Moć balkanske „braće“

Đukanović-Dodik-Vučić

2
2125

Foto: http://gdb.rferl.orgCvijićevi modeli violentnih vladara

Srbi su danas podeljeni u političke partije, interese, socijalne grupe, ali i žive u tri države. Reč je o Crnoj Gori gde su Srbi deo crnogorske dražavnosti, Republici Srpskoj kao entitetu BiH, i Srbiji, kao političkoj i etničkoj matici. Opšta karakteristika vlasti u Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj sledi Cvijićevu teoriju violentnih tipova i mentaliteta-karaktera, opterećena oblicima lične vlasti, strančarenja, sukoba i međusobnih podela. Pored toga, vodeće političke ličnosti u sve tri srpske i srpsko-crnogorske države. Treba sada sagledati politike „Balkanske braće“ i političku psihologiuju vladavine tri ključne ličnosti Mila Đukanovića, Milorada Dodika i Aleksandra Vučića. Nije potrebno praviti šire analize, već u najkraćoj meri opisati vlasti, i načine vladanja narodom i državama od strane pomenutih političara-državnika.

Moć „Vladike“ Milo Đukanović?

Vladavina višestrukog crnogorskog premijera i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića duga 25 godina, ukazuje na klasičan sindrom balkanske orijentalne vlasti, karakteristične za plemensko-patrijrahalna društva, koja tranzicijom prelaze u građansko društvo. Milo Đukanović je praktičar vlasti koji je vešto „plivao“ u svim političkim etapama. Prvo je bio blizak saradnik Slobodana Miloševića od 1988. sve do 1997. godine, a onda do njegovog pada politički protivnik uz približavanje politici SAD. Milo Đukanović je od 2000. godine ojačao svoje pozicije na zapadu ali i u Ruskoj federaciji i igrao je na dve karte. Pošto je Đukanović umešan i u sumnjive poslove mafije, duvanske i drugih, opredelio se da igra na kartu Zapada i SAD kao i NATO i da iz Crne Gore umanji ili eliminiše ruski ekonomski i bezbedonosni interes. Tako je Milo Đukanović kroz DPS stvorio suverenu vlast igrajući na različite koalicije sa SDP, kupujući politički uticaj i prodajući ga radi opstanka na vlasti. Tri su glavne poluge moći Mila Đukanovića. Radi se o konceptu lične vlasti u DPS, kontroli i uticaju tajne službe i povezanosti sa mafijaškim međunarodnim kartelima, ali i stranim interesima. Uz ovaj segment je i četvrti stub moći, a to je moć i uticaj njegove porodice, pre svega njegovog brata Aleksandra na ekonomske tokove u Crnoj Gori. Đukanović je učinio ono što komunisitčka vlast nije, a to je slaljenje SPC, priznavajući Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Pored toga, Srbi i srpski interes je prvi put su u Crnoj Gori poniženi više nego u Drugom svetskom ratu i vremenima crnogorskih zelenaša. Po svim elementima moći, Milo Đukanović je vidni protivnik srpskih interesa u Crnoj Gori što se vidi po proterivanju srpskog jezika iz škola i ustanova Crne Gore i formiranju veštačkog crnogorskog jezika, kao što su to uradile i Tuđmanove vlasti u Hrvatskoj. Milo Đukanović i njegova uža i šira porodica poseduju veliku moć i bogatstvo i svoju „sudbinu“ stavili su na kocku SAD i NATO. Đukanovićeva vlast je okrenula leđa Srbiji kada priznala Kosovo i porušila zavet NJegoša vezanog za Kosovo. Đukanović je političar jake političke volje, arogancije i sujete, ali i trgovačke sposobnosti u ime svoje vlasti i moći.

Da Vas podsetimo:  „Pink“ će prvi isključiti Vučića

Dominacija „guvernera“ Milorada Dodika?

