Srbija je treća u Evropi prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala, odmah iza Rusije i Ukrajine.
Indeks je pre nekoliko dana objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
U izveštaju se navodi da je Srbija „tranzitno čvorište za heroin i kokain“, što uključuje sve više organizovanih kriminalnih grupa, piše Euronews Srbija.
Navodi se i da „postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim“ i da oni zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike ka Evropi.
izveštaju se navodi da je Srbija „tranzitno čvorište za heroin i kokain“, što uključuje sve više organizovanih kriminalnih grupa, piše Euronews Srbija.
Navodi se i da „postoje dokazi o saradnji srpskih kriminalnih grupa sa crnogorskim“ i da oni zajedno čine kriminalnu mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike ka Evropi.
„Tržište nedozvoljenog oružja i dalje je značajno, a ileglna trgovina oružjem i dalje je popularan prihod za kriminalne grupe u Srbiji“, stoji u izveštaju.
Kada je reč o trgovini ljudima Srbija je prepoznata kao „izvor, tranzit i destinacija“ za žrtve trgovine ljudima.
„Žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji“, navodi se u izveštaju.
Jedan od prepoznatih problema su i „politički pritisci na medije“ i „nekažnjivost zločina nad novinarima“, kao i „kontrola medija od strane vlasti“ što je rezultiralo smanjenjem slobode štampe.
„Strane i domaće NVO uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzimaju otvoreno kritički stav prema vladi ili se bave osetljivim ili kontroverznim temama suočene su sa pretnjama i uznemiravanjem poslednjih godiina“, navedeno je u izveštaju.
Kada je reč o zemljama regiona, iza Srbije je Crna Gora koja se nalazi na petom mestu, BiH je na osmom, zatim Albanija na 15, Hrvatska na 16. i Severna Makedonija na 18. mestu u Evropi.
Izveštaj pokazuje da je visoka stopa kriminala generalno u čitavom svetu i da „83 do 84 odsto ljudi živi u atmosferi visokog kriminala“.
Eksploatacija radnika u Srbiji
Hristina Piskulidis iz NVO Astra kaže da su eksploatisani radnici u Srbiji osobe koje stižu iz Vijetnama, Indije, Pakistana, Avganistana, Kine i drugih zemalja, kao i da su to ljudi koji dolaze iz dubokog siromaštva.
U javnost su dospela dva slučaja – vijetnamski radnici koji su radili u firmi Linlong i radnici iz Indije koji su radili u građevinskoj industriji.
„Oni u Srbiju dolaze na različite načine – pojedinačno ili organizovano. Vijetnamske radnike je vrbovalo desetak agencija iz Vijetnama. Oni su za tu uslugu platili 2.000 do 4.000 dolara i, s obzirom na to da je plata u Vijetnamu oko 100 dolara, već su bili u nekoj vrsti dužničkog ropstva. U Srbiji nisu dobili ono što im je obećano, ni što se tiče plate, ni što se tiče posla“, rekla je Piskulidis za Euronews Srbija.
Za slučaj radnika iz Vijetnama koji su živeli u lošim uslovima bez tople i pijaće vode saznali su mediji, i tako je slučaj eksploatacije stranih državljana došao u javnost.
„Reakcija države je bila negiranje i zamagljivanje činjenica. Samo je Astra što se tiče Linglonga poslala preko 20 dopisa, prijava na adrese 16 različitih državnih institucija. Odgovori su se uglavnom sveli na prebacivanje odgovornosti“, priča Piskulidis.
Radnici iz Indije koji su radili na gradilištima kao što su pruga Beograd-Budimpešta, Korisor 11, vijadukt Čortanovci, takođe nisu dobili ono što im je obećani – nisu im redovno isplaćivane zarade, živeli su u lošim uslovima.
„U slučaju radnika iz Indije jedino je reagovala Inspekcija rada, jer radnici nisu imali radne dozvole, niti je postojala dokumentacija o njima na radnom mestu. Firma koja ih je angažovala platila je kaznu za to. Što se tiče uslova rada, radnih prava inspekcija se proglasina nenadležnom i nadležnost su prebacili na SAD i njihovu inspekciju rada jer su radnici iz Indije sklopili ugovore sa firmom iz Majamija“, objašnjava ona.
Napominje da je direktorka firme u Majamiju i firme koja ih je angažovala u Srbiji ista žena.
