak njihovog elementarnog znanja o uticaju nečega što se zove „inflatorni porez“. A sveprisutno vidljivo osiromašenje građana Valjeva se nastavlja i, što još više zabrinjava, povećava se svake godine sve više, mereno prosečnim lokalnim u odnosu na prosečne republičke plate.
Na našu nesreću, bez Plana razvoja grada i jasno definisanih ciljeva na srednji i dugi rok (zakonska obaveza od 2021. godine), naše Valjevo, nastavlja da baulja, kao guska u magli. To je potvrdio i bezimeni gradski službenik odgovarajući na pitanja (Zašto pre ovogodišnje javne rasprave o nacrtu Odluke niste objavili Plan razvoja grada Valjeva i da li će odgovorna lica, kada i kako za to biti sankcionisana saglasno relevantnim zakonskim odredbama?), postavljena tokom prethodne javne rasprave (Odgovor: „Plan razvoja grada Valjeva biće objavljen na zvaničnoj stranici grada Valjeva po usvajanju istog.“; Pitanje: Zašto grad Valjevo krši Zakon o planskom sistemu, time što nije doneo Plan razvoja grada, kao krovni gradski razvojni dokument, i da li će neko odgovorno lice za to biti sankcionisano?; Pitanje: Kada će grad Valjevo doneti Plan razvoja grada da bi odluke o budžetu bile u funkciji njegove realizacije?; Odgovor: „Pitanje se ne odnosi na nacrt Odluke.“). Pa vi sad razmislite koga plaćamo!!!
Tabela sa lokalnim kapitalnim projektima je „crna kutija“ i nastaviće to da bude i u novoj godini. Lokalne kapitalne investicije, sa rokovima završetaka bombastično najavljivanim u više puta davanim predizbornim obećanjima, po pravilu kasne najmanje od jedne do, uobičajeno, više godina, a njihove očekivane konačne cene su uvek značajno veće od projektovanih iznosa. Ništa nije jasnije i transparentnije u ovoj tabeli ni kada se, po godinama, utvrđuju iznosi uloženih lokalnih budžetskih sredstava u odnosu na ona iz republičkih i drugih izvora finansiranja.
U cilju osvetljenja te „crne kutije“, lokalnim vlastodršcima je dostavljen predlog transparentne tabele „pregled kapitalnih projekata“, koji su oni „prihvatli“ stavljanjem dobijenog predloga u „zamrzivač“ do nekih drugih vremena kada ta tabela neće više biti njihova briga. U nastojanju da se upali svetlo u ovu zamračenu budžetsku tabelu traženo je objašnjenje zašto iznosi istih kapitalnih projekata u komplementarnim dokumentima ne korespondiraju (u jednom je jedan, a u drugom za isti projekat drugi iznos, pa se ne može utvrditi koji je tačan), niti se može utvrditi kada je projekat započeo i kada je projektovan njegov završetak; Ili kolika je ukupna vrednost konkretnog projekta; ili od ukupne vrednosti konkretnog projekta koliki deo se odnosi na lokalni budžet, a koliki na eksterne izvore finanasiranja…?!?
Da bi se sugrađanima napred navedeno ilustrovalo, navodi se konkretno postavljeno pitanje („Da li će kapitalni projekat ‘Dogradnja i rekonstrukcija sa promenom namene starog objekta OŠ ‘Milovan Glišić’ u kombinovanu dečiju’ ustanovu biti završen u 2023. godini i da li će do kraja ove godine primiti broj predškolaca planiranih u Odluci o budžetu grada za 2023. godinu?“), kao i dobijeni „pametan“ odgovor, identičan na još jedno tridestak mesta („Pitanje se ne odnosi na nacrt Odluke“.)
Nastavlja se razbojničko prelivanje našeg (bužetskog) novca u privatne (kumovsko – rođačke) džepove, a odgovornost i dalje ne stanuje u „Sivonji“. Gradonačelnik nastavlja da nas usmeno, a ne pisano izveštava, pri čemu i dalje priča o tome šta je rađeno, ali ne i šta je i do kada bilo planirano da bude urađeno, a šta je tačno od toga završeno. Na sva zvona najavljeni planirani rokovi završetka valjevskih Potemkinovih sela, obećani od najviših republičkih do lokalnih vlastodržaca, bitni su samo u predizbornim periodima, čija upotrebna vrednost ističe završetkom tih, konkretnih, izbora. Zbog brzog i lakog zaboravljanja… za naredne, na skoro svake dve godine, dolazeće izbore, ista obećanja, isti ili malo korigovani planirani rokovi završetka, sve Jovo nanovo. Isključi mozak, uključi TV kanale sa nacionalnom pokrivenošću! I što slučajno vidiš, bolje ti je da ne vidiš ili pravi se da ne vidiš.