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik bio je i višestruki premijer. Prvo je politički bio reformista blizak Anti Markoviću i opozicija Karadžićeve politike od 1990.-1995. godine u Republici Srspkoj. Kasnije postaje kooperativni premijer blizak interesima Zapada i SAD, a onda se okreće nacionalnoj politici u sporu sa vlastima u Sarajevu i u mnogo čemu postaje iz praktičnih razloga vlasti epigon dr Radovana Karadžića, iako je insistirao da ode u Haški tribunal. Milorad Dodik je moćan politički lider koji drži svoju stranku pod punom ličnom kontrolom, računajući i vladu RS. Dodik je vešt političar violentnog tipa, sposoban da svoje interese u vlasti i moći kanališe kroz „interese“ Srba u Republici Srpskoj. Dodik je od početka svoje vlasti uspostavio dobre odnose sa Milom Đukanovićem, a onda sa svim političkim liderima od 2000. godine u Srbiji. Dodik se okrenuo interesima prema Ruskoj federaciji, podržava put RS i BiH u EU, ali je kritičar politike SAD, NATO u BIH i na Balkanu. Dodik i njegova porodica su postali veoma imućni. Milorad Dodik je uvek igrao na Srbiju kada mu je bilo potrebno, ali je zadržavao pravo da se „ogradi“ i od političkih stavova državne politike Srbije, ukoliko su se kosili sa njegovim interesima. Milorad Dodik je kao i Milo Đukanović u politici i vlasti već 27 godina.

Apsolutna moć „gospodara“ Vučića?

Premijer Srbije Alkeksandar Vučić je od snažnog radikalskog političara koji je od 1992.-2008. godine bio protiv politike SAD, EU i NATO na Balkanu i prema Srbiji, kao predsednik SNS i premijer izvršio „Kopernikanski obrt“. Ova promena je svesna, naučena i trenirana uz promenu stila političkog nastupa, političke retorike. Vučić je sada moćan na političkoj sceni Srbije čak i moćniji nego Milošević u periodu 1990.-1996. godina. Milošević je tada imao opoziciju u DS i SPO, a Vučić sada nema opoziciju kao konkurenciju. Aleksandar Vučić je vešt političar, dugogodišnji poslanik, ministar informacija i prvi kadrovik SRS, a onda političar koji je SNS preuzeo od Tomislava Nikolića i stvorio je mašinu moći za apsolutni uticaj u vršenju vlasti. Aleksandar Vučić u odnosu na Đukanovića i Dodika je političar iz drugog ešalona generacije 1970-tih koja sada vlada u Evropi i prilagođava se trendova politike u EU. Vučić je produbio put Srbije ka EU, vodi umerenu politiku u odnosima sa Ruskom federacijom i vojnu neutralnost uz jačanje stranih investicija, ali ne i plasman domaćeg kapitala. Premijer Aleksandar Vučić je najjači političar u Srbiji posle Miloševića, ali ga prati crta političke arogancije, samohvalisavosti, ponižavanja političkih protivnika i vešta upotreba medija kojom stalno jača svoju poziciju i moć. Sada Vučić nema ozbiljnu političku konkurenciju, i to je najveća opasnost i po njegovu vlast ali i Srbiju. Aleksandar Vučić ima veću moć na SNS nego što je imao Milošević na SPS i svi ostali lideri nekon 2000. godine, računajući violentnog „samoljubivog“ predsednika Srbije i DS više od osam godina, Borisa Tadića. Iskustva u Srbiji govore da su lideri stranaka poput Miloševića, Đinđića, Tadića, Koštunice, stradali pre svega u svojim partijama od svojih saboraca a onda i na izborima. Ono što karakteriše i Đukanovića, Dodika i Vučića je stav Le Bone iz „Psihologije gomile“ koji glasi: „Vođe danas nastoje da postepeno zamenjuju organe vlasti, u meri u kojoj ovi poslednji dopuštaju da ostaju predmet rasprava i da sve više slabe“. Tako političari na vlasti koji su i lideri svojih partija postaju apsolutni gospodari i partija i vlada koje formiraju njihove partije i parlamenta gde su partije na vlasti, ali i javnog mnenja kojim suvereno utiču.

Da Vas podsetimo:  Kako da nađemo „zajednički jezik“ ...

Tomislav KRESOVIĆ

Vidovdan

2 KOMENTARA

  1. Milo Djukanovic i Milorad Dodik su u duzini vladavine su presli svaku meru. Njih ne interesuju interes naroda vec samo njihovi licni interesi i interesi clanova njihovih porodica. Zato su pomenuta dvojica spremni na bilo kakve obrte samo da sto duze ostanu na vlasti. Rade onako kako im diktira zapad, pre svega USA.

    Ovaj treci, Vucic, nije jos stigao da se usanci na vlasti, a dokle ce ostati, videcemo.

  2. Hm,hmm..Dimitrije Tucovic, covek kome Beogradska burzoazija, uklanja spomenik,verovatno i naziv „Trg Dimitrija Tucovica“, je tvrdio da ; “ Balkanska burzoazija,stvara uslove za rat“.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime