NATO želi da reši balkansko zaleđe

BiH i Srbiji nudi se ulazak u NATO, ne zato što su vojnički potrebne tom savezu, već da Zapad u proksi ratu sa Rusijom ne bi iza leđa imao nepokorene Srbe

Doktor nauka, dekan Fakulteta bezbjednosti u glavnom gradu Republike Srpske, Predrag Ćeranić, u ekskluzivnom intervjuu specijalnom dopisniku međunarodne redakcije Federalne novinske agencije, ispričao je zašto je pristupanje Bosne i Hercegovine u EU iluzija, kako Banjaluka blokira ulazak Bosne i Hercegovine u NATO, zašto je Rusija toliko važna Srbiji i kako je zemlja u srcu Evrope postala ideološki centar za širenje radikalnog islamizma i regrutovanje terorista.

Još tokom predizborne kampanje Bajdenov tim je dao izjavu da će američki predsednik olakšati ulazak Bosne i Hercegovine u EU i NATO. Koliko je to realno, posebno ulazak u NATO? Koliko je sada opipljiv pritisak po ovom pitanju i može li mu Banjaluka odoleti?

Što se tiče ulaska Bosne i Hercegovine u EU, to je iluzija, odnosno „šarena laža” kako se to u mom narodu kaže. Da postoji iskrena namjera da BiH ili Srbija budu članice EU, ne bi bilo Berlinskog procesa, procesa integracije zemalja Zapadnog Balkana u svojevrsnu balkansku uniju, koji je “lansirala” bivša njemačka kancelarka Angela Merkel. Kasnije je cijela stvar preimenovana u Mali Šengen, a potom u Otvoreni Balkan, a radi se o jednoj te istoj poruci iz Njemačke, najvažnije članice EU: ne želimo Vas kao punopravne članice EU, već kao kolektiv sa kojim ćemo da sarađujemo. Dakle, balkanskim zemljama koje nisu članice EU nudi se da budu predvorje, B liga EU.

Cilj projekta je i da se onemogući ruski i kineski uticaj. Otvoreni Balkan, koji se u Srbiji nastoji prikazati i kao proizvod “domaće pameti” a koji, opet, podržavaju SAD, treba da ima i svoje institucije, koje će odlučivati o “zajedničkim stvarima”. Bosni i Hercegovini, kao i Srbiji, nudi se samo ulazak u NATO, ne zato što su vojnički potrebne NATO paktu, već da NATO u proksi ratu sa Rusijom ne bi za leđima imao nepokorne i slobodoljubive Srbe, koji bi mogli podići ustanak. Taj proksi rat protiv Rusije počeo je prije nego je NATO planirao. Banjaluka odolijeva zahvaljujući politici Milorada Dodika. Mogu nas samo okupirati.

Turski ministar inostranih poslova Davutoglu je u Sarajevu još 2009. godine rekao da će Turska reintegrisati region Balkana i da će turska spoljna politika nastaviti da uspostavlja red na Balkanu: „Za Ankaru je teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine jednako važan kao i teritorijalni integritet Turske, a sigurnost Sarajeva je važna koliko i sigurnost i prosperitet Istanbula”. Koja sredstva Turska koristi za svoju ekspanziju u BiH i regionu („diplomatija religije“, „meka moć“, investicije)?

– Turska, kao i Rusija, Balkanu nude ekonomske investicije i ulaganja, ne samo u privredu već i u obrazovanje, kulturu uopšte. Turska pri tome ulaže veća sredstva i otvoreno pokazuje da joj je jako stalo do područja koje je bilo integralni dio Otomanske imperije skoro pet vijekova. I Rusija daje do znanja da joj je stalo do integriteta BiH, ali u sklopu ustavnih određenja proisteklih iz Dejtonskog mirovnog ugovora. Ono što za Bošnjake znači Turska, to je za Srbe Rusija. Ne vidim opasnost za Srbe od turskog uticaja u BiH, štaviše u svojim tekstovima sam ukazivao da bi za balkanske narode bilo bolje kada bi u svojstvu međunarodnih medijatora o njihovim neriješenim odnosima brinule Rusija i Turska, a ne Velika Britanija i SAD.

Na Balkanu, Turska se oslanja na fanatičnu privrženost lokalnih muslimana. Bošnjaci i Albanci su dva stuba na kojima počiva turska spoljna politika na Balkanu, reči su Davutoglu koje je napisao u Strateškoj dubini. Kao što Srbi gotovo iracionalno vole Rusiju i teže da joj se približe, tako i naša zemlja pokazuje pasivnost i neinicijativu u tom pravcu. Šta bi Rusija mogla da nauči od Turske da podrži srpski faktor u regionu i ojača svoj uticaj?