I predlog o razdvajanju javne rasprave o budžetu od one o planu komunalne izgradnje ostaje u „zamrzivaču“, kao neispunjeno prošlogodišnje obećanje. Posebno se ističe da su, i ovaj put, davaoci odgovora na pitanja sa javne rasprave ostali bezimeni kako bi se izbeglo da se vide ko su „stručnjaci“ koji se više bave smišljanjem „pametnih“ odgovora na pitanja koja nisu postavljena, nego davanjem odgovora na ona koja jesu, na osnovu tačnih i istinitih informacija. Iako bi se još mnogo moglo pisati o lokalnom budžetu i oko budžeta, poželjno bi bilo da svaki sugrađanin promisli koje gradske činovnike, za koje i kakve usluge plaća!?! I da li je zadovoljan onim što dobija za svoj novac?!?
Da razmotrimo sada i ono što je obeležilo kraj odlazeće, a po svoj prilici biće dugo u fokusu i u narednoj godini.
Moć naroda
Ako se slažemo da „demokratija“ bukvalno znači „moć naroda“, odnosno da predstavlja takav način vladanja kojim se sprovodi slobodna volja građana izražena na izborima, onda možemo zaključiti da ako nema fer i pravednih izbora, nema ni demokratije.
Kako se zove režim koji svoj izmrcvaren, osiromašen, ojađen narod prvo predizborno prevari, pa ga izborno pokrade, pa ga premlati što se pobunio zbog toga što je prevaren i pokraden, pa zatvori njegove najmlađe i najvitalnije, pod lažnom optužbom da nasilno otimaju vlast i ugrožavaju ustavni poredak zemlje, pa ga na kraju osudi?
Kako se naziva, još malo, dvanaestogodišnja vlast, koja je evoluirala od političkog „kraduckanja“ do otvorenog političkog razbojništva, bezočne izborne krađe, javne otimačine i kupovine glasova?
Kako se zovu države u kojima vlastodršci ubeđuju građane da se, kao ispravni, računaju glasovi lažno prijavljenih, ucenjenih iz javnog sektora, preminulih, fiktivnih, nepostojećih birača?
Kako se naziva režim koji, po sopstvenom priznanju njegovog „Šefa“ nema snage da se obracuna sa navijačima – huliganima, ali tako uspešno juri po ulicama, parkovima i trgovima i besomučno pendreči mirne građane, studente, srednjoškolce…?
Kako se zovu države čiji predsednik, koji u izborima koji nisu predsednički nego parlamentarni – pokrajinski – ograničeno lokalni, zastupajući interese vlastite partije, jedini, sve vreme, sveprisutan u javnosti, kao da je, daleko bilo, njegova stranka bez rukovodstva i članstva, poručuje svim građanima, koji se usude da ne glasaju za njega (gle vraga, „u izborima na kojim on ne učestvuje“), da će ih počistiti? Kako se zovu, kako se osećaju i šta da očekuju, posle takve „novogodišnje čestitke“ „predsednika svih građana“, svi iz npr. države Srbije koji nisu glasali za njega (4.822.275 birača ili oko 74% od 6.500.666 ukupno upisanih birača) ili npr. svi koji za njega nisu glasali iz grada Valjeva, 55.324 birača ili oko 74% od 74.873 ukupno upisanih birača? Ne mogu da propustim priliku da se, na ovom mestu, ne setim reči izrečenih od strane bivšeg predsednika SAD, Tomasa Džefersona: „Kada ljudi strahuju od vlasti, u pitanju je diktatura. Kada vlast strahuje od naroda, radi se o slobodi“.
Kako se zove država u kojoj je patentiran novi pojam sa nesagledivim mogućnostima u unutrašnjoj i spoljnoj (političkoj) trgovini, čiji su sinonimi „interni i eksterni renta glasač“, ili „izborni turista“ (paket aranžman prepoznat pod nazivom „Putuj – Statiraj u ‘filmu Glasanje’ – Zaradi“) ili „glasač trojanac“?
Kako se zove država u kojoj vlasnik brojnih titula i funkcija („Najevropljanin“, „Vrhovni komandant“, „Počasni građanin Valjeva“, „Sveznajući“, „Svemogući“,…), prigrabi na kraju odlazeće godine, i funkciju „Vrhovni brojač“?
