NE VALJA I ŠTO SE ZBOG NJIH NEŠTO NE RADI…

0
51
Telefon (foto: Kolubarske.rs)

Radi ilustrovanja složenosti skoro svega u ozbiljnom pitanju, pogledajmo „doprinos“ tzv. vršnjačkom nasilju, mobilnih telefona! Nije on samo u uredno osuđivanim „mrežama“, korišćenje ne zavisi od telefona. Lako se vidi i da deca najviše prate, bezazlene „igrice“. U pitanju je, kao kod skoro svih tehničkih izuma, nehotični doprinos njihovog opravdanog postojanja! Ovde ono što nastaje „druženjem“ sa telefonima, a dvostruko štetno za pravilnu socijalizaciju.

Prva šteta je po druženje „oči u oči“ sa vršnjacima, umesto delimičnog preko telefona. Razgovorom, pogotovu preko poruka! Druga i možda važnija, po dalje je smanjivanje sve ugroženije fizičke aktivnosti. Pri njihovom korišćenju uglavnom se sedi, u maloj meri stoji, a hodanje je minimalno. O trčanju kome su noge takođe namenjene, nema govora… Od tog smanjivanja ne trpi samo pravilan razvoj tela, ili kako se zajedljivo primećuje, dolazi do atrofiranja prstiju koji se ne koriste za „kuckanje“.

Trpi trošenje fizičke energije, kroz igru! Ona je na tom uzrastu obavezno fizičke prirode, a energije deca svih uzrasta imaju toliko da njom umaraju odrasle. (I sistematski opterećivana od njih nepotrebnim školskim sadržajima, ili dupliranjem u više predmeta. Kako bi bilo više časova za odrasle, koji od toga žive!). Ne zaboravimo da je igra prirodan i prijatan način trošenja energije kod svih „mladunaca“, uz to jednostavan i svakom dostupan… A pošto je i kod ljudskih uglavnom grupna i vršnjačka, nezaobilazna je i u socijalizaciji!

Dodatnu vrednost pridaje joj prisustvo mnogo ozbiljnijeg od „dečje igre“, koju posmatramo sa simpatijama ali površno i nešto nimalo ozbiljno. Igra, kod ljudskih mladih, za razliku od životinjskih gde je i „škola“ za sve generacije ista, takoreći obavezno, jeste i improvizacija i kreacija. Zadovoljavanje odgovarajuće snažne potrebe, urođene, ali i korisne i tražene! I kako je rečeno u prošloj kolumni, smanjivanje je energije na zadovoljavanje one druge, opasne i nepoželjne…

Da Vas podsetimo:  SMEH JE DOBAR LEK, I ZA POLITIČKE BOLJKE...

Ako je ovako komplikovano sa jednim faktorom krize (imaju li šta adekvatno da deci dadu, oni koji bi odmah da im telefone uzmu), kako je tek sa njenim rešenjem? Kad se „igra na jednu kartu“, makar i jaku? Sada sa psiholozima, od kojih se praktično očekuje da povade svo kestenje iz vatre? Za mnoge, i spreče buduće vatre… Rezultat je predvidljiv! Poslužiće da kasnije budu ako ne jedini, onda glavni krivci…

autor:Radovan Marjanović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime