Da sam nadobudno napredan kao onomad oni u Štark Areni na preizbornom skupu Srpske naptredne stranke (SNS), nazvao bih ovo parodijom na kultni film – mjuzikl Kosa iz 1979. godine, ali sam izbegao da skrnavim to delo i poruke koje ono nosi, pa neka ostane samo ono – Naptredne igre sa sviranjem i pevanjem, jer toga je bilo u izobilju, naročito sviranja.
Za svitranje je bio zadužen bend Aleksandra Vučića pod nazivom Vuvuzela, po ugledu na one afričke navijače koji duvaju u trubu i rog, upamćene još sa svetskog prvenstva u fudbalu, u sastavu Vu (čić), Vu (čević), Vu (čićević), Vu (lin) … Vu (K) Drašković – vuk iz senke koji ne pravi pitanje ni kioga će, ni ko će ga. Nije viđena ni njegova verna ljuba D(u) D(u), koja – zna da svira u dudutku, kad god nije zauzeta pitanjima naftne industrije Srbije, u upravnom odboru NIS-a, za skromnu apanažu od nekih 7.000 eura mesečno. Upućeni kažu da je Aleksandar Vučić lično kumovao naziv orkestru – Vuvuzela, u trenucima nostalgije na vreme kad je bio vođa navijačkih grupa, i sete koja ga obuzima kad pomisli da su te funkcije sada ptreuzeli neki Beli (Vu) ci & Co.
Pevanje je bilo namenjeno mladoj, od nedavno i naprednoj pevačici, Jeleni Karleuši, ali su je organizatori iz brige za mlade kadrove, stavili na rezervnu klupu, kako zbog oskudnog stajlinga u kome redovno nastupa, ne bi rizikovala oboljenje prostate, pa je ta uloga poverenna proverenom Ivici Dačiću – zvanom Premijer, za koga se priča da pored Miljacke uvežbava i druge hitove, ako ga posle izbora ta funkcija i zapadne. Time bi, kažu upućeni, Ana Brnabić končnno postala ono što jeste – vođa Prajda, što je imajući u vidu neverovatni uspon tog pokreta u vreme ove vlasti, jedna od najznačajnijih funkcija.
Konferansa na mitingu je bila poverena Lepomiru Ivkovću, „pozorišnom, televizijskom i filmskom glumcu“ – kako piše u Vikipediji, koga je ne samo kum zajebao sa tako lepim imenom, već i oni koji su mu dali da to vodi.
Izvođača je bilo svakojakih. Doktorka Svetlana Vu (jović), endokrinološkinja i načelnica Centra za infertilitet, se zahvalila Aleksandru Vučiću „za sve rođene bebe, ali i buduće rođene“, što su provladini mediji zdušno podržali, jer se time osigurava ne samo ono što nam Vučić danas radi u mozak, već i garancija za budućnost – da nam decu pravi.
Od istaknutijih novih imena, ovog puta se za govornicom nije pojavio Janko Tipsarević – kažu da se onomad na promotivnom nastupu najavljenom pod geslom „Ko ima veći“ – preteči najnovije kladionićarske reklame pod nazivom Ko ima duži, kad su se „Beograđani“ iz 2 – 3.000 vozila GSP-a razbežali zbog kiše, pa ostavili Vućića da se sam (k)urči i brani najavljenu tezu da on ima veći, a pošto je od ranije poznato da Janko zna da lupa loptu, pretpostavlja se da će ubuduće i svašta drugo znati da lupa, a takvi kadrovi su vazda potrebni.
Nije viđen ni bivši košarkaš Partizana Dejan Tomašević, koji je posle nedavne uspešne promocije novobeogradskih Roma, bio zadužen da zabavlja svoje nove štićenike ispred Arene, jer za njih nije bilo mesta u dvorani, pa su se oni u kraćem Dejanovom odsustvu pohvalili da će im Predsednik za svaki glas na predstojećim izborima dati po dve i po hiljade dinara – i paket!
Nije viđena ni Pinkova zvezda Verica Bradić, koja je u svojoj Hit tvit eemisiji legendarnu izjavu Jelene Karleuše – „Majstor je „prekucao“ igricu, toliko je sposoban u svom poslu da opozicija i ne postoji”, proglasila za hit tvit nedelje, u uverenju da se time JK, zajedno sa Vučićem kaandiduje i za ulogu Margarite u naprednoj verziji filma “Majstor i Margarita”.
Jedan od glvnih izvođača i ovog puta je bio glumac, reditelj i ko zna šta još, Laza Ristovski, koji je građane pozvao na opštu katarzu – „veliki zagrljaj, suze radosnice i da Srbija krene u novu budućnost”, naravno na čelu sa SNS-om. On doduše malo u to veruje, pa po ugledu na svog velikog vođu koji nedavno na mitingu u Smederevu reče da ništa od povećanja penzija i opšteg blagostanja koje nas očekuje neće biti ako na predstojećim izborima ne glasaju za njih, zapreti da će u suprotnom nastupiti „katarza u kojoj pada krv na ulicama u kojoj gori skupština i u kojoj se gine, te da se posle te katarze Srbija vraća sto godina unazad”. Blago nama kad imamo „Lazu“, koja radi punom parom, na starom mestu u „Državnoj bolnici“.
I na kraju „Džej“ (oprosti Džej, voleo sam da te slušam) – Aleksandar Vučić lično. Mnogo je toga izgovorio, sve ono što govori 365 dana u godini – tri puta dnevno, pre i posle jela. I pretnja – ne namerava da se povuče, čak i ako izgube na izborima.
A narod u ulozi statista, doveden na ovaj kernmes iz svih delova zemlje. Jedni, njegovi sledbenici, koje je istinski strah šta će biti sa njima ako ne pobede i drugi, jadnici – jedna crvena, sendvić i besplatna vožnja do Beograda. Malo li je!
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
