To je bilo jedno vreme koje je zamutilo istinu, a i dalje traje i pored pokušaja da sklonimo prašinu i uputimo na činjenice kroz film Branka Dimovića Dimeskog ,,33 Anđela“.
Evo me ispred jednog od spomenika u Norveškoj…
Po mom mišljenju, problem je što je akcenat dat, da su ovde u Norveškoj (a tako je svuda) stradali neki ,,Jugosloveni” (koji? danas Slovenci, Hrvati, Bošnjaci Makedinci, Crnogorci, šiptari… svi oni bili su Jugosloveni), internirci (koji?), partizani (koji), komunisti (koji?)…?
A ti stradali su bili Srbi (95 posto) i bili su samo Srbi, u većini… a ovo su ,,mantre” korišćene da bi se očuvalo ,,bratstvo i jedinstvo”, koje nas je razorilo i podelilo naš rod… a razara i danas.
Pa i danas pojedinci vole da kažu internirci, Jugosloveni, komunisti, partizani… i tako vešto izbegavaju da kažu tu su stradali SRBI.
Zato ljudi u svetu i ne znaju za naše stradalaštvo i genocid koji je izvršen nad Srbima (sve je to uvijeno u jugoslovensku mantru).
Zato mi Srbi moramo biti jasni i govoriti da je stradalo 95 posto Srba, a tragedija je da i to danas nekome smeta.
Dosta sa podelama, budimo samo Srbi, ono što i jesmo.
Ljudi su u logore odvođeni i iz svojih kuća, sa imanja, posla… koji nisu pripadali ni jednom pokretu, naravno bilo je i partizana, skojevaca a i pripadnika JVuO (četnika) bilo je i maloletne dece odvedene u logore u Norveškoj (najmlađi je imaon11.god, koji je preminuo) o kojima je u medijima slabo pisano a filma nije bilo ( sve do ,,33 Anđela”).
Jedina istina je da su tu stradali samo Srbi (95 posto), a najmlađi Srbin imao je samo 11 godina. A mi Srbi tamo u Oslu, Karašjoku, Botonu… nemamo ni adekvatna obeležja, na tabli u Karašjoku piše ,,U spomen jugoslovenskim internircima…“.
Ovde u Oslu, gde sam i fotografisao spomenik piše da su stradali Jugosloveni (3000), o deci ni reči. To je spomenik iz doba komunizma, i ništa čudno.
Taj spomenik i svi ostali spomenici po Norveškoj treba da tu ostanu i da se čuvaju, oni nam i ukazuju na taj period komunizma.
Ali, pored tih spomenika trebalo bi podići novi ili uraditi info tablu (na norveškom, engleskom i srpskom jeziku) i gde će jasno pisati šta se desilo i ko je stradao, da su to bili Srbi, mislim da je došlo vreme za te izmene i prikazivanje činjenica i istine.
Kada ispred ovog spomenika sa slike stane stranac, sigurno ništa neće znati, koji je to narod i da su tu i deca stradala… to je naša tragedija i sramota.
Moramo se i mi zapitati, ko su ti jugoslovenski internirci, da li to zna svetski turista? Da su to bili Srbi, koji se ne spominju na nijednom obeležju i spomeniku u Norveškoj?
Tu nam nisu krivi Norvežani, već mi Srbi. Zašto je to tako, veliko je pitanje, zato i radimo na tome, da to ispravimo (preko filma producenta Branka Dimovića Dimeskog ,,33 Anđela”).
Srećan sam što ovaj film ukazuje na ove činjenice, i što ga je pogledala publika u Oslu i film ispratila kroz suze.
Srećom da imamo i popis stradalih Srba i dece, gde se to i kroz film i vidi.
Konačno će Srbi saznati pravu istinu o svirepim zločinima nad srpskom decom u Norveškoj.
Zato moramo da prekinemo sa bilo kakvim podelama (društvenim, istorijskim) u ovim teškim vremenima, moramo da budemo samo Srbi i da gledamo naše srpske interese kao prioritet, da bismo opstali kao narod.
Verovatno da je za pojedince problem istina koja je ovim filmom oslobođena i što se konačno smoglo snage da se prikaže istina.
Živela Srbija i nikad više Jugoslavija.
I budimo samo Srbi.
Bog neka nam pomogne da se više ne delimo i da se već jednom izmirimo i svi radimo u korist naše SRBIJE
Ovaj srpsko-norveški film ,,33 Anđela” je pravo blago za našu istoriografiju
Naša majka je Srbije, a ne Jugoslavija
Moramo biti trezveni, i znati da ,,igra” terminima (rečima) koji svakako odgovaraju nekome ( i našim dželatima)… nama Srbima sigurno ne, pošto nisu jasni i precizni.
,,Internirci, partizani, komunisti, jugosloveni, ustaše, skraćenica NDH”… svi ovi termini prikrivaju identitet i mute vodu ljudima koji ne znaju našu istoriju… tako da nisu slučajno uvedeni kao precizni i jasni termini i koriste se za obeležja, natpise na spomenicima, bistama, knjigama… (a oni to nisu).
P.S.
*Ogromne zasluge za izradu ovog filma ,,33 Anđela” ima naše gore list, Srbin iz Norveške Branko Dimović Dimeski (rodom sa Kosmeta). Verovali ili ne… Branko je ceo projekat oko filma kao producent i direktor odradio bez ikakve apanaže i zarade. Svega se odrekao po pitanju finansija.
Drago mi je što sam više od godinu dana svakodnevno bio uključen u ovaj veličanstveni projekat ,,33 ANĐELA” i dao svu energiju, ogromno vreme, trud, rad, zalaganje i sve to medijski promovisao… bez ikakve nadoknade, apanaže ili zarade kao i na radu u filmu ,,STRADANjE SRBA U KARAŠJOKU”.
Verujte, nije lako… ali Srbija je iznad svega.
Zato i nije sve u novcu… ova dela biće besmrtna.
Fotografije: fotografisao Đorđe Bojanić
Priredio: Đorđe Bojanić, urednik sajta Srpska istorija
