Štampa i društvene mreže ovih dana preplavljeni su tekstovima u vezi sudske zastarelosti predmeta vezanog za vršnjačko nasilje nad četranestogodišnjim Aleksom Jankovićem iz Niša, koji je posle višestruke torture, koja nije prestajala, počinio samoubistvo.
U prethodnih šest godina o ovoj temi se govorilo u medijima, štampa je često objavljivala ispovest roditelja maloletne žrtve, pominjana imena onih koji su praktično odbili da ga zaštite, ali i onih koji su nasilje nad Aleksom direktno izvršili. Četiri vlade ( Vlada Mirka Cvetkovića, Vlada Ivice Dačića i dve Vlade Aleksandra Vučića, ne ubrojah Vladu Ane Brnabić, mada je za njenog mandata nastupila zastarelost ) su se izmenile, četiri garniture ministarstva prosvete ( ministri Žarko Obradović, Tomislav Jovanović, Srđan Verbić i Mladen Šarčević ), tri ministra pravde ( Snežana malović, Nikola Selaković i Ana Kuburović ) i dva ministra policije ( Ivica Dačić i Nebojša Stefanović ), uprkos javnim apelima, uspeli su da obesmisle žrtvu malog Alekse, a posle njegove smrti i pokušaje roditelja i javnosti da krivce stigne zaslužena kazna. I sad nikom – ništa.
Nije ovo jedni slučaj u novijoj srpskoj istoriji da se dopuštanjem zastarevanja od strane izvršne vlasti vinovnici praktično aboliraju od krivice, pa i od vođenja sudskog postupka za dela koja su izvesno učinili. Kada se pomene zastarelost kao metod državne vlasti u odbrani sebi bliskih ljudi, drugosrbijanci će se najpre setiti tzv „slučaja vladike Pahomija“, međutim tu je stvar nešto drugačija. Naime, protiv vladike Vranjskog se te 2002. vodio sudski proces, a optužnica je sadržala 4 tačke. Za dve je nastupila zastarelost, a po druge dve je suđeno vladici Pahomiju, ali tužilac nije dokazao da je optuženi vladika učinio dela koja su mu se stavljala na teret. Oba slučaja, iako potpuno različita, povezuje to što na vlastima ostaje sumnja učešća u izigravanju pravde i ogroman prostor za mnoge špekulacije, kojima je srska javnost itekako sklona.
U zadnjih godinu dana ili neki dan više, sklonost ka špekulisanju privukao je slučaj, kojim se javnost jako kratko bavila, iako su vesti obilovale oprečnim i neverovatnim informacijama o trgagičnim događajima. Slobodan Tanasković, čuvar objekta srušenog u Savamali, u Hercegovačkoj ulici u Beogradu u noći između 24. i 25. aprila prošle godine umire u svojoj 58. godini nepunih mesec dana od kada su ga nepoznata lica vezala za radijator, otela mu telefon i maltretirala dok nisu porušili objekte preduzeća Iskra u Hercegovačkoj ulici. Posle inkriminisanog događaja javilo se nekoliko svedoka oštećenih u prvi mah, ali je jedino Tanasković dao izjavu za medije više puta i uvek javno bez ikakvog skrivanja identiteta. Jasno se moglo videti njegovo lice i čuti ono što on izgovara. Ostala nekolicina oštećenih je skrila svoj identitet i samo po jednom se oglasila u javnosti. Vest o smrti Tanaskovića objavljena u većini pisanih i elektronskih medija. Osim izjave ministra Zlatibora Lončara, koji je zahtevao da mu se na uvid dostavi dokumentacija vezana za lečenje Tanaskovića na VMA, nakon čega je nastupila njegova smrt, koju su preneli gotovo svi mediji. U nekoliko medija, pojavljuju se izjave vlasnika preduzeća Iskra i vlasnika agencije Kuguar, koja obezbeđuje objekte ovog preduzeća. Izjave ove dvojice ljudi, koji nesumljivo moraju imati ispravne informacije o događajima vezanim i za Savamalu i za samog Tanaskovića, čitaoca dovode do potpune zbunjenosti. Svi mediji Tanaskovića nazivaju „čuvarem objekta u Hercegovačkoj ulici“, a Politika u svom tekstu „Preminuo čuvar porušenih objekata u Savamali“ od 25. 05. 2016. koji inicijalima potpisuju tri autora, izveštavaju da je Tanasković umro na odelenju gastroentrologije VMA i najavljuju obdukciju njegovog tela, koja treba da bude obavljena u ovoj ustanovi. U nastavku ovog članka Politika prenosi reči vlasnika „Iskre“ Dušana Miljevića: „Tanaskovića su pre mesec dana nasilnici sa fantomkama zatekli u jednom od objekata preduzeća „Iskra”, čijih su više od 1.000 kvadrata rušitelji sravnili za zemljom. Dušan Miljević, vlasnik ove firme, kaže da Tanaskovića nije lično poznavao, njega je angažovala agencija za obezbeđenje sa kojom „Iskra” ima ugovor.