Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbježno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. U sklopu te politike za rasparčavanje Jugoslavije Kosovo i Metohija bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi dio Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj dio njene zemlje jednom moći da bude vraćen
Na današnji dan, 2. oktobra 2000. godine tokom postizborne krize u Jugoslaviji Slobodan Milošević se putem državne televizije obratio naciji…
Ovaj kultni govor, čini se, shvaćen je tek nakon skoro dvije decenije.
Prenosimo ga u cjelini:
Poštovani građani, pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji. Kao što i sami znate punu deceniju traju napori da se cijelo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki dio toga posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta. Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svijetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vrijeme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog vijeka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenja država i naroda na rub siromaštva – sve je to primenjeno na našu zemlju i naš narod. Događaji koji su organizovani za naše izbore su, takođe, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbježno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. U sklopu te politike za rasparčavanje Jugoslavije Kosovo i Metohija bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi dio Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj dio njene zemlje jednom moći da bude vraćen. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane međunarodnih, američkih ili nekih trećih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasništvo kojim se raspolaže u skladu sa interesima sile čija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja i posledice toga raspolaganja, gledali smo već decenijama, a naročito u ovoj deceniji u mnogim zemljama širom svijeta, nažalost poslednjih godina i u Evropi, na primjer na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, Makedoniji, u našem neposrednom okruženju. Srpski narod bi snašla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrijebljeni brže jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograničeno na manji prostor nego što je onaj na kome se Kurdi već decenijama nalaze. Što se Crne Gore tiče njena sudbina bi bila prepuštena mafiji čija bi pravila igre građani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrijel koja isključuje pravo na svako pomilovanje. Novi vlasnici državne teritorije nekadašnje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vršili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovništvom, čiju su teritoriju okupirali.
Marionetska vlast, dakle, garantuje nasilje, mogući dugogodišnji rat, sve samo ne mir. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta.Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošću, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, često i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pjesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadjenuta prehrambenim proizvodima i kozmetičkim sredstvima. Gubljenje nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbjeći u savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije isključuje, već po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo isključuje mogućnost za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo građana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, prije svega, sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razumije se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je i zaposio teritoriju tuđe zemlje. Moj motiv da izrazim svoje mišljenje na ovaj način nije uopšte lične prirode. Dva puta sam biran za predsjednika Srbije i jednom za predsjednika Jugoslavije. Valjda bi svakome poslije ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije.
Miloševićev govor je, verovatno, autentičan ali je od nekoga korigovan. On nikada nije koristio ijekavicu. Da nije neko „sa one strane Drine“ ili neko od ono malo Srba na teritoriji Srbije koji (još) koriste ijekavicu , govor preveo sa ekavice u ijekavicu – i čemu to? Kome je to bilo potrebno? Da bolje razume Slobodanove reči? Zaista smešan pokušaj.
Ако ћемо о пророчанствима и „култним“ говорима, ево мог пророчанства обнародованог пет и по година пре богорадања пропалог тиранина Слободана Милошевића.
…
(„Наша Борба“ Уторак, 28.2. 1995. НАПОМЕНА: Да не би промакло, писмо је написано неколико месеци пре „Бљеска“ и „Олује“. Одговор на написе „КЉУЧЕМ ИЛИ КАЛАУЗОМ“ и „РАТОБОРНИ ВЛАДИКА“ 21. И 22. 2. ’95)
…
После наступа Владике Атанасија Јевтића на Скупштини Републике Српске у Шамцу кренуле су критике…
/Следи цензурисани/скраћени део/: То је „испад непримерен Светосављу“, „груб и нетолерантан“ напад на Председника Милошевића – чиме је „преузео улогу булеварске штампе“. „Необуздано ратоборни“ Владика Атанасије је „жељан да арчи људске животе“, а знамо, „такве метак до сада није ни окрзнуо“. Владика „не признаје никакве компромисе… баш сада када се планом Контакт групе пружају реалне шансе да се заустави рат, утврде разумни приоритети за размену територија и (Боже здравља) коначно уједине РС и СРЈ…“ Владика се чак дрзнуо да тврди да смо се свели на Београдски пашалук. „Чудовишна“ је и његова тврдња да контакт група нудећи „компромисни мир“ омогућује да се спасава комунистички режим у Србији… И тако редом./
…Светска заједница нам је јасно ставила до знања шта све треба да урадимо да нам се скину санкције. Поред признавања БиХ и РХ у „авнојевским“ границама, треба наново федерализовати Србију, дати специјални статус Санџаку, предати све „ратне злочинце“, прихватити сукцесију каква нам се одреди. Ту су и проблеми „људских права“, питање ратне штете, итд.