Podseća da je slučaj radnika iz Vijetnama dospeo u međunarodnu javnost i da je Evropska komisija 2021. godine tražila od Srbije da podnese izveštaj, da su to isto tražile i UN, ali da od Srbije nije stigao nikakav odgovor.
„To govori da su prioriteti na drugoj strani i da se prednost daje stranim investitiorima, krupnom kapitalu, a da sve ide na uštrb radnika. Spuštanje granice prihvatljivog kada su u pitanju strani radnici, odražava se i na domaće radnike“, napominje ona.
Zarada od organizovanog kriminala
Saša Đorđević iz Globalne inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) kaže da je teško reći koliko se novca generiše kroz organizovani kriminal, ali da je procena za 2020. godinu da su krijumčari migranata zaradili oko 50 miliona evra.
„Sada je ta cena verovatno veća jer je broj migranata povećan. Kroz Srbiju je 2022. godine prošlo 125.000 migranata, što je duplo više nego 2021. godine“, naveo je on.
Dodaje da je za slučaj pranja novca, koje tužilaštvo u Srbiji vodi, imovina vredela oko 57 miliona evra, kao i da je carina je od 2017. do 2022. godine zaplenila cigarete u vrednosti od 1,2 miliona evra.
„Prekogranični finansijski tokovi novca – utaja poreza, pranje novca procena je da su oko blizu 5 odsto BDP Srbije. To je veliki iznos nisu male cifre“, naveo je on.
Upitan zašto nema Kosova u izveštaju on je rekao da su istraživanjem obuhvaćene samo zemlje članice UN, a da Kosovo nije članica tog tela.
Napominje da njihovo istraživanje pokazuje da postoji saradnja kriminalnih grupa svih zemalja regiona, da oni mnogo bolje sarađuju nego policija i pravosuđe u tim zemljama.
„Postoji fleksibilna balkanska mreža koja se specijalizovala za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U tim prvim stepenima razvoja koristila je luke u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, poslednjih nekoliko godina koriste luke na Jadranskom moru. Balkanska kriminalna mreža ima oko 20 ćelija, tako da svaka ćelija ima oko 15 članova. Ako bude uhapšena jedna grupa, lako se popuni. Koriste se različiti načini za regrutaciju novih članova. U Srbiji se regrutuju iz navijačkih grupa, u Crnoj Gori su to zatvori, ali i pomorci“, pojašnjava on.
Smatra da su tri razloga zašto cveta organizovani kriminal u Srbiji – Srbija se nalazi na Balkanskoj ruti, drugi je, kako kaže, korupcija, a treći selektivno procesuiranje u pravosuđu.
Cvijić: Izveštaj nije iznenađenje
Novinara NIN-a Vuka Cvijića nije iznenadio ovakav izveštaj prema kojem je Srbija navedena kao treća u Evropi po organizovanom kriminalu.
„Ako imamo da je šef BIA na sankcijama zbog organizovanog kriminala, da je generalni sekretar Vlade povezan sa grupom Veljka Belivuka, ako imamo da je ministra policije dok je bio na čelu BIA policija htela da hapsi zbog Jovanjice, da je doskorašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radojičić na sankcijama zbog organizovanog kriminala i tako dalje. Ako imamo sve te činjenice, a da državni organi to ne ispituju, onda su rezultati čak i dobri“, rekao je Cvijić za Euronews Srbija.
On je naveo da je problem u Srbiji što je trgovina oružjem potpuno u „koruptivnoj zoni“ i da o tome najbolje govori afera „Krušik“.
„Oružje se privilegovanim trgovcima često prodaje ispod cene, čak i ispod cene koliko je koštala proizvodnja i ništa se ne dešava. Uzbunjivač Obradović je i dalje pod istragom, a oni koji su činili korupciju se ne ispituju“, rekao je on
Dodaje i da su smenjeni svi policajci koji su vodili istrage protiv organizovanog kriminala.
„Policajci koji su dobijali međunarodna priznanja za akciju Balkanski ratnik protiv klana Darka Šarića su 2014. godine smenjeni. Čak je smenjen i istražni sudija. Darko Šarić nastavio da rukovodi kriminalnom grupom iz zatvora“, naveo je on.
Upitan da li se on oseća bezbedno, Cvijić je rekao da ne razmilšlja o ličnoj bezbednosti, ali da je tačno da „živimo u nebezbednoj zemlji, gde se zbog bahate vožnje hapsi vozilo, a ne bahati vozač“.
„Umesto da tužilaštvo više zove ljude koji su osumnjičeni za nešto, oni pozivaju policajce na saslušanje“, zaključio je on.