Za sve one koji su u dilemi kako se zovu države u kojima javne službe i institucije nisu narodne (građanske), nego partijske, neka se upitaju da li su budžeti (državni, lokalni), javna i komunalna preduzeća, tužilaštvo, policija, sudstvo, mediji, REM – partijski? Neka se upitaju da li se, na štetu građana, od strane vlasti zloupotrebljavaju svi ovi subjekti, iako ih plaćaju građani! Neka se zamisle nad činjenicom da građani „najsrećnijih evropskih država“ imaju visok stepen poverenja u svoje institucije i javne službe! Te njihove institucije i javne službe, gle čuda, ne rade za vlast, nego za građene koji ih plaćaju!
U nemirnom svetu, u Srbiji koja se prazni, i Valjevo se ubrzano gasi! Jednom ratu, čiji se kraj ne vidi, u odlazećoj godini pridodat je još jedan, koji ne obećava brzi završetak, a zvecka se oružjem i na nekim drugim od nas, manje ili više udaljenim neuralgičnim tačkama. Približava se vreme izbora na nivoima kontinenata, država i raznih međunarodnih organizacija. I ne samo to. Približava se vreme i davanja našeg odgovora na važna pitanja, pre svih, onih političkog karaktera, koja nas muče i kojim nas muče, interno posmatrano. Građani Valjeva na gotovo dvanestogodišnjoj političkoj, ekonomskoj i demografskoj nizbrdici, nezadrživo padaju sve dublje i dublje. Na žalost sugrađana, ni očekivanja u narednoj godini nisu obećavajuća, imajući u vidu da se mogu prepoznati signali koji nagoveštavaju nestabilnost političke, društvene, ekonomske i socijalne prirode.
Uz uobičajene želje da Nova godina, svim sugrađani donese puno mentalnog i fizičkog zdravlja, ne mogu odoleti da ne uputim i nekoliko „namenskih“ želja.
Želim nam svima da kao Grad, zajedno pobedimo već duže vreme prisutan preovlađujući krčmarski duh, oblikovan u mentalitetu „u se, na se, i poda se!“.
Želim nam da političke šibicare sprečimo da dalje kradu, ne samo naše, nego i živote i budućnost dece i unuka koji odrastaju u našem Valjevu! To je najmanje što moramo da uradimo da bi smeli da ih pogledamo u oči, kako sada, tako i sutra!
Lokalnim opozicionim liderima i drugim aktivistima želim da prerastu političke kratke pantalone, da se manu jalovih priča, lične sujete i netrpeljivosti, i odmah počnu sa izradom zajedničkog plana i sprovođenjem konkretnih akcija u susret dolazećim izborima! Ako, kojim slučajem, pomisle da su građani prezahtevni, predlažem im da se sete stihova iz narodne pesme „Buna protiv dahija“ – „Ne može se carstvo zadobiti, na dušeku sve duvan pušeći“.
Želim nam svima da se preispitamo da li je spojiva jedna tvrdnja („Srbi su nebeski, sveti, narod!!) s drugom („Srbi prodaju svoj izborni glas za 3.000 dinara, sendvič i flašicu vode!“)?
Penzionerima želim da svojim izbornim odlukama ne kvare život mlađim generacijama, i da politički podrže ono što mladi misle da je najbolja opcija za njihovu budućnost!
Jako želim svima nama da budemo pošteniji, hrabriji, pametniji i nulti tolerantni prema svakom pokvarenluku! U suprotnom ako budemo prevrtljivi, neiskreni, koristoljubivi, nastaviće se još drastičnije trajno napuštanje Valjeva, pojava poznata u stručnoj literaturi pod nazivom „glasanje nogama!“. Takvo glasanje, u bliskoj budućnosti, može dovesti do nestanka Valjeva i Valjevaca!
Želim nam svima da na svaka tri meseca pogledamo iznova domaći film „Tri karte za Holivud!“. Uz malo zabave, može biti poučno i korisno, a i dobar je lek od brzog zaborava!
I na kraju, u životu sami biramo da li ćemo biti časni ili nečasni, dobri ili zli, pošteni ili nepošteni. Na dolazećim izborima želim nam da izaberemo najbolje, najčasnije i najpoštenije, a ne najgore! Svako od nas neka učini koliko je u njegovoj moći! Ne dopustimo da za nas to neko drugi učini! Svima onima koji se lome, lutaju, nisu sigurni, „svi su im isti“, „ne mogu“, želim da nađu vremena, pročitaju i dobro razmisle o poruci F. Ruzvelta „Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego zatočenici vlastitog uma.“
Srećna vam izborno izazovnija Nova budžetska godina!
Autor teksta dr Slobodan Ilić