“. Istog dana televizija N1 uz vest o smrti Tanaskovića, takođe prenosi izjavu Miljevića: Nakon spekulacija u medijima o angažovanju preminulog čuvara, direktor Iskre Vladimir Miljević je u telefonskom razgovoru za N1 potvrdio da je Slobodan Tanasković bio angažovan kao čuvar na srušenom objektu. „Jeste, Slobodan Tanasković je te noći dežurao na objektu i povodom toga smo i u policiji davali izjave. Neki problemi koji su mogli da nastanu, nastali su posle tog događaja koji ga je dosta uznemirio“, rekao je Miljević. Čudno je da Miljević zna da je Tanaskovića, koga lično ne poznaje, događaj lično uznemirio!? Posle Miljevićeve izjave, Politika nam donosi i izjavu vlasnika agencije Kuguar, koja je obezbeđivala objekte Iskre. Zlatko Stevanović za Politiku tvrdi da Tanasković nikad nije bio zaposlen i angažovan u njegovoj agenciji, ali da je kao beskućnik boravio u prostorijama Iskre!? – „Slobodan je nekada boravio na „Lastinom” peronu i nekoliko puta smo ga zaticali u krugu „Iskre”. U početku mu nismo dozvoljavali da bude na prostoru koji smo nadzirali, međutim, kada smo shvatili da je reč o izuzetno pedantnom i pristojnom čoveku, dozvolili smo mu da spava u jednoj od „Iskrinih” prostorija. Iako nikada nije bio naš radnik, povremeno je, u znak zahvalnosti, obilazio krug i pomagao našem čuvaru iz noćne smene – tvrdi Stevanović i dodaje da su mu radnici „Kuguara” donosili hranu i odelo, a da mu je on poklonio i telefon, kako bi ga podstakao da se uključi u normalan život.“ U vesti o boravku na VMA i smrti Tanaskovića, gotovo svi mediji prenose da su ga u tu ustanovu, u predinfarktnpm stanju, dovele njegove kolege. Postavlja se pitanje: Koje kolege i iz koje firme? Vlasnik Iskre ga ne poznaje, a vlasnik agencije Kuguar kaže da ga nije poslovno angažovao. Ko su kolege koje dovoze Slobodana Tanaskovića u bolnicu, gde posle nekoliko dana umire? Na vest o smrti jedinog svedoka rušenja objekata u Savamali, na blogu B92 oglasio se i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On u svom tekstu između ostalog kaže: „Poslednji izveštaj koji smo dobili od njegovog kolege iz agencije koji ga je posetio jeste da su tom jadnom čoveku na VMA, zbog psihičkih problema, vezane i ruke i noge“. Opet pominjanje kolega, ali ne i njegov identitet i firma u kojoj je zaposlen. Još jedna informacija nedostaje u svim medijima: kog dana je Slobodan Tanasković primljen na lečenje na VMA? Listom svi mediji koriste termin „pre nekoliko dana“. U narednim danima novine, televizije i internet portali javljaju da nije postojalo grešaka u lečenju Slobodana Tanaskovića, da je ministar koji je tražio dokumentaciju izjavio da „preminulom čuvaru ništa nažao nije učinjeno“. Izveštaj sa obdukcije koja je obavljena na VMA, dakle ustanovi koja ga je lečila i na kojoj je umro, nije nigde objavljen, a Rodoljub Šabić, preko bloga, izveštava da je Tanasković umro od posledice vezanih creva. Ako je ta dijagnoza tačna, opet se javlja potreba za špekulacijom, jer pacijent se na VMA nalazio „nekoliko dana“, doveden je zbog predinfarktnog stanja, dakle kardioloških problema, a nakon toga premešten je na gastroentrologiju gde umire od bolesti koja se leči u perodu od 12 do 24 sata!? I sve to za „nekolko dana“.
Neverovatno, pod uslovom da je verovatna smrt od vezanih creva u bolničkim uslovima. Još neverovatnije je da tema rušenja u Savamali i dalje aktuelna u medijima, novinari drugosrbijanskih medija traže odgovor od vlasti na pitanje ko je rušio, novinari bliski vlastima podržavaju tezu vlasti da su u pitanju bespravni objekti koji su bili ruglo grada, a pravosuđe koje se bavi predmetom rušenja prebacuje nadležnost sa suda na sud…. dok izjave jedinog svedoka neće moći da se potvrde ni na jednom eventualnom ročištu. Rok zastarelosti za bespravno rušenje postoji, kao i rok zastarelosti za pogrešno lečenje, ako je lečenja uopšte i bilo. Za objekte smo i bez istrage obavešteni da su ih srušili kompletni idioti, a istraga povodom smrti Slobodana Tanaskovića, čuvara ili beskućnika, ali izvesno, jedinog hrabrog čoveka, svedoka o rušenju, nikad nije pokrenuta. Možda i taj predmet jednom zastari.
Miša Matić
www.vidovdan.org
