Miki Rakić i njegova uloga u Vučićevom „prijateljskom preuzimanju većinskog paketa akcija žutog preduzeća“

2
1723
Foto: pixabay.com

Najveća finansijska transakcija u Srbiji ikada, izvedena je bez velike pompe i govora, u potpunom mraku i tišini. Niti je iko ikada od političkih moćnika nju najavio, niti se iko ikada od političkih moćnika Srbije njome pohvalio, niti je javnost Srbije o njoj ikada zvanično obaveštena. Realizacija te transakcije je počela momentom dolaskom SNS-a n „naprednjaka“ na vlast, a obzirom na njen obim i veličinu, trajala je  par godina! Nikako nije moglo brže, jer se radilo o zaista komplikovanoj i velikoj finansijskoj operaciji, koja bi se najkraće mogla opisati i kao “ prijateljsko preuzimanje većinskog vlasničkog paketa akcija „Žutog preduzeća“ (zakonski predstavnik Boris Tadić), od strane SNS-a (zakonski predstavnik Aleksandar Vučića)! „

Najveća finansijska transakcija, u novijoj političkoj istoriji Srbije, je izvedena, verovali ili ne, bez ikakvog međusobnog potpisivanja obavezujućeg ugovora, između partnerskih strana! Toliko je veliko međusobno poverenje vladalo između navedenih partnerskih strana! Sve se radilo na reč i dobru veru u iskrene namere partnera sa druge strane. Pošto za te „tajne“ dogovore nemam „dokazni materijal“, pokušaću nekim drugim „javnim“ činjenicama, da vam ilustrujem i dokažem, kakav je bio njihov odnos u tom periodu dok se upravo odvijala „realizacija dogovorene finansijske transakcije“!

Na svečanom otvaranju „kineskog“ mosta preko Dunava (“Pupinov most“), bili prisutni i premijer Aleksandar Vučić, i bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, kao i tadašnji SNS gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ali i Balša Božović, šef gradskog odbora DS-a (koji je tu bio na poziv gradskih vlasti SNS-a!). Tom prilikom, očigledno ciljajući da „javnosti Srbije objasni“ prisustvo ovih čelnika DS-a na tom događaju, tadašnji premijer Aleksandar Vučić je rekao:“Most je dovoljno velika i važna građevina da uvek ima dovoljno zasluga da ih svi podele“! Zamislite samo, upitajte se makar, zar vam nije nimalo čudno zašto tada Aleksandru Vučiću uopšte nije smetalo to što je Dragan Đilas, već tada bio „ukrao preko 600 miliona evra“ – kao što nam sada to govori kao „papagaj“ svaki put – kad ga pomene! Pa zato što ona „finansijska transakcija“ teče, i ne treba je ometati! https://bit.ly/2PYc9p7

A jel možete da zamislite, kako Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, razgovaraju više od 1 časa o realizaciji projekta „Beograda na vodi“! ne verujete? Pa tu vest možete naći na sajtu RTS-a, pod 15 avgustom 2013. godine. Još su se na tom sastanku dogovorili da formiraju zajedničke radne grupe od gradskih i republičkih vlasti: jer je u to vreme Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik vlade, a Dragan Đilas, vladajući uvek gradonačelnik Beograda! Neverovatno mi je da je Aleksandar Vučić, tada nameravao, da u jednu ovakvu veliku finansijsku investiciju, uključi i čoveka, za koga je već tada znao, da je ukrao preko 600 miliona evra! (https://bit.ly/2ShwkBt). O tome piše i „Blic“ od 03.08.2013, pod naslovom „Vučić i Đilas grade „Beograd na vodi“ (https://bit.ly/2M8FMDe). O tome izveštava i tadašnja B92 (https://bit.ly/2EzddL2) i tabloid „Kurir“ (https://bit.ly/36Hf9Nw)

O kako su sve to bili „slatki razgovori“ i „slatke muke“- obostrane! Ono što mi danas, sa ove višegodišnje vremenske distance, jedino možemo sa sigurnošću da zaključimo, a to je činjenica, koju sada svi možemo da potvrdimo, a to je da se očigledno ondašnjem „top menadžmentu „žutog preduzeća“, poznatom i pod zajedničkim imenom „žuti lopovi“, garantovalo zadržavanje svih ključnih upravljačkih pozicija! Zašto bi se SNS i „naprednjaci“, kao novi većinski vlasnici akcija razrađenog „Žutog preduzeća“, izlagali naporu da grade „mafijašku strukturu“ od nule, ili nepotrebnom riziku da ishitrenim promenama postojećeg i vrhunskog „žutolopovskog top menadžmenta“, dozvole sebi takav luksuz, da pokvare izuzetne finansijske rezultate preuzetog „Žutog preduzeća“, i umanje svoj udeo u dobiti, a koji su već bili 100% zagarantovani, i u budućem periodu!

Da se malo vratimo u prošlo vreme, i analiziramo kako je sve počelo?