– Tako je. Treba reći da Davutoglu u Turskoj više nema političku težinu koju je imao dok je pisao Stratešku dubinu. Odnos Srba prema Rusiji je više stvar emocija nego interesa. Srbi Ruse prosto vole. Potpuno ste u pravu, mogla bi Rusija više da učini u BiH, ali i na Balkanu uopšte, u smislu širenja svog uticaja. Naročito stoga što se rusko rukovodstvo uvjerilo da predsjednik Dodik u odnosu prema Rusiji ne kalkuliše, i da se radi o iskrenom sagovorniku. Turska, odnosno turski predsjednik Erdogan, ne vjeruje bošnjačkom lideru Bakiru Izetbegoviću, smatra da se prodao Amerikancima i odstupio od politike svog oca Alije. Ali, opet, svjesni su da Bošnjaci kao muslimanski narod, više vole Tursku. Uvjeren sam da će završetak izgradnje Srpsko-ruskog centra u Banjaluci i otvaranje Ruskog doma učvrstiti kulturne veze Moskve i Banjaluke. Naravno, veoma važni su kadrovi, odnosno ljudi koji će biti na čelu tih institucija. Dodao bih da u razvijanju odnosa i veza više zavisi od tih ljudi nego od zgrada.

Muzej za žrtve genocida u Srebrenici podignut je zahvaljujući turskim ulaganjima i radi pod okriljem TIKA-e. Narativ o genocidu u Srebrenici i Srbima kao genocidnom narodu ne promovišu samo EU i SAD, već i Turska. Kakva je njena pozadina i šta je krajnji cilj?

– Pazite, u BiH su u posljednjem vijeku počinjeni strašni zločini. I više su Srbi, Bošnjaci i Hrvati ubijali jedni druge, nego što su to činili okupatori. U BiH postoji jedna spirala zla koja se mora prekinuti radi naše djece i djece naše djece. Da bi se to postiglo potreban je napor političkih lidera sva tri konstitutivna naroda, ali i međunarodna pomoć. Mislim da Rusija zajedno sa Turskom to može postići. Ramzan Kadirov, predsjednik Čečenije je sjajan primjer. Čečeni su udarna pesnica ruske vojske u specijalnoj operaciji u Ukrajini. Pravoslavni i muslimanski narodi mogu živjeti zajedno. To narodima u BiH nudi Dejtonski sporazum.

Kriminalizacija negiranja genocida u Srebrenici, koju je nametnuo visoki predstavnik, izazvala je veliku političku krizu u zemlji. Prošlo je godinu dana od usvajanja ovog skandaloznog zakona, a već se može govoriti o posledicama i stvarnoj primeni…

– Govorite o tzv. Inckovom zakonu. Da, posljednji visoki predstavnih u BiH, Valentin Incko, dan uoči napuštanja svoje dužnosti nametnuo je taj zakon, i tako potpalio fitilj neriješenih međunacionalnih odnosa. Tim potezom nije doprinio međusobnom pomirenju naroda u BiH već je samo podigao međuetničke tenzije.

U Crnoj Gori i samoproglašenoj Republici Kosovo usvojene su rezolucije o genocidu u Srebrenici. Da li je sve ovo deo jedinstvenog plana da se izvrši pritisak na Srbiju, Republiku Srpsku i srpski narod kao ključni faktor u regionu?

Naravno. Treba reći i da se taj pritisak determiniše i dozira iz dvije Zapadne ambasade. U tim ambasadama se odlučuje i o ministrima u vladi.

Rastuća opasnost od radikalizacije u BiH izaziva sve veću zabrinutost čak i na Zapadu. Kakva je realna situacija u zemlji u ovoj oblasti? Koliko sada postoji takozvanih „paradžamata“ i vehabijskih centara? Koliko ljudi odlazi da se bori za ID, a koliko se vraća u Bosnu i Hercegovinu? Ima li ažurnih podataka o broju radikalnih islamista u BiH?

– Paradžemati jesu opasnost po BiH jer u njima ne funkcioniše država nego običajno pravo. Koliko ih je – teško je odgovoriti na to pitanje, mislim da ih više niko i ne broji. Međutim, i jedan je opasan. Prilikom odlaska na sirijsko ratište dobrovoljci su najprije odlazili u lokalni paradžemat po upustva i “blagoslov”. Takođe, po povratku bi se prvo javljali u matični paradžemat. Podaci o sirijskim ratnicima se razlikuju, zavisno od institucije koja ih daje. Čak se i podaci koje su javnosti dostupnim učinile zvanične institucije razlikuju. Tako je Dragan Mektić kao ministar bezbjednosti u Savjetu ministara BiH tvrdio da je u Siriju iz BiH otišlo 285 dobrovoljaca, dok je Fahrudin Radončić kada je došao na mjesto ministra govorio da je nešto manje od 500 dobrovoljaca ratovalo u Siriji. Od toga je 100 poginulo u borbama, 110 se vratilo u BiH, od čega je 45 pravosnažno osuđeno. U američko-kurdskom zarobljeništvu ih je 128, dok se pod komandom Nusreta Imamovića u okolini Idliba i dalje nalazi oko 100 boraca.

