Šta je sve kod nas politički pa i pravno „ozakonjeno“, i time postalo obavezujuće! Uz opšte slavljenje odnosno osuđivanje, zavisno od toga o čemu se radilo, čim je inicirano! Pa šta s tim, normalna stvar? I jeste, da se ostajalo u njegovom okviru, da se mahom iz oportunizma („Ne zakasniti!“, „Biti među prvima!“), nije „zaletalo“. Tražilo još, i odmah! Temperamentno i neargumentovano, ignorišući takođe obavezujuće…
Pogledajmo sadašnje „seksualno zlostavljanje!“.Niko (glasno) ne spori, da je s pravom inkriminisano. Shodno pomenutoj praksi, lako će se tražiti i gde ga nema, uz izjednačavanje blažeg i drastičnijeg! A već se vidi ukidanje jako važnog: prezumpcije nevinosti okrivljenog, dok se na obavezujući način, ne dokaže krivica! I da teret njenog dokazivanja, pada na onog ko je tvrdi! U ovakvim slučajevima to jeste teško, ali pošto je u pitanju i opšti, a ne samo pojedinačni, interes, dokazivanjem je dužno da se bavi i tužilaštvo. Ali opravdano saosećanje sa žrtvama ne treba da isključi rasuđivanje: nije sporno da ima okrivljavanja i okrivljavanja! Od opravdanog ili „solidno potkovanog“, preko ishitrenog i nedokazanog, do iskonstruisanog i naručenog. Ko garantuje da pogotovu u političkom životu, i ono neće biti korišćeno za efektne „niske udarce“? Kako se, uopšte, braniti od optužbe za učinjeno poodavno? Neka se ona i odbaci zbog zastarelosti, šta sa onim: „Gde god šuška, nečeg ima!“?
U pretežno patrijarhalnom i uglavnom još „muškom društvu“, ženska deca su posebno „ranjiva“! Dodatni razlog da se više štite od žena, i poklanja više pažnje onom na šta se žale… Svaka čast svakoj ženi, koja je smogla snage da javno progovori o nemilim iskustvima sa muškarcem koji je zloupotrebio položaj, a dodatna onoj koja ih je imala u detinjstvu ili ranoj mladosti! Tako da će trpeti mnogo duže… Jasno je da će to teško dokazati, jer je to bilo pre prilično vremena. Ali i to je razlog, za kompetentno i kvalifikovano uključivanje tužilaštva, a ne „čaršije!“. I opravdan pritisak na tužilaštvo, da „ne odugovlači“.
Već zbog poslednje dve rečenice, ovo nije indirektno zalaganje za aboliranje bilo koga, od aktuelno osumnjičenih. Kod javnog govorenja o njima, zalaganje je za ono što se traži uvek i svuda: rasuđivanje! I tek na osnovu njega, eventualno osuđivanje. U slučaju javnog govorenja o „slučaju Petnica“, za rasuđivanje o osumnjičenom za inkriminisano, i (ne)reagovanju „nadležnih“ na inkriminisano. Zalaganje je i za ono što, sada, „svi“ (deklarativno) traže: vladavinu prava! Njen bitan deo je i poštovanje pomenutih maksima i vladavina procedure, radi sprečavanja površnosti i ishitrenosti, voluntarizma. Pa i različitog pristupa u dva ista slučaja, zavisno od toga ko je u kojem. Bez okolišenja: radi li se o Palmi ili o Savanu!
Izvor:Kolubarske