I dana danas se sećam trenutka i mesta i čoveka, koji je preda mnom prvi put izgovorio, do tada, za mene, nepoznate reči – „Žuto preduzeće! Bilo je to davno, u vreme „pada“ vlade Vojislava Koštunice, i početka dugogodišnje političke dominacije, pre svega DS-a (uz G17+ i ostale partnere), i to u svim organima i na svim nivoima vlasti u Srbiji. Presrećni što su se konačno dokopali tako „široke“ vlasti u državi, vrlo brzo su krenule i te priče o pomenutom „Žutom preduzeću“. Zbunjen, pitao sam ga, da mi pojasni ovu za mene nepoznatu jezičku konstrukciju. Nasmejao se i rekao mi, da se pod tim podrazumevaju, mnogobrojni članovi Demokratske stranke (ali i drugih stranaka koalicije na vlasti) i to uglavnom mlađi ljudi, nekadašnji partijski jurišnici, iza kojih stoje mnogi dani i noći, provedeni „na terenu“, u akcijama obezbeđivanja takozvanih „sigurnih glasova“ (primedba autora: to je ono što danas naprednjaci zovu „kapilarnim glasovima“!), koji su nakon „dolaska svojih na vlast“, dobili sve „partijske pozicije“, gde su mogli da „vrše vlast“ i lagodno smišljaju „prividno legalne načine“, da nekako „naplate“ sav taj svoj „borački stranački staž“(A zar „naprednjaci rade nešto drugo sada?)! Takođe, sa druge strane, oni drugi partijski jurišnici, za koje nije bilo mesta u „državnim organima“, su po savetu svoje „majčinske“ DS stranke, brzo osnivali privatne firme i preduzeća, ili nalazili vlasnike već postojećih preduzeća (iza kojih su se „krili“ interesi „žutih lopova“), i „obećavali im prolaz“, na svim potencijalnim poslovima sa bilo kojim državnim organom, institucijom, preduzećem, ustanovom, itd.

Kasnije sam, taj „izraz“ čuo i od mnogih drugih dugogodišnjih iskusnih administrativnih radnika, zaposlenih u različitim državnim organima i institucijama i ustanovama Republike Srbije u Beogradu, uz opasku da oni ne pamte do sada nijednu smenu prethodne vlasti, da su bili tako „zagušeni“ mnogobrojnim mladim ljudima u neukusnim, a lepim i skupim odelima (kao nekadašnji „japijevci“ DS-a), koji su tražili prijem na prethodno već zakazane sastanke i razgovore (poslovne i stranačke!) sa svojim dojučerašnjim partijskim drugarima, a sada „svežim i novopostavljenim državnim sekretarima u Ministarstvima, direktorima, savetnicima, koordinatorima“!

Jednostavno rečeno, „Žuto preduzeće“, je bilo prvi takav „start-ap“ projekat Demokratske stranke, potpuno originalan i jedinstveno i po tome, što su se njegovi „radnici“, delili u dve velike grupe: jednu grupu – koju su činili svi oni „žuti“ koji rade za državne organe i drugu grupu „žutih“ – koji su radili, ali samo naizgled, za privatne firme, kompanije, preduzeća, a u stvari su takođe radili za „Žuto preduzeće“! Najveći doprinos ovog „start-ap“ preduzeća, je upravo bila ta njihova posebnost: što su u isto vreme i jedni i drugi bili potpuno lojalni radnici samo  „Žutom preduzeću“! Praktično, svi tokovi novca, i sva plaćanja koja je država Srbija obavljala, vrlo brzo su bila preusmerena isključivo prema onim privatnim privrednim subjektima, čiji su osnivači ili vlasnici, bili ili članovi Demokratske stranke ili njihovih koalicionih partnera, ili njima „bliski prijatelji, rođaci, simpatizeri i sponzori Demokratske stranke“, preko kojih su jedino mogli doći do „svog“ dela novca, na štetu budžeta Republike Srbije, i svih nas, njenih nesrećnih građana i državljana. Nije više mogla ni spajalica da se kupi za bilo koji državni organ, ustanovu ili instituciju, a da nije nabavljena od nekog ko ima veze sa „žutim lopovima“! Plaćale su se i preplaćivale sve moguće gluposti po državnim institucijama: od pravljenja internet sajtova, pa do automata za vodu po hodnicima (gde su već postojali bifei i sanitarni čvorovi, pa samim tim i voda). Bilo je to „zlatno doba“ (i zlato je „žuto“!) Demokratske stranke i „Žutog preduzeća“!

No, odmah je sama vrhuška Demokratske stranke, primetila da se ne „zna ko koliko uzima“, i da su oni postali „kolateralna šteta“, to jest, da oni koji su sama vrhuška DS ne dobija i najviše, kao što bi i bio osnovni red u svakom „preduzeću“ ili bolje reći, dobro organizovanim kriminalnim organizacijama! Pored „nekontrolisanog odliva“ ogromnih novčanih sredstava, „top menadžmentu“ DS-a, postaje jasno, i da na ovaj način, propuštaju i veliku šansu da prikupe „crni novac“ za Demokratsku stranku, kako bi ga imali u dovoljnim (znači ogromnim i za poreske organe „nevidljivim“ količinama), za sledeću političku izbornu kampanju, a samim tim, i dobre izborne rezultate, koji bi im garantovali dalji ostanak na vlasti, i produžetka „zlatnog doba“!

