KUPLJENA POBEDA

Dok je tobože demokratska Evropska unija ćutala, čak i na Vučićevo moguće znanje o pripremi- možda i za eventualnu suorganizaciju upada Radojčievih „komadosa“ na Kosovo – ON je naveliko agitovao i najzad je uspeo. Kupljenom pobedom na izborima verovatno će se apsolutnom većinom u srpskom Parlamentu otarasiti političke prišpetlje Ivice Dačića i njegovih tobožih „socijalista“.

Da su „naprednjaci“ u Vučićevom privatnom vlasništvu napredovali –jesu. Ovoga puta su krenuli sa pripremama za izbornu pobedu na vreme. Odmah posle završenih poslednjih izbora. Nisu do (ponovljenih) izbora 17. decembra gubili ne dane, nego čak ni sate bez stalne izborne kampanje! Ovde govorancije, tamo otvaranje šorova, uličica, pa i po kojeg kilometra preskupo urađenog autoputa, tu su i malo kome u provinciji potrebni novi stadioni, pa svakodnevne najave „meda i mleka“ koji će odmah posle apsolutne pobede eseneslija poteći Srbijom. I tako i u krug i u nedogled!

Vučić je, iako po Ustavu ne bi smeo da vodi izbornu kampanju jer je on, tobože, „predsednik svih stanovnika Srbije“ i trebalo bi da bude i da ostane politički neutralan, to permanentno uvek činio. Svojom propagandom, često veoma primitivnom, prisetimo se ponude parizera, kao poseban delikates za gladne Srbe, nije silazio sa TV ekrana televizija koje su pod njegovom čizmom. Bilo ga je i na mnogim mitinzima, na koje su, po ustaljenom konceptu njegove partije, dovlačeni –doduše dosta bedno plaćeni aplauderi sa svih strana Srbije. Samo da ih je što više kako bi mogli da čuju, tu na licu mesta, uvek od režimskih medija nazivane –istorijske poruke Velikog vođe!

Vođe koga i čega –partije? Bar javno, sigurno ne jer se odrekao mandata u korist kilavog marionete Miloša Vučevića. Borben i galamljiv kakav je, AV je često u svojim govorancijama ostajao suve usne duplje. Zbog onolikog javnog pljuvanja po političkim protivnicima njegov čestim nastupima opterećen i izmoren organizam nije više mogao da proizvodi toliko potrebne pljuvačke. Za nikada do sada toliko viđenih pljuvačina po svima koji ne žele ili više ne mogu da idu odavno utabanim putem Velikog vođe!

Ipak ni sve govorancije, ni svi nastupi na televizijama, ni mitingovanja pa ni slavopojke u štampanim i elektronskim medijima u Njegovu čast, u to sam siguran jer narod zna da bar tri četvrtine onoga što Vučić priča su obične, stotinama puta ponovljene lagarije i zamajavanja, ne bi doprinele ovoj zaista ubedljivoj pobedi naprednjaka. Pobedu su donele Vučićeve halapljive ruke u državnoj kasi. Na vreme je obećao kupovinu glasova dotacijama penzionerima, mladima, socijalnim slučajevima… A, ispunjenja obećanja je tempirao tačno pred izbore.Razbacivao je narodne pare na sve strane –samo da se održi na vlasti. Možda je i to razbacivanje, kao i mnoge druge političke gegove, ukrao od drugih –npr. od nekadašnjeg jagodinskog kočijaša i prevoznika uglja –Palme. Znate ono Palmino -dve hiljade za gospodina, pet hiljada za gospođu- tako je, priča se, Palma delio pare sirotinji. Keš na ruke. Vučić je to prepustio onom Malom prebacivanjem para na tekuće račune.

Ranije su horde navijača i simpatizera eseneslija, pa i pojedini članovi, silom, pretnjama i ometanjem glasača sve činili da se pobedi na izborima. Danas to čine stotine milona evra potrošenih na nešto što u savremenoj Evropi do danas nije viđeno. Direktno podmićivanje glasača i kupovina glasova za gotovinu!

Naravno i drugi evropski političari u svojim predizbornim obraćanjima glasačima i obećavaju i lažu ih. Ali da neko iz budžeta države uzima sredstva i indirektno gotovinski „kupuje“ glasove –e, to još nije bilo viđeno u Evropi. I –umesto da EU na vreme drekne na Vučića i pokuša da sputa njegovu kupovinu ponovne vlasti, svi do jednog zvaničnika –su ćutali i ćute i dalje!

A. zašto bi i protestvovali, pretili i sputavali Vučića da (ponovo) osvoji vlast kada im taj čovek još uvek treba? Očigledno mora da završi odavno započeto cepanje Srbije. Da de jure prizna Kosovo, da Raškoj oblasti –Sandžaku- podari autonomiju sa kasnijim pravom pripajanja Kosmetu i Albaniji, da šiptarskoj državi u nastajanju omogući proširenje na teritorije sve do Vranja pa možda kasnije i do Kraljeva, bar delu Vojvodine da odobri odvajanje od Srbije i pripajanje Mađarskoj-ali i da rasproda ili čak pokloni strancima i poslednje srpske resurse, reke i jezera, šume i planine, banje, rudno blago, ljude i sve drugo što vredi? Možda zato EU ćuti jer ona na pritisak Nemačke i Francuske, u potaji i Engleske, odavno želi da sa geografske karte Evrope uklone Srbiju. I da se pravoslavni srspki narod vremenom pretopi u Arape, crnce, Azijate i druge tzv. azilante koji polako ali sigurno okupiraju Srbiju.

Ako, tako nam i treba. Imali smo možda poslednju šansu za eventualno mogući spas Srbije- nismo je iskoristili. Dobićemo novu/staru, možda samo malo izmenjenu vladu kakvu kao narod zaslužujemo jer su se stotine hiljada ljudi prodali za keš darivanja. Od novca možda prispelog od zajmova koji će pokolenja Srba morati da vraćaju.

Deo para je možda uzet od deviznih doznaka ljudi iz rasejanja promenjenih u malovredne dinare. Od ljudi koji su se kroz veliku, još dan-danas često ponavljanu priču Nemaca o Hitlerovoj izgradnji autoputeva, oduševili i izgradnjom autoputeva Velikog vođe kojima će oni, kada jendom godišnje a u starosti i sve ređe, krenuti ka svojim selima iz kojih su potekli. Da vide svojevremeno novoizgrađene kućerine u kojima niko od njihovoh ne živi. Valjda i to spada u sudbinu bar jednog dela srpskog rasejanja.

Evo kako nedavno jedan nemački levičar opisao Vučećevu kupovinu glasova –citat- „to mu dođe kao kada bi mi neko u kafani ukrao novčanik pa me posle zove da me mojim parama iz mog novčanika plati iće i piće“. Tako i Vučić. Iz budžeta uzetim narodnim parama –plaća narodu da glasa za njega.

Odavno se kaže da nada umire poslednja. Zato se nadamo da će se čuvena izreka Nikole Pašića obistiniti prema nama, preostalim Srbima: „Nema nam spasa ali propasti nećemo“. Daj Bože da je tako.

Za KORENE

Predrag Rakočević, Štutgart