За Србе преко Дрине и Дунава је безброј пута речено да им се никаква државна веза са матицом неће дозволити. О каквим „приоритетима за размену територија“ причамо – ко је луд да мења индустријске зоне, руднике и путеве за кршеве и беспућа /Напомена: РС је поред 49% територије припало свега 20-30% рудних налазишта, индустрије, пољопривредног земљишта… РС нема ни једну своју пругу…/. И како наши поштовани „миротворци“ мисле да Срби преживе – ако им се и обезбеди физичка сигурност (што је тешко поверовати) на 49% босанско-херцеговачке голети?
Када се сви дати услови испуне, каквих ће препрека бити за стварање „Велике Хрватске“, „Велике Албаније“ и за проширење Мађарске? Антагонизми између Хрвата и Муслимана ће се лако смирити са мало долара и марака. Косову ће се, чим се ситуација на ратним подручјима смири, признати право на отцепљење, по истом основу као и другим републикама. Нема начина да се ови процеси спрече.
Онога часа када добије аутономију какву је раније имала, Војводина ће почети да се распада попут труле лудаје, а Санџак ће се „по принципу спојених судова“ везати за Босну и Косово.
Етничко чишћење Срба са свих тих простора је неминовност. Оно што се код нас дешавало у једном селу, у Хрватској се дешава посвуда, систематски, упорно и неометано. Довољно примера и доказа за ову тврдњу се може наћи у фељтону Јована Мирића који је недавно излазио у „Борби“, ма шта да је овај успут измаштао о могућности заједничког живљења Хрвата и Срба у РХ. И да се формирају поједине САО, оне ће бити немилосрдно економски и политички уништене. Ваља такође схватити разлику између „наших“ и „њихових“ прогнаника: њихови ће се вратити кући, за наше нема наде.
Неувиђање ових чињеница и очигледних процеса који се пред нама одвијају јесте одраз апсолутне политичке брљивости. Или какве погане намере. Дакле, није у питању „пораз свих национализама“ како се у нас увелико тврди већ, напротив, процес остваривања велико-државних пројеката околних малих народа на рачун наше отаџбине и нашег народа.
Зашто онда користити несувисле еуфемизме „компромис“ или ( „више поетски“) „болни компромис“, или „мир без алтернативе“, уместо праве речи – капитулација?
Што више буде примораван на предају „спољних“ делова народа, београдски режим ће појачавати репресију у центру. Пре свега мора гушити слободу информативних медија, како би спречио да цела истина допре до народа. Светски политичари знају да ће Милошевић, зарад власти, учинити све што се од њега тражи, зато много не дирају у начин његовог владања „Београдским пашалуком“. Отуда тврдња Владике Атанасија – да чланови Контакт групе подржавају комунистички режим у Србији – можда јесте чудовишна, али је сигурно тачна.
Са друге стране, нова река избеглица ће преплавити патрљак који остане од измождене, опљачкане и малаксале Србије. Шта ће Београд да ради са још неколико стотина хиљада гладних уста? Како ће да залечи хиљаде и хиљаде разочараних ратника, излуделих од крви и ракије? Тек тада ћемо бити у прилици да се уверимо (и на себи осетимо) шта стварно носи у себи „теза“ о српској неслози као гаранту мира на Балкану, или тврдња да безусловно међусобно признавање бивших чланица СФРЈ води у мир и решење, чиме нас упорно нуткају до бљутавости лицемерни мироклепци.
Биће пре да је Владика Атанасије Јевтић у много чему сасвим у праву. Зато, уместо погрда због горких и бритких речи, боље ставити прст на чело и мало боље, без предрасуда, размислити о ономе што је рекао.
Ђорђе Ивковић,
Сириг
“ Ovaj kultni govor , čini se , shvaćen tek nakon skoro dvije decenije. “
Nažalost , nije shvaćen ni nakon dvije decenije, i postavlja se pitanje zašto i kako, ukoliko je sve tako kristalno jasno?
Postoji dio SRBA, koji su dozivjeli veliku nepravdu u vrijeme “ komunističkog “ režima , i za koje, nitko tko potiče odatle
, samim time , je kriv za sve i sva, bez obzira šta činio, učinio ili rekao! Drugi, i najveći dio onih koji mrze, i negiraju, baš sve od Miloševića, žrtve su smišljene i ciljane “ zapadne” propangande , koja se najbolje može obijasniti primjerom jednog naučnih eksperimenta :
Pet izgladnjelih majmuna budu zatvorena u poveću prostoriju, u čijem uglu, na vrhu ljestava su banane. Potpuno logično, majmuni krenu prema tim bananama, i kad dođu u obilježenu zonu, budu prskani sa izuzetno jakim šmrkovima mrzle vode, sve dok ne odustanu. Tada se jednog od majmuna zamjenjuje novim, takodjer izgladnjelim. Kada ovaj udje u zabranjenu zonu, blizu banana, krene mlaz mrzle vode na sve majmune, bez obzira gdje se nalazili, sve dok zabranjena zone ne postane prazna. Sada već, kada dodje do nove zamjene majmuna, čim ovaj novi krene prema bananama i zabranjenoj zoni, biva zestoko tučen i spriječen od ostalih , tako da se izbjegne kazna mlazom mrzle vode. Zamjene se nastavljaju i scena se ponavlja i onda kada bude zamjenjen i posljednji majmun koji je dozivio kaznu prskanja jakim mlazom mrzle vode. Dakle majmuni tuku novog pridošlog, jer su to činili i ostali oko njega ( koji su znali razlog), ali više nema niti jednog koji ima iskustvo kazne , pa ipak i opet to čine !!
Odnos prema Miloševiću je identičan !
“ Majmuni “ ga bezgranično mrze, ali pojma nemaju zašto ! Neki i pokušavaju
dati objašnjenja, u kojima demonstriraju
ogromno neznanje i ograničenost. Na pitanje , šta je pozitivno učinio Milošević,
nisu u stanju da prepoznaju niti jedan jedini dobar potez. Nasuprot tome, kao učenici prvog razreda osnovne škole ponavljaju pjesmice NATO propagande :
“ Razbijo je Jugoslaviju “ ,” Započeo je sve ratove na teritoriji SFRJ i sve oh je izgubio” , “ Nudjen mu je miran razlaz bivših republika, i on je to odbio “, “ Kriv je za bombardovanje Drzave jer je odbio
mir i mirno rešenje u Rambue” itd. itd.
Neki su stvarno i iskreno mislili da kada se makne “bivši komunista “ sa vlasti, da će se odnos zapada prema Srbiji promjeniti. Nažalost, Milošević je bio u pravu kada je izgovorio …. “ Ne napada se Srbija zbog Miloševića, već se Milošević napada zbog Srbije” ….. Miloševića odavno nema, a odnos zapada prema Srbiji je još gori. Prije su nas mrzili i poštovali istovremeno. Danas nas mrze i preziru nas, gadimo im se zbog beskrajnog ulizivanja i nikakvog samopoštovanja ………..
Krajnje je vrijeme ,da se javnom raspravom ,naj umnijih ličnosti društva ,ustanovi historiska uloga Slobodana Miloševića u Srpskom i bivšem, Ju. društvu,….. pošteno, nepristrasno, objektivno, sa svim pozitivnim i negativnim potezima i odlukama koje je učinio ……..
u čast istini i pravdi !!!