Da Vas podsetimo:  Državni revizor: Sporni ugovori Krušika sa firmom GIM

„Žuti lopovi“, odnosno „top menadžment“ „Žutog preduzeća“, analizira situaciju, i priprema određene mere kontrole, koje trebaju da imaju za cilj, „potpunu kontrolu svih stranačkih crnih finansijskih tokova“, kako bi mogli da „nametnu“ plaćanje jedne vrste „stranačkog poreza“, odnosno „reketa“, na svaku finansijsku transakciju svog celokupnog  „nižerangiranog članstva“ (iz svake opštine, toplane, vrtića, carine, Zdravstvenog centra, bolnice, građevinske direkcije, itd.)! Svi koji su došli u poziciju da „rade“ zahvaljujući Demokratskoj stranci, moraju se svojoj stranci i adekvatno odužiti! Naravno da se tim „žutim reketom“, ne obezbeđuje samo novac za stranku, već i za same izvršioce i „sakupljače žutog reketa“, u ime „top menadžmenta žutih lopova“, koji vode taj ogromni „crnoporeski stranački reket sistem, zvani „Žuto preduzeće“!

Za vrh DS-a, postaje gotovo nemoguće, upravljati tim „brzorastućim čudovištem“! U tom trenutku, kada preti opasnost da se pogube svi upravljački konci, i „ispuste dizgine“, na scenu stupa jedna ličnost iz DS, koja sve vreme ostaje iza kulisa, i u onom delu scene, koji nikada nije bio izložen direktnim pogledima javnosti! On osmišlja genijalan, jednostavan i praktičan „mehanizam“, za efikasno prikupljanje „žutog reketa“, uz potpunu kontrolu „Žutog preduzeća“! Ta osoba je Miodrag Miki Rakić. Uz sav pijetet prema ovom, kao i bilo kom drugom pokojniku, koji se bavio javnim političkim radom (kao što ga imam i prema Slobodanu Miloševiću ili Zoranu Đinđiću,) želim samo da vam skrenem pažnju na nekoliko dobro poznatih činjenica, koje niko nikada nije osporavao, ni za njegovog života, a pogotovu posle njegove, na žalost, prerane smrti! Napominjem još jednom, da uz sav pijetet prema pokojniku, ovo nije i ne treba da bude „napad“ i „blaćenje“ pokojnika, već samo „osvetljavanje“ mehanizma upravljanja i efikasnog funkcionisanja „Žutog preduzeća“, koje i dana danas radi na istim principima, i kod novih „naprednih“ SNS vlasnika!

On je, kao inteligentan čovek, znao, da je za efikasan sistem prikupljanja „žutog reketa“, kao i za svaki „moderan biznis“ danas, najvažnije pravovremeno posedovanje „pravih informacija“! No, na sve je sudbinski uticala i sama priroda posla, koji je obavljao tokom svoje ranije karijere! Kratko rečeno: namestilo mu se! Da bi smo bolje razumeli „tu njegovu ispoljenu genijalnost“, moramo se ukratko upoznati sa njegovim „razvojnim putem“!

Ukratko o „razvojnom putu“ Miodraga Mikija Rakića

Radni vek započeo u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište. Ima li bolje mesto, gde u praktičnim uslovima, treba da osmislite ilegalni „mehanizam“ prikupljanja novca za stranačke „crne fondove“!? Od 1996. godine počinje da napreduje u DS, i to od mesta predsednika opštinskog odbora Palilula, do sekretara Predsedništva. Boris Tadić ga 2003. godine angažuje za svog savetnika, u trenutku kada se nalazi na pozicija ministra odbrane državne zajednice Srbije i Crne gore. Koristi tu priliku i zbližava se sa vrhom Vojno-bezbedonosne agencije! Od momenta kada (2004.godine) Boris Tadić započinje svoj prvi predsednički mandat, Miodrag Rakić dobija poziciju njegovog šefa kabineta, na kojoj ostaje narednih 8 godina. Već tada, Miodrag Rakić, vizionarski, počinje da pravi planove o „pomirenju“ DS -a sa SPS-om, ali u isto vreme pravi planove i za „relaksiranje“ Srpske Radikalne Stranke (cepanje). Ali za realizaciju tih planova, u tom trenutku još nema razrađene “mehanizme i alate”!

A onda, nastupa i najvažniji trenutak za karijeru Miodraga Mikija Rakića, i zagarantovane budućnosti „Žutog preduzeća“, ali i „uništavanje budućnosti“ države Srbije i njenog naroda, sve do današnjih dana!