Vrijedi napomenuti da je vahabizam, odnosno sve opasnosti koje se vezuju za ovu radikalnu interpretaciju islama, u BiH i u medijskom i političkom diskursu potpuno marginalizovan kao tema.

Možemo li reći da je BiH postala ideološki centar za širenje radikalnog islamizma i vrbovanje terorista?

– Ni jedan od svjetski poznatih terorističkih napada nije bio izveden bez “bosanskog pečata”. U napadu na Kule bliznakinje pet napadača imalo je BH pasoš. To su Muhamed Ata, Halid al Mihdhar i Navah al Hazmi (poginuli piloti). Dvojica organizatora su takođe imala BH pasoš: Halid Šeik Muhamed  i Remzi bin al Sibh. Ujedno, od 19 poginulih napadača, 11 je učestvovalo u ratu u BiH.  U terorističkim napadima u Parizu korišćena je municija proizvedena u BiH. U odnosu na broj stanovnika BiH je bila četvrta u svijetu po broju dobrovoljaca koji su ratovali na strani tzv Islamske države. Ti podaci idu u prilog Vašoj tvrdnji.

Milorad Dodik je rekao da u Sarajevu postoji obaveštajni centar koji ima za cilj borbu protiv „širenja ruskog uticaja“. Ko stoji iza toga i čemu će se suprotstaviti, s obzirom na to da region Balkana trenutno uopšte nije u centru pažnje Moskve?

– Nije to rekao samo Milorad Dodik. To su rekli i britanski zvaničnici. Međutim, Vi ste u pravu. Uticaj Rusije u BiH se predimenzionira. Uporedite samo zdanje u kojem se nalazi Ambasada Ruske Federacije i Američku ambasadu u Sarajevu. Uporedite i broj diplomatskog osoblja i dobićete potvrdu da se rusko i američko prisustvo u BiH drastično razlikuju. Ali, velik je strah od Rusa, ne samo kada su Britanci u pitanju.

Predstavnici NATO-a vole da govore o „malignom ruskom uticaju“, da će upravo u BiH Rusija podržavati separatizam. Koliko je važan uticaj Rusije i u kojoj meri vam omogućava da odbijete odluke visokog predstavnika, koji vrši stalni pritisak na Republiku Srpsku?

– Nama je važan glas Rusije kao stalne članice Savjeta bezbjednosti UN. Zahvaljujući ruskom vetu Srbi nisu proglašeni za genocidan narod, shodno britanskoj rezoiluciji. Samo to je dovoljno da Rusiji budemo zahvalni. Za Srbe je uticaj Rusije veoma važan. Biće još važniji po završetku spec. operacije u Ukrajini.

Milorad Dodik nedavno se vratio iz Izraela i najavio da će Republika Srpska postati nezavisna: „Uveren sam da će se to desiti. Nije činjenica da će se to desiti za mog života, ali je važno da takva ideja živi u narodu, a ja sam samo predstavnik ovog naroda i izražavam njegove težnje. Kako biste komentarisali spekulacije o posebnom odnosu rukovodstva Republike Srpske i Izraela? Kakvu ulogu ima izraelski faktor u međunarodnoj areni u pogledu podrške Republici Srpskoj? I zašto se baš sada Milorad Dodik tako izjasnio?

– Milorad Dodik je samo izrazio ono šta osjeća i želi narod kojeg politički predstavlja. Od nastanka Republike Srpske postoje njene veze sa Izraelom, naročito u obavještajnom pogledu. Vezama sa Izraelom, sada  pokojni Ariel Livne, dao je veliki doprinos.  Ne mislim da danas u konteksu međunarodnih odnosa Izrael daje podršku Republici Srpskoj. Mislim, može se potpisati ugovor sa nekom izraelskom kompanijom, lobističkom ili marketinškom kućom, ali to je na komercijalnoj osnovi. To mogu i drugi. Zašto se Dodik izjasnio u kontekstu koji navodite? Pa on inače to govori, jer to osjeća i misli, kao i narod kojem pripada i kojeg predstavlja. Poznato je da su odnosi između Rusije i Izraela trenutno na veoma niskom nivou, moglo bi se reći da su svojevrsnoj fazi hibridnog rata. Za Republiku Srpsku mnogo je važnija Rusija.

Koliko je Republici Srpskoj značajna podrška Mađarske u EU? Može li Mađarska pomoći da se spreči uvođenje sankcija, na primer?

– Naravno da je za Republiku Srpsku značajna podrška Mađarske. Mađarska je već spriječila uvođenje sankcija političkim liderima Republike Srpske. Premijer Viktor Orban potpuno razumije situaciju u regionu, i svijetu, uopšte. Radi se o velikom lideru svog naroda. O načinu na koji je vodio Mađarsku u ovim turbulentnim vremenima, o odnosima koje je uspostavio i održao sa Rusijom i Srbima, pisaće se knjige.

Integralna verzija intervjua čiji prevod je objavljen na sajtu Federalьnoe agentstvo novosteй (FAN)

Autor: Alina Arsenjeva (FAN)
Izvor: Standard.rs