Dolazi do formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost (31 maja 2007. godine), da bi se krajem iste godine, sve završilo donošenjem “Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije”. Boris Tadić sve to kruniše formiranjem Savet za nacionalnu bezbednost, koga po donetom Zakonu čine: predsednik Srbije, premijer Srbije, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktor BIA, direktor VBA, direktor VOA. Na mesto sekretara tog Saveta, postavlja Miodraga Mikija Rakića, koji postaje automatski i predsednik Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti! Mnogi će reći da je razlog formiranja ovog “tela” u stvari nacionalna bezbednost, odnosno pokušaj države da konačno okonča saradnju sa sudom u Hagu. Složiću se, da je verovatno tako i bilo, ali samo u početku njegovog rada.

Vremenom, svojim „predanim“ radom, Miodrag Miki Rakić, shvata da na toj poziciji, praktično, jedini u zemlji, ima potpuni pregled „šta ko radi u Srbiji“! Vrlo brzo postaje svestan da informacije do kojih dolazi, vrede čitavo bogatstvo. One mu daje poziciju, sa koje može, da “veštom manipulacijom i trgovinom otkrivenim i dokazanim informacijama”, efikasno upravlja državnim interesima, ali isto tako i prema sopstvenim stranačkim interesima. Sa te svoje pozicije, više nijedna “finansijska transakcija” predanih „žutih“ aktivista ne može ostati “neotkrivena”, a naplata žutog DS “reketa”, od svakog „žutog“ biznisa “Žutog preduzeća”, raste pravo u nebo!. Vešto trgujući “kompromitujućim informacijama svih stranačkih čelnika, on dobija priliku da “odlučuje” i o “politici svake političke stranke u Srbiji”, pa čak i da upravlja  “unutarstranačkim borbama i politikom”, uključujući tu i svoju stranku (setite se i zapamtite primer hapšenja Gorana Kneževića iz DS-a zbog “pronevere partijskih crnih novčanih fondova – i njegovog naknadnog oslobađanja i prelaska u SNS – ipak je to „top menadžer žutih lopova“, koji je trebao „naprednjacima“), i da time direktno utiče, čak i na to koje će “grupe ljudi”, i koji ljudi u pojedinim strankama doći na upravljačke pozicije! Sa te pozicije, gospodin Miodrag Miki Rakić, je mogao da kontroliše gotovo celokupnu političku scenu Srbije, da bira koalicione partnere, da formira Vlade Srbije, da usmerava državnu politiku prema svom nahođenju (sa dobrim motivima ono može biti i pozitivno!), odnosno prema interesima partije čiji je član, a to je DS! Na primer, gospodin Miodrag Rakić, preko ove pozicije „napipava“ i grupu velikog narkodilera Darka Šarića i kontakte njegovog neposrednog okruženja, „sa čelnicima SPS-a”, pa čak i samog Ivice Dačića. Da li možete da pretpostavite, kakvu moć imate, kada vam službeno dostave „snimke“ sastanka Ivice Dačića sa vrhom narkokartela, a vi ih onda “opušteno pustite da malo procure u javnost”! Da li može samo i da zamislite, do kakvih je sve „poslovnih“ podataka kriminogene prirode, na ovaj način i na ovoj poziciji došao Miodrag Miki Rakić (Šta mislite, na osnovu kojih podataka, iz kog državnog tela, su kasnije, od strane „napredne vlasti“ hapšeni neki bivši ministri (uglavnom žuti), Saša Dragin, Slobodan Milosavljević, Predrag Bubalo, pa mnogobrojni funkcioneri Agencije za privatizaciju, itd)? Da li onda možete da zamislite, kako možete sa par reči da ubedite političku elitu i predsednike stranaka, sa kim će ići u koaliciju i kada? Da li znate, da je celu „kriminalnu političku vrhušku Srbije držao u šaci“, da ne kažem u svojim fijokama, i na narezanim diskovima!

I tako, ako vam je jasno, šta hoću da kažem, 18. oktobra 2008. godine, kao rezultat njegovih starih planova, dolazi do potpisivanja “istorijske” Deklaracije o političkom pomirenju DS sa SPS-om”, a samo 3 dana kasnije, 21. oktobra 2008. godine dolazi i do formiranja Srpske Napredne Stranke!!!

Da nam nije objavljenih i dostupnih „Vikiliks depeša“, ne bi smo ni znali, koliko su duboko u sve ovo upleteni njegovi prsti! Zamislite, kada „Vikiliks“ objavljuje da je Miodrag Miki Rakić (DS), „radio na obezbeđivanju“ finansija za SNS, i to direktno u saradnji sa Aleksandrom Vučićem, i uz znanje Borisa Tadića?! Zašto je to radio? Nemojte mi samo reći, kako je Miodrag Miki Rakić, prepoznao neverovatne kapacitete i sposobnost Aleksandra Vučića, i ono što on može da uradi za Srbiju budućnosti! Nisam siguran! Pre bih rekao da je „pravio okolnosti i uslove“, da njegov DS i dalje ima velikog partnera, sa kojim može očuvati i zadržati „jezgro“ vlasti! Koliko je bio u pravu, vidite svi danas! A kako ih je ubedio na to, možete samo da zamislite! I na kraju, postoje informacije, da je lično uticao i tražio od medija, da pruže maksimalnu pokrivenost tog značajnog događaja za istoriju Srbije – osnivanje SNS-a! Bljak!

Da Vas podsetimo:  Ministar smenio direktorku, ona se vratila na posao i opet se KANDIDUJE

Neću sporiti da je gospodin Miodrag Miki Rakić sigurno dao i veliki doprinos suzbijanju kriminala u Srbiji, ali isto tako je i dao vetar u leđa svim političarima u Srbiji koji su uhvaćeni u kriminaluSvojim kolegama “političarima”, je “gledao kroz prste”, vešto ih ucenjujući i upravljajući njima, u skladu sa “svakakvim i svačijim” interesima! Dakle, siguran sam, da je on takvim svojim ponašanjem, posadio i odnegovao sve ovovremeno ogromno i gotovo nesavladivo zlo, koje danas “donosi plodove” na sve strane, uništavajući nam i državu Srbiju i njen običan zbunjen i posvađan narod!

Možete samo da zamislite, koliko je tih “informacija”, ostavio u državnim organima, kojima današnja vlast, kao i ona prethodna, može da manipuliše i ucenjuje, sve “stare političke lisce” na političkoj sceni Srbije?! Zato se nemojte nikada “šokirati” neočekivanim “preusmeravanjem” i promenama “politike” nijednog od njih!

Nama običnim “smrtnicima”, ostaju samo “Depeše vikiliksa”, kao trajni i jedini izvor ogromne količine podataka o aktivnostima Miodraga Mikija Rakića, i koji najbolje potvrđuje sve ovde iznete pretpostavke, i mnogo, mnogo više od toga!

Kažu i da mu je poslednja ideja, koju nije stigao da za svoga života realizuje, bila da sledeća vladajuća koalicija bude u stvari između DS-a i SNS-a, a da “narko SPS” izbaci iz učešća u vlasti. Na “čudesan i neobjašnjiv” način, smatrali su ga istovremeno, i Boris Tadić, i Aleksandar Vučić, i Dragan Đilas, za svog velikog prijatelja! Tomislava Nikolića je “planirao” da svakako “skloni” obimnim materijalom koji je o njemu posedovao. A zašto je to “sačuvao i nije objavio u “predsedničkoj kampanji”, e to je tajna, koju je odneo u grob. Ujedno, eto odgovora, zašto danas “Toma ćuti kao taoc i nema ga nigde”!

Dakle, trebalo bi da je svima jasno, kako je jedna od ključnih uslova, za “dobar i kvalitetan” rad “Žutog preduzeća”, bio i ostao (i danas kada je preuzeto od strane “naprednjaka”), zaposedanje mesta sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno mesto predsednik Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Bez te pozicije, vrlo je teško i skoro nemoguće, koordinirati naplatu “stranačkog reketa”, za potrebe “crnih novčanih fondova” za potrebe finansiranja izborne kampanje, ali i “kupovanja” članova drugih stranka, za potrebe preuzimanja svih političkih pozicija, na svim nivoima vlasti! Na primer, kada Ljubiša Preletačević Beli, izjavi da su mu nudili 150 000 evra za “ulazak u izbornu trku”, jasno vam je odakle je samo mogao biti taj novac!

Naravno, iako je „primopredaja“, u samom početku dobro funkcionisala, u samom dogovoru se krila jedna ogromna „sistemska greška“! Naime, „žuti top menadžeri“, koji su nastavili sa starim načinom rada, brzo su uvideli, da im je mnogo sigurnije i isplativije, da promene političku stranku, i pređu u naprednjački tabor, jer im je odmah bilo jasno, da zaštitu za svoje „kriminalne marifetluke“, mogu dobiti samo iz prve ruke, a to znači od stranke na vlasti, a nikako od svoje stranke u opoziciji, bez obzira na dogovor na vrhu! Jer, ne zaboravite: plan Miodraga Mikija Rakića je bio: koalicija SNS i DS! Tako kreće nezaustavljiv „odliv“ „žutih lopova“ sa iskustvom, koje „naprednjaci“ dočekuju u svom taboru raširenih ruku! Tako ubrzo dolazi do potpunog kolapsa Demokratske stranke, jer je njen „top menadžment“, kome je bio garantovan posao, dogovorom na najvišem nivou između SNS i DS, odjednom promenio svoju partijsku pripadnost! Ta činjenica ne promiče iskusnom oku Aleksandra Vučića, i on „prestaje“ da poštuje postignuti dogovor, i kreće u otvoreni sukob sa već uništenim DS-om!

No, ovde se desilo još nešto: “novozaposlenim” naprednjacima (uglavnom bez škole i znanja), dok su posmatrali “iskusne žute lopove”, kako “rade svoj posao“, se sve to što oni čine učinilo “lako i jednostavno”. Učinilo im se vrlo brzo (ali prerano), da su stekli sasvim dovoljno praktičnog znanja, posmatrajući njihova rad, da mogu i sami krenuti u biznis sa “Žutim preduzećem”. Ali kako su naprednjački kadrovi, u najvećem broju slučajeva, “potpuno bilmezi” (čak i „krimosi“), bez ikakve škole, znanja i obrazovanja, stvari su se drastično zakomplikovale! “Žuti lopovi” su se trudili da makar formalno i minimalno “ispoštuju” slovo Zakona u svemu tome što rade, i tako daju jak privid legalnosti, tako da su retko imali problem sa istim. Naprednjaci to naravno nisu sposobni da izvedu kako “treba”, a osim tog, njihova ogroman glad i apetiti za “novcem i moći”, su učinili celokupni sistem osmišljen od strane DS, potpuno neodrživim! Osim toga, oni se od “samih sebe i svojih” uopšte ne kriju, jer skoro svako od njih “zna za sve marifetluke” ostalih, i imaju ih u “šaci”, tako da u startu računaju na to., da nikada ne mogu biti zaustavljeni u svom pohodu na “vrh sveta”! Eto otkuda, sve ove silne afere! Ništa to nije neobjašnjivo, ako znaš pozadinu!

I tako smo, korak po korak, došli u ovakvo današnje stanje, gde “informacije o kriminalnim” aktivnostima ne mogu nikako da budu procesuirane, odnosno mogu da budu “procesuirani” samo oni koji nisu “članovi” SNS-a.

Ključni dokaz o postojanju i funcionisanju opisanog sistema u Srbiji

Dragi moji, cinično je, i crno, bez imalo belog, da su ključni dokazi, za postojanje ovakvog sistema, u stvari izjave „kriminalne političke vrhuške“, povodom prerane smrti Miodraga Mikija Rakića. Ako znate da svi ovi političari nisu imali ovako uniformne ocene o nijednom drugom pokojniku (pa čak ni o blagopočivšem Patrijarhu Pavla!), osim o Miodragu Mikiju Rakiću, onda vam je verovatno već sve jasno! Kako je moguće, da ljuti politički protivnici, koji se bukvalno danas ne mogu ni oko čega dogovoriti, i koji se nalaze na potpuno suprotstavljenim stranama, samo se oko jedne stvari, u svom životi slažu, i to baš o ulozi Miodraga Mikija Rakića, u političkom životu Srbije?! Da, moguće je, ali samo ako sam ja sa ovde iznetim tumačenjem i shvatanjem mehanizama i načina njegovog rada u pravu. Jedino u tom slučaju.

Ako ja pak, nisam u pravu, molim sve dole prozvane “poštene političare” Srbije, koji nam kroje sudbinu veće decenijama, da javno i otvoreno, kažu čitavoj Srbiji, čime je i kako to sve, pokojni Miodrag Miki Rakić, zadužio celu Srbiju i njen narod! Ako je zaista Miodrag Miki Rakić, imao tako ogroman doprinos i zasluge za državu  Srbiju, onda imam za vas jedno pitanje: zašto mu za te zasluge, ne dodelite i dostojno odlikovanje, i tako mu se bar na taj način posthumno odužite! Kako vas nije sramota, da ga tako brzo zaboravite, i njega i njegov rad! Ako je „onaj i onakav“ predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, za svoga mandata, mogao da podeli tolika odlikovanja države Srbije, zašto biti škrt na Miodragu Mikiju Rakiću!?

Evo šta su sve “međusobno „ljuti politički protivnici” izjavili o Miodragu Mikiju Rakiću, nakon njegove prerane smrti (Ako su neki u međuvremenu, “promenili” svoje mišljenje o njemu, voleo bih da to onda javno saopšte – uz obavezno objašnjenje i odgovor zašto.

Aleksandar Vučić: U telegramu saučešća porodici je rekao: „S velikim bolom sam primio vest da je preminuo vaš suprug i otac. Primite izraze mog najdubljeg saučešća.

Foto: printscreen

Boris Tadić: „Miodrag Rakić je moj najveći prijatelj i najhrabriji saborac. Bio je potpuno posvećen sigurnoj budućnosti Srbije i njene dece. Na dan njegovog odlaska malo je onih koji znaju kako bi u teškim okolnostima danas naša zemlja bila bez njegove ogromne hrabrosti i dela. Od danas neka to znaju svi. Hvala ti za sve, druže moj, moj brate, veliki čoveče, Miki Rakiću!“ I još: “ Hvala ti za posvećenost, hrabrost i privrženost zajedničkim idejama i ljudskoj vrlini. S tobom u svaku borbu i iskušenje, do sada i od sada. Najveći prijatelju, nežni čoveče, saborče u otrovnom vremenu. Tvoj drug i brat.“

Da Vas podsetimo:  Firme Vučićevog kuma dobile još 2,3 miliona evra za "čistu" struju

Dragan Đilas: Ovo je za sve nas izuzetno tužan dan, u kom smo izgubili najhrabrijeg među nama, čoveka koji se svim srcem borio za bolju budućnost ove zemlje i koji je dao nemerljiv doprinos u borbi protiv svakog oblika kriminala. Miki je svakodnevno radio na poboljšanju imidža Srbije u svetu, istinski se zalažući za demokratizaciju našeg društva, uz međusobno poštovanje i uvažavanje bez obzira na različitost i političku pripadnost i opredeljenje. Bio je pouzdan partner, staložen, racionalan i tolerantan. Neko ko je Demokratsku stranku i sve nas svakim danom činio boljim. Počivaj u miru, prijatelju.

Čedomir Jovanović: „Primite iskreno saučešće zbog smrti Miodraga Rakića. Pamtićemo ga i poštovati kao čoveka koji je učinio sve kako bi Srbija bila bolja zemlja.“

Srđan Srećković (funkcioner ZZS-a): „Dragi prijatelju, bila je čast i privilegija poznavati te i sarađivati s tobom. Počivaj u miru.“
Dragoljub Mićunović: Suviše rano otišao je čovek koji je svoju mladost posvetio DS, a njegov odlazak gubitak je za sve demokrate. Meni lično bio je drag prijatelj – koji će mi nedostajati.“

Nenad Čanak: „Bili smo prijatelji i verovao sam ti. U ovo ne mogu i neću da poverujem.“ I pored toga što ga je opisao kao skromnog čoveka posvećenog državi i porodici, dodao: „Bio je simbol za nekog ko ispod radara vuče konce, ko je vladar iz senke i ko sve može da završi, ali to su mogli da govore samo oni koji ga nisu poznavali. U ovom blatnjavom poslu je bio neko ko je pred sobom imao čistu jasnu i preciznu viziju zašto se nešto radi – a razlog je da bi ova zemlja bila bolje mesto za život – rekao je Čanak.

Dušan Petrović: „Dragi moj prijatelju, bila mi je velika čast da imam priliku da zajedno s tobom prolazim kroz borbu za bolju Srbiju. Dobrota koju si zadržao baveći se tim teškim poslom nadahnjujuća je.

Ivica Dačić: „Pre nedelju dana smo se čuli. Rekao mi je da se bori. Nije uspeo da se izbori sa bolešću koja ga je napala 2008. godine. Bio mi je prijatelj, saborac i politički protivnik. Ali ostaće mi velika žal za njim. Izražavam najdublje saučešće porodici i njegovoj partiji.“

Bojan Pajtić: „Izražavam duboko žaljenje zbog prerane smrti čoveka sa kojim sam godinama veoma dobro sarađivao. Strašna vest za sve one koji su ga poznavali.“

Nebojša Krstić: „Osam godina smo sarađivali. Bio je ozbiljan, posvećen čovek. Imao je izuzetan analitički um, koji nam je koristio u brojnim situacijama.“

Komemoraciji su još prisustvovali i sledeći politički lideri, a čije izjave nisam uspeo naći: Rasim Ljajić, Milan Krkobabić, Mlađan Dinkić,itd.

Izražavajući dužno poštovanje i pijetet, prema svakom pokojniku, pa i prema Miodragu Mikiju Rakiću, primećujem jedno: Koliko se samo vas, posle njegove prerane smrti, „samosvrstalo“ u kategoriju njegovih velikih prijatelja! Kada bi mogao na tren da oživi, bio bi sigurno šokiran, svojim novootkrivenim „prijateljima“, za koje nije ni znao za svoga života da ih ima! Verovatno bi smogao snage da vam kaže: „Ko je vas poznavao, ni pakao mu teško pasti neće. Nema veće uvrede za čoveka, od vaše javne pohvale i pozivanja na vaše prijateljstvo. Koliko vas se za moga života javno izdavalo i pozivalo na veliko prijateljstvo sa mnom!“

Uputstvo za tumačenje gore navedenih izjava političara: Izjava Miodraga Mikija Rakića za “Novi Magazin”: Svi kontakti političara sa kriminalcima su dokumentovani u Tužilaštvu i UKP (kasnije precizirano na 130 diskova dokaza), ali da se nije išlo u dalje istraživanje tih komunikacija, samo da ne bi smo “klanu pokazali koliko znamo”!

Ilustracije primene gornjeg uputstva: Izjava Stanka Caneta Subotića, koji je za vreme ove vlasti SNS-a oslobođen sudskog gonjenja, i koji je učestvovao i finansirao “osnivanje” SNS-a, i to za vreme njegovog suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu (suđenje u septembru 2013. godine, povodom optužbe za šverc cigareta u Srbiji 2006. godine, ), citiram: „Miodrag Rakić je zajedno sa Tadićem i bivšim članom DS-a Vukom Jeremićem “vršio pritisak na njega”. Precizirao je: Tadić i Rakić glavni su organizatori mog progona i otimanja moje imovine u Srbiji 2006. Na kraju ih je čak pozvao da pred kamerama idu na detektor laži (danas se SNS često poziva na detektor laži ali ne pred kamerama!).

Milo Đurašković (drugooptuženi u procesu protiv Miroslava Miškovića), je u sudnici Specijalnog Suda u Beogradu, rekao da su Tadić, Rakić i bivši DS-ovac Dušan Petrović, zahtevali da u poslove na koridoru 10 bude uključena firma “Inter-kop” iz Šapca, koja nije ispunjavala uslove. Tadić je to demantovao, a Rakić se nije oglašavao.

Vojislav Šešelj za „Informer“: „Pokojni Miodrag Miki Rakić osnovao je tajnu službu DS-a. On je kontrolisao sve političke procese u Srbiji, kao i kriminalne radnje, a samim tim i ko će biti uhapšen, a ko ne. On je kreirao Srbiju kao mafijašku državu novijeg formata.“

Umesto zaključka

Koliko je značajno mesto sekretara saveta za bezbednost, koje automatski podrazumeva i mesto predsednika Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih službi, govori i podatak, da je na to mesto, nakon Miodraga Mikija Rakića, došao direktno Aleksandar Vučić.

U tom trenutku, Aleksandar Vučić je bio ministar odbrane, ali i čuveni “prvi potpredsednik Vlade”, čiji je premijer bio Ivica Dačić. Predsednik Tomislav Nikolić, kao i premijer Ivica Dačić, bili su u senci “velikog i moćnog”, ministra odbrane, i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića! U stvari, to je samo bila naša greška u tumačenju: ova dvojica (predsednik i premijer) su u stvari bili u “senci”, sekretara Saveta za bezbednost i predsednika Biroa za koordinaciju bezbednosnih službi! Iako je to mesto trebalo da “popunjava”, šef kabineta predsednika države (znači šef kabineta Tomislava Nikolića), našao  se na njemu, ipak Aleksandar Vučić. Sad znate i zašto – voli on da se hvali kako sve zna, kako za svakog ima po “nešto” loše da kaže, i da se zagonetno smeška. Tu poziciju ne napušta, čak ni onda kada je izabran za premijera Srbije, i to u dva mandata! Tek izborom na mesto predsednika Republike Srbije,  u novembru mesecu, “napušta” to mesto i “ustupa ga”, čoveku kome apsolutno veruje, a ja bih rekao, čoveku koji bez njega i ne postoji, doktoru Nebojši Stefanoviću. Naravno, obzirom na status koji dr Nebojša Stefanović ima, jasno je da tu “poziciju” i dalje faktički drži Aleksandar Vučić! To je najvažnije “mesto” u Srbiji!

Pouka za kraj

Pokojni Miodrag Miki Rakić je propustio šansu da uredi državu Srbiju, onda kada je mogao, jer je trebalo samo da “pohapsi” sve političare koji su uhvaćeni sa rukama u “našim džepovima”! 

Nakon njega, i Aleksandar Vučić je na toj poziciji propustio priliku, da uradi nešto za državu Srbiju – a on je mogao takođe da uhapsi sve “političare” koji su mućkali, ali uključujući i sebe samog! Siguran sam, da bi on kao najbolji pravnik i vispren čovek, uspeo da objasni javnosti Srbije, da je on toliko pošten, da je eto, morao da uhapsi i samog sebe!

Dr Nebojša Stefanović, na ovoj najmoćnijoj poziciji, sada ne može ništa da uradi, jer pored Aleksandra Vučić, on bi eventualno mogao da odluči, samo to da sebe da uhapsi (mada mislim da ni to ne može bez predsednika da odluči)!

“(Ne)moguće rešenje” za državu Srbiju bi bilo samo jedno: da se u Srbiji nađe jedan pošten i nezavisan čovek i postavi na ovo “najvažnije” mesto, koji bi potom “predao sve dokaze jednom “poštenom” i nezavisnom tužiocu, koji bi sve koje treba – poslao na sud, kojim bi upravljao  jedan “pošten i nezavisan” sudija.

Sve u svemu, nažalost, ta tri poštena i nezavisna čoveka – današnja Srbija još uvek nema!

Milanko Šekler
Izvor: nspm.rs

2 KOMENTARA

  1. Mnogo korisnih informacija u tekstu ali nedostaje odgovora na laka pitanja. Na primer u tekstu piše da je ostala misterija zašto Rakić nije raskrinkao Tomu Nikolica pred predsedničke izbore? Zar nije očigledno, neko moćniji mu je tako naredio. Isti onaj koji je doveo Tadića na vlast.
    I nemojmo biti naivni da je pravljenje SNS-a bila ideja nekog Mikija Rakića, nemojte ga precenjivati, partije u Srbiji su projektovane godinama u napred i svako zna svoj zadatak, od Šešelja do Čede, od Dačića do Obradovića.
    Takodje, sasvim sigurno ideja o isisavanju novca iz državnih firmi nije nešto sto je izmislio Rakić, možda je on bio kvalitetan organizator ali ne i pronalazač.

  2. Nemam nikakve sumlje u tačnost ovog teksta, ali postoji i ono “ ali “ !!! U cijeloj toj “ igri “ nigdje se ne spominje utjecaj i djelovanje stranih ambasada i obavještajnih sluzbi………….a ja naprosto ne mogu da vjerujem da je ovoliki moralni, matrijalni , duhovni, kulturološki i svakoliki krah u drzavi Srbiji mogao da se desi bez ( i da bi se uopšte desio ) bez zestokog djelovanja „europskih prijatelja i Amerike“ ,!!!!????